Историјат

Савет Медицинског факултета у Београду на предлог dекана, уз сагласност Републичког савета за просвету НР Србије, оснива 23. 10. 1953. године КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ при Медицинском факултету у Београду. Центар је био саставни део Интерне катедре у оквиру тадашње И интерне клинике.

 

Иницијатива за оснивање Центра потиче од проф. др Драгомира Карајовића, који је и први управник Центра. Три године касније, 1956. године, одлуком Савета Медицинског факултета у Београду,Клинички центар за професионалне болести мења свој статус и постаје ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ,као самостална установа Медицинског факултета. Током 1958. године при овој установи образовано је Одељење за радиолошку заштиту.

 

Центар за професионалне болести прераста у ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА НР СРБИЈЕ  6.11.1959. године решењем Извршног већа Скупштине НР Србије. За директора Института постављен је дотадашњи управник Центра за професионалне болести проф. др Драгомир Карајовић, који на тој функцији остаје до краја живота, 8. јула 1964. године. Након његове смрти Институт мења име у Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“.

 

Институт је постао Kолаборативни центар Светске здравствене организације (СЗО) за област Медицине рада 1983. године и тада је био једина здравствена установа у Србији која је имала статус колаборативног центра СЗО за област којом се бави. 

 

Током 1983. год. формиран је Клинички центар Медицинског факултета у Београду и Институт улази у његов састав као једна од његових Основних организација удруженог рада (ООУР), са одређеним степеном самосталности сагласно тадашњем закону. У каснијем периоду Клинички центар мења назив, најпре у Здравствена установа Универзитетски клинички центар (1.07.1990.),  а потом 1995. године у Клинички центар Србије, како се и сада назива.

 

Влада Србије је 29. марта 2007. године донела одлуку о оснивању Института као самосталне здравствене установе под називом: Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“.

 

Институт је започео са радом 1953. године са 7 радника (3 лекара, 1 лаборант, 1 медицинска сестра, 1 дактилограф и 1 спремачица), да би 1956. имао 34 радника, 1984. - 214, 1997. - 178, 2002. год. – 147, а данас 134 радника.