Проф. др Милан Павловић

Рођен 17.11.1943. године у селу Доње Недељице код Лознице. Основну школу завршио је у оближњем селу Брезјак, а гимназију у Лозници. Медицински факултет у Београду уписао је 1963. године а дипломирао 1969. године. У току студија био је две године демонстратор млађим студентима на предмету физиологија. Током 1969. и 1970. године, служио је обавезни војни рок у Санитетској официрској школи у Београду. По одслужењу војног рока обавља лекарски стаж током 1970. и 1971. године у Лозници и Београду. У Институт за медицину рада запошљава се првог маја 1971. године, прво око две године радио на одељењу токсикологије, а 1973. године прелази у јединицу за функционалну дијагностику кардио-респираторног система, где је био лекар, шеф јединице за функционалну дијагностику кардио-респираторног система, начелник Центра за оцену радне способности и директор Института од 2001. до 2009. године.

 

За стручног сарадника Медицинског факултета изабран је 1975. године, за асистента 1978. године, за доцента 1989. године, ванредног професора 1995. године и за редовног професора 2000. године. Одбранио је докторску дисертацију под насловом “Вентилацијска функција плућа индустријских радника” на Медицинском факултету у Београду 1988. године.

 

На Медицинском факултету у Београду био је шеф Катедре за последипломску наставу медицине рада у периоду 1995-2004. године, шеф катедре за редовну наставу медицине рада 2007-2009. године, члан комисије за полагање специјалистичког испита из медицине рада од 1989. до 2009. и председник ове комисије од 2004. до 2009. године. Такође, био је професор и члан комисија на последипломској настави ужих специјализација из оцењивања радне способности, пулмологије и саобраћајне медицине. Као хонорарни професор обављао је наставу медицине рада на медицинским факултетима у Подгорици и Приштини,  и након пензионисања у Фочи - Универзитет Источно Сарајево и у Бања Луци.

 

Усавршавао се у установама медицине рада и пулмологије у Берлину 1979., Љубљани 1980. и Манчестеру 1984. године. Био је у студијској посети Универзитету у Мичигену 2002. године. 

 

Био је председник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва од 1997. до 2001. године, председник организационог одбора два југословенска симпозијума о пнеумокониозама и другим бронхопнеумопатијама, члан организационих и редакционих одбора више конгреса за медицину рада,  домаћих и међународних симпозијума и конгреса из различитих области медицине рада.

Аутор или коаутор је у 312 радова публикованих у домаћим и страним часописима, зборницима и монографијама. Аутор је више поглавља у уџбеницима медицине рада за студенте 1979, 1992. и 1997. године и уџбеницима неурологије (2007) и хирургије (2009). У уџбеницима и монографијама за последипломску наставу аутор је више поглавља посвећених оцењивању радне способности и пулмологији и то: Тестови плућне функције, монографија из 1982. године, Медицина рада II, публикована 1997. године, Кардиологија, друго издање из 1994. год., Кардиологија, треће, публикована 2000. године и Пулмологија из 2000. године. Са професором Видаковићем био је уредник последипломског уџбеника “Оцењивање радне способности” 2003. године. Био је члан редакцијског колегијума часописа Свет рада у периоду од 2001. до 2009. године.

 

Био је носилац научноистраживачких пројеката финансираних од Министарства науке Србије и то: “Хронична опструктивна болест плућа и хиперактивност бронхијалних структура” 1981-1985. године са проф. В. Поткоњаком, “Стање плућних функција у рудара и радника неких индустријских грана са професионалним ризиком на респираторни тракт” 1986-1990. године са проф. А. Видаковићем и “Исхрана, физичка активност, физиолошки параметриц и апсентизам радника у три различита индустријска постројења” од 2001-2004. године.

 

Са стручњацима из Института и других установа медицине рада у Србији и Црној Гори учествовао је у изради стручнометодолошких упутстава, уредби и правилника значајних за рад службе медицине рада. Био је председник радне групе за израду Правилника о утврђивању професионалних болести и Правилника о утврђивању телесних оштећења 1996-1997. године који су на снази у Србији и Црној Гори и данас 2013. године. 

 

Ожењен је и има две ћерке. У пензији је од 1. октобра 2009. године.