Прим. др Љубиша Лабан

Рођен је 11. јануара 1933. године у Приштини.

 

Медицински факултет у Београду уписао је школске 1952/53. године, а дипломирао је 11.9.1959. године. На служење војног рока одлази 1960. године. Стручни испит положио је 1964. године, а специјализацију из медицине рада 1966. године на Медицинском факултету у Београду. Виши течај из ергономије за фабричке лекаре у оквиру Светске здравствене организације завршио је 1969. године. Звање примаријуса стиче 1975. године.

 

Започиње радни стаж као лекар у Здравственој станици комбината „Косово“ у Приштини, а 1. септембра 1961. године прелази у Здравствену станицу Обилић. Иницијатор је основања и организације служби медицине рада, посебно диспанзера за медицину рада Рударско-енергетско-хемијског комбината „Косово“ и службе медицине рада у Дому здравља у Приштини и професионалне оријентације. Иницијатор је и организовања првог двосеместралног течаја из медицине рада на Косову, који је зваршило 18 лекара.

 

Марта 1970. године прелази у Београд и постаје шеф Здравствене станице медицине рада за предузећа „Иван Милутиновић“ и „Београдско багерско предузеће“ и на овим пословима остаје до фебруара 1975. године, када са радом прелази у Институт за медицину рада. Био је председник колегијално пословодног органа ООУР Институт за медицину рада од 1983. до 1989. године.

 

Бавио се многобројним здравственим проблемима радника насталим као последица лоших услова рада. Значајно је развио делатност хигијене рада и испитивање услова на радним местима у многобројним индустријским предузећима целе Југославије. Такође је унапредио епидемиолошка истраживања у медицини рада. Бавио се и законском легислативом у свету и код нас у области медицине рада и заштите на раду. Боравио је на стручној размени и усавршавању у Русији и тадашњој Источној Немачкој. Активно је учествовао на више конгреса, симпозијума, семинара и састанака увек са рефератима и саопштењима, а објавио је више радова који се односе на услове на раду и утицај радне средине на здрваље радника на површинским коповима угља, термоелектранама, гасификацији угља и речном саобраћају.

 

Функцију председника Секције за медицину рада Српског лекарског друштва обављао је од 1993. до 1998. године. Био је председник Редакционог одбора Седмог конгреса медицине рада Југославије, одржаног у Будви 1989. године.

 

Пензионисан је 11. јануара 1998. године