Лимитирана полисомнографија

Лимитирана полисомнографија (портабилна кардиореспираторна полиграфија)  је стандарна дијагностичка процедура која се доминантно користи у испитивању поремећаја дисања у спавању (синдрома повећаног отпора у горњим дисајним путевима, опструктивне апнеје у спавању) који утичу на квантитет и квалитет сна.

Представља једноставнију верзију комплетне полисомнографије са фокусом на праћење поремећаја дисања у сну и не захтева примену великог броја сензора.

Подразумева целоноћно испитивање пацијента и снимање више ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

 

  1. Шта је Лимитирана Полисомнографија (ПГ, портабилни мониторинг)?

Лимитирана Полисомнографија је неинвазивна безболна дијагностичка процедура којом се код пацијента региструју и прате различите телесне функције током спавања.

Изводи се у болничким условима, у адекватно опремељеним једнокреветним просторијама Центра за полисомнографију.

Постоји могућност да се тестирање изврши у кућним условима пацијента, чиме се смањује нелагодност одласка у болницу и спавања у непознатом окружењу што може утицати на квлитет добијеног записа.

Најчешће се врши регистрација и праћење следећих параметара:

  • Дисање –проток ваздуха (преко сензора постављених на кожу између носа и уста)
  • Покрети грудног коша и стомака при дисању (преко еластичних појасева постављених око грудног коша и стомака преко гардеробе)
  • Присуство хркања при дисању (преко микрофона постављеног на кожу врата)
  • Ниво кисеоника у крви (преко сензора постављеног на кажипрст)
  • Активност срца –ЕКГ (преко електрода постављених на кожу грудног коша)

Постављање ових електрода је сасвим безболно и траје око 10 минута.

  1. Зашто постоји потреба за регистровањем толико параметара истовремено?

Током спавања, наше тело се понаша другачије него у будном стању. Уколико постоји поремећај дисања у спавању, потребно је испратити да ли и у коликој мери тај поремећај ремети нормалне функције организма као што су рад срца, дисање,ниво кисеоника у крви, активност мишића. Поремећаји спавања не доводе само до прекомерне дневне поспаности, већ су често одговорни и за озбиљне здравствене проблеме као што су повишени крвни притисак, поремећаји срчаног ритма, коронарна болест, срчана слабост, шлог, поремећаји метаболизма шећера и масти, гојазност и сл. 

  1. Када се користи лимитирана полисомнографија?

Према стручним смерницама Америчке Академије за медицину сна (The American Academy of Sleep Medicine - AASM), лимитирана полисомнографија се може користити као део свеобухватног испитивања поремећаја дисања у спавању код следећих категорија пацијената:

  • Пацијенти чије дотадашње испитивање указује на високу вероватноћу постојања синдрома опструктивне апнеје у спавању (ОСАС)
  • Пацијенти без значајнијих пратећих обољења (умерене до тешке форме обољења -астма, хронична опструктивна болест плућа, плућна фиброза, цистична фиброза, застојна срчана слабост, неуромишићна обољења)
  • Пацијенти без других поремећаја спавања осим ОСАС
  • Пацијенти код којих није могуће урадити студију спавања  у болничким условима
  • Пацијенти код којих се прате ефекти примене одређених терапијских мера

Не користи се за скрининг пацијената који немају тегобе.

  1. Како утврдити који пацијенти имају високу вероватноћу постојања ОСАС?

Пацијенти код којих постоји висока вероватноћа да болују од синдрома опструктивне апнеје у спавању имају изражене симптоме ОСАС, прекомерну дневну поспаност и обим врата већи од 43 цм.

Фактори ризика за појаву ОСАС су:мушки пол, узраст, гојазност централног типа, грађалица, хркање, конзумирање алкохолаи цигарета, менопауза, постојање претходних обољења(синдром полицистичних јајника, неуролошки и неуромускуларни поремећаји).

Симптоми ОСАС: хркање, прекиди дисања у сну, гушење у сну, дневни умор, поспаност, главобоља, сувоћа уста...

  1. Која је разлика између лимитиране полисомнографије и комплетне полисомнографије?

 Лимитирана полисомнографија се користи само за дијагностику поремећаја дисања у спавању, пре свега синдрома опструктивне апнеје у спавању. Приликом овог типа испитивања користи се 4-5 сензора који превасходно региструју поремећаје везане за дисање, док се при комплетној полисомнографији корсит много већи број сензора који прате рад више органских система.

Лимитирана полисомнографија је веома успешна у утвђивању синдрома опструктивне апнеје у спавању код пацијената који су у високом ризику од овог обољења. Уколико је налаз лимитиране полисомнографије негативан, код пацијената у високом ризику се за сваки случај ради комплетна полисомнографија.