Проф. др Александар Видаковић

Александар Видаковић је рођен 16. априла 1936. године у Београду. Медицински факултет је уписао 1953. године у Београду. У току студија био је сарадник и члан Редакције стручног часописа студената медицине Медицински подмладак, где је објавио и своје прве радове. Дипломирао је 1960. године.Специјалистички испит из медицине рада положио је 1967. године, а специјалистички испит из интерне медицине 1972. године. Блиско је сарађивао са професором Станојем Стефановићем, а богато искуство из области хематологије и  хепатологије успешно је примењивао у изучавању токсичних учинака професионалних хемијских нокси. Хабилитациони рад под насловом Прилог познавању поремећаја коагулације крви под утицајем угљен-дисулфида одбранио је пред Већем Медицинског факултета у Новом Саду 1970. године.

Докторску дисертацију под насловом Прилог познавању патогенезе анемије у хроничном тровању оловом одбранио је 1975. године на Медицинском факултету у Београду.

За асистента за предмет Медицина рада на Медицинском факултету у Београду изабран је 1971. године, а за редовног професора 1991. године.

Од 1961. године радио је на Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић”. Налазио се на разним дужностима –био је шеф Одсека за професионалну токсикологију,шеф Клиничке лабораторије Института, начелник Клинике за професионалне болести, помоћник директора за научноистраживачки рад и наставну делатност, директор Института и саветник директора Института.

На Медицинском факултету био је шеф Катедре за последипломску наставу и шеф Катедре за редовну наставу предмета медицина рада.

Учествовао је као аутор поглавља у писању уџбеника Медицина рада (1978) у издању Удружења медицине рада СФРЈ и у писању другог прерађеног и допуњеног издања истог уџбеника (1984), затим у писању VI и VII  издања Дијагностичко-терапеутског лекарског приручника (1980,1992). У VII  издању је и уредник поглавља „Професионалне болести“. Такође је учествовао у писању скрипата и уџбеника Медицина рада за студенте медицине (1981) и Критеријуми за оцењивањерадне способности код професионалних обољења (1987), у издању Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања Београд. Главни уредник је последипломског уџбеника Медицина рада I (1996) и Медицина рада II (1997), у издању Удружења медицине рада Југославије и уџбеника за додипломску наставу Основи медицине рада (1998) у издању Медицинског факултета у Београду. Био је сарадник у писању књиге Медицински лексикон (1999), аутор је монографије Професионална токсикологија (2000), Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете у случају професионалних болести и повреда на раду (2005) и један од главних уредника уџбеника Оцењивање радне способности (2003).

У земљи и иностранству објавио је 330 публикација.

Био је председник Председништва Секције за медицину рада, председник Удружења медицине рада Југославије и председник Удружења токсиколога Југославије. За ванредног члана Академије медицинских наука СЛД изабран је 1994. године, а за редовног 1996. године.

Био је ментор у изради 11 докторских дисертација, 10 магистарских теза и више супспецијалистичких радова, као и члан комисија за оцену и одбрану супспецијалистичких, магистарских и докторских радова.

Пензионисан је 2003. године.

Као самостални истраживач, водио је пројекте које су финансирали Републичка и регионалне заједнице наука о токсичним ефектима винилхлорида, бакра, алуминијума, живе, полихлорованих бифенила и пестицида. Резултати тих истраживања приказани су на више симпозијума и штампани су у посебним зборницима. Као руководилац студија, био је организатор симпозијума и главни уредник зборника; учествовао је у свим етапама рада, од планирања послова до финалне реализације и публиковања података. Зборници представљају својеврсне публикације у којима су, поред приказа сопствених резултата, сумирани подаци из домаче и светске литературе о токсичним ефектима ових хемијских материја које се врло широко употребљавају у бројним технологијама. Ове публикације су обогатиле, иначе скромну, домаћу литературу о професионалној индустријској токсикологији и медицинирада уопште.

У свом раду велику пажњу је, поред индустријске токсикологије, посветио клиничкој токсикологији. Био је организатор петнаестодневног курса из ургентне токсикологије, организатор и руководилац уже специјализације из клиничке токсикологије на Медицинском факултету, члан испитне комисије и уредник скрипата Ургентна токсикологија.

Иницијатор је оснивања Секције за токсикологију СЛД. Био је организатор VI, VII и VIII конгреса токсиколога Југославије. Био је организатор и руководилац 5 семинара о судскомедицинском вештачењу нематеријалне штете у медицини рада, са којих су штампани радови који представљају важну литературу за последипломско усавршавање лекара.