Проф. др Слободан Додић

Слободан Додић је рођен 1928. године у Београду. Похађао је I и II мушку гимназију коју је завршио са одличним успехом. Године 1948. уписао је Медицински Факултет у Београду. Као студент, показивао је склоност ка научном раду. Био је демонстратор на анатомији. За студентски рад из анатомије награђен је првом наградом. Дипломирао је 1956. године. После завршеног стажа примљен је у, тек формирани,Центар за професионалне болести који је постао самостална установа Медицинског факултета.

Током 1959. године Центар за професионалне болести прерастао је у Институт за медицину рада. Његов радни век повезан је са овом установом, чијем развоју је дао огроман допринос.Специјалистички стаж из интерне медицине започео је 1959. и 1964. године положио са одличним успехом. Изабран је за асистента Медицинског факултета у Београду за ванболничку наставу 1961, а 1965. год. за асистента за предмет Медицина рада.

Године 1968. завршио је хабилитациони рад. Докторску дисертацију под насловом Стање и функција бубрега радника професионално изложенихолову и трованих њиме, са посебним освртом на нефролошке налазе у експерименталном сатурнизму одбранио је 1975. год. на Медицинском факултету у Београду.

Интензивно се бавио професионалном патологијом, усавршавао се у области хематологије, био је укључен у истраживања у области радиолошке заштите. На стручном усавршавању боравио је у атомским центрима у Француској. Током 1968. је завршио тромесечни курс СЗО радиолошке заштите у Москви. Одлазио је на стручна усавршавања на институте медицине рада у Италији и Немачкој.

Аутор је и коаутор у 7 књига и 3 монографије. Објавио је 140 стручних и научних радова у земљи и иностранству.

Био је ментор и члан комисија за полагање магистарских испита и одбране докторских дисертација, учествовао у редовној и последипломској настави из домена професионалних болести,радиолошке заштите, онкологије, радиологије и пнеумофтизиологије.

Држао је наставу на Медицинском факултету Београдског универзитета, као и на медицинским факултетима у Новом Саду, Нишу и Приштини.

У више наврата био је члан управних органа Друштва Србије за борбу против рака. Био је члан Удружења за радиолошку заштиту Србије и СРЈ, члан Међуакадемијског одбора за азбест СФРЈ и члан Уређивачког одбора часописа Српски архив зацелокупно лекарство.

Био је организатор и председник ВИИИ југословенског конгреса медицине рада са међународним учешћем у Београду и ИВ југословенског симпозијума о пнеумокониозама у Сокобањи.

Био је близак сарадник проф. Д. Карајовића, начелник Клинике за професионалне болести, а у периоду од 1989. до 1993. године био је директор Института.Од 1991. је редовни професор на Медицинском факултету. Године 1994. постао је редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва.

Добитник је бројних похвала, плакета и захвалница. Одликован је Орденом рада са златним венцем.Пензионисан је 1994. године, али је до 1999. активно учествовао у извођењу последипломске наставе.