Проф. др Душан Панов
(1923-1996)

Душан Панов је рођен 1923. године у Крњеву у Македонији. Гимназију је завршио

у Кавадарцима, као ђак генерације. Медицински факултет у Београду уписао је 1945. год.

У току студија награђиван је као одличан студент. Дипломирао је августа 1951. године.

По завршетку факултета упућен је на Интерну клинику Медицинског факултета у Скопљу. Специјализацију из интерне медицине завршио је 1956. год. са одличним успехом, након чега одлази у Куманово. На месту шефа Одељења интерне медицине и управника Опште болнице у Куманову остао је 3 године.

Годину 1957. провео је на стручном усавршавању у познатој француској болници „Л Хоспитал Броуссет”. По позиву проф. др Д. Карајовића, 1959 год. дошао је у Београд, на Институт за медицину рада, на место начелника сектора тек формиране радиолошке заштите, која постаје његово професионално опредељење и област трајног интересовања. Током 1961. и 1963. године боравио је у Паризу на клиници „Ст. Лауис” код проф. Матхеа, на значајном међународном пројекту истраживања заштите од јонизујућег зрачења.

Од 1967. до 1971. год. радио је на међународним пројектима у области заштите од јонизујућег зрачења који су спроведени у Немачкој и Енглеској. Докторску дисертацију одбранио је априла 1970. год. на тему Испитивање радиоактивне контаминације рудара у рудницима урана у Југославији. Бавио се проблемима радиопатологије, радиотоксикологије и радијационе хигијене у области професионалне експозиције и медицине рада.

Публиковао је 117 стручних и научних радова у земљи и иностранству, био је аутор и коаутор у 8 књига. Од 1960. год. активно је учествовао у постдипломској настави на предметима Медицина рада, Превентивна и општа медицина Медицинског факултета у Београду. Године 1977. изабран је за доцента Медицинског факултета у Београду, а 1984. за ванредног професора. Исте године Катедра медицине рада постала је самостална катедра на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Проф. др Душан Панов је иницијатор и организатор међууниверзитетске сарадње и предавач на двогодишњим течајевима радиолошке заштите за интердисциплинарно стицање звања магистра наука. Био је ментор и члан комисија за полагање магистарских испита и одбрану докторских дисертација. Блиско је сарађивао са Институтом за нуклеарне науке „Борис Кидрич” у Винчи и Универзитетом у Загребу.

Био је члан СЛД и Медицинске академије Српског лекарског друштва. Бројна признања, похвалнице и плакете која је добио од удружења и институција Југославије и еминентних међународних установа, награде су за његов професионални рад и научни допринос развоју радиолошке заштите.

Пред одлазак у пензију, у периоду од 1981. до 1983. год. био је председник КПО Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”. Пензионисан је 1988. год.

Умро је у Београду, маја 1996. године.