Проф. др Драган Поповић
(1921-1986)

Драган Поповић је рођен 21.11.1921. у Претрешњи (Блаце). Дипломирао је 1950. на Медицинском факултету у Београду. Године 1952. изабран је за асистента за предмет

Хигијена на Медицинском факултету у Београду, 1962. за доцента за предмет Медицина рада, за ванредног професора за исти предмет 1970, а за редовног професора 1981. године. Био је директор Института за медицину рада и стални предавач на последипломским течајевима медицине рада на медицинским факултетима у Београду, Нишу, Приштини, Новом Саду, Крагујевцу. Специјализирао је у Школи народног здравља „Андрија Штампар”, где је 1958. године положио специјалистички испит из хигијене рада. На Медицинском факултету у Београду је 1963. године одбранио хабилитациони рад Прилог познавању обољења дисајних органа радника у индустрији цемента, на истом факултету 1980. год. одбранио је докторску дисертацију Прилог познавања фиброзног обољења плућа изазваног прашином цемента.

На стручном усавршавању био је на Институту за хигијену рада Академије знаности и умјетности

у Загребу, у установама за медицину рада у Пољској, Француској, САД, СР Немачкој, Италији, Великој Британији и СССР-у. Научна истражиивања су му претежно била оријентисана на испитивања утицаја услова рада на радну способност и здравље радника разних професија.

Коаутор је скрипата и универзитетских уџбеника Основни медицине рада и радиолошке заштите (1979. и 1981), Медицина рада и радиолошка заштита (1992) и монографије Пнеумокониозе.

Објавио је преко 120 научних и стручних радова у домаћим и иностраним часописима и зборницима радова.

Био је председник Секције за медицину рада СЛД (1960). Редовни је члан Медицинске академије СЛД (од 1979). Одликован је Орденом рада са сребрним венцем, медаљом рада, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима. Добитник је бројних других признања.

Умро је 1986. године.