Организација и историјат

 

Институт за  мед.рада почео  је са радом 1953.год. и било је седам запослених, а међу њима је била и једна медицинска сестра.То је био почетак, камен темељац развоја сестринског рада у медицини рада и успостављања једне нове гране у превенцији  и неговању оболелих.Како су се процеси рада мењали  и постављали нови захтеви у индустрији и другим делатностима, потреба за проширењем  делокруга рада је била је  све већа, па Институт добија на значају, а самим тим се јављају потребе за упошљавањем  медицинских сестара. Они који су желели, у то време, могли су постати болничари или неговатељи захваљујући шестомесечним курсевима и практичним обукама. Сестре су радиле као лекарски помоћници, асистирале су лекарима при дијагностици и прегледима, делиле оралну и парентералне терапију, узимале биолошки материјал, а болничари су били задужени за негу болесника.

Из сачуваних историја болести види се рад и труд медицинских сестара и њихова савесна улога у нези оболелих рудара од пнеумокониозе, туберкулозе и других тешких болести.Кроз те записе, можемо пратити рад и развој целокупне медицине рада и рада медицинске сестре у нези оболелих. Крајем педесетих Институт  има тридесет постеља, и оболеле о којима брине  девет сестара, односно болничара.

Прва  школована медицинска сестра која је постављена на место главне сестре била је Мирјана Бјеговић, једна је од првих која је у то време завршила вишу медицинску школу. Када се Институт преселио у нову зграду почетком 1970.год., број постеља се повећао, (око сто), а самим тим и број упослених се повећава.Отварају се нове специјалистичке службе и проширује се рад на терену, а то захтева више рада и стручности, баш у раду медицнске сестре.

Мирјана Бјеговић је медицинска сестра која је створила Институцију мед.сестре у мед.рада. Била веома активна на свим пољима.

Као члан  Савеза  здравствених радника Србије, видела је шансу и  основала Секцију медицинских сестара из медицине рада, и постала први председник Секције.

Учествовала је у организацији многих стручних скупова, симпозијума из области заштите радника и организације сестринских служби у различитим местима у Србије. За свој рад добила је многа признања,  и то 1974год. повељу, од  Савеза здравствених радника Србије, а  1989.год. медаљу за изузетна залагања и организацију заштите здравствених радника, као и за развој секције медицине рада.

1968.год. је била  ангажована испред Светске здравствене организације, као сестра експерт испред бивше државе, и добила студијско путовање у Финску и Велику Британију, где је боравила шест месеци и одакле је публиковала стручне радове и извештаје  за Светску здравствену организацију.

Између осталог залагала се за школовање медицинских сестара и стално стручно усавршавање, и сматрала да су једини стручни профил, медицинске сестре, без могућности даљег школовања, од вишег образовања, да треба отворити  академске студије, и тако дати шансу медицинској сестри да буде потпуно образована.Борба за струку је доминирала у њеном раду, што је дало подстрек другим медицинским сестрама.