Најчешћа питања

Сан и карактеристике сна

Регулација спавања

Човек проведе скоро трећину живота у сну, али разлог зашто спавамо и карактеристике сна и даље нису сасвим познате. Спавање није карактеристично само за људску врсту – све животиње у природи спавају.

Научници су дуго година проучавали понашање различитих животињских врста и човека у вези са спавањем.  Оно што је једино утврђено са сигурношћу је да спавање представља период одмора и опоравка организма.

Основнефункције сна

Очување енергије – током спавања наше тело и ум су у фази одмора и утрошак енергије је много мањи у поређењу са будним стањем.

Опоравак и раст- током сна тело мирује, чиме се смањује шанса од повређивања, а истовремено се ослобађају хормони који су неопходни за регенерацију и раст ткива и оптималну функцију виталних органа

Учење и когнитивне функције- током сна долази до реорганизације и сазревања неуронских мрежа у мозгу укључених у процес памћења и учења

Колико нам је сна потребно?

  • Бебе – 14 – 15 сати
  • Мала деца – 12 – 14 сати
  • Деца школског узраста – 10 – 11 сати
  • Одрасли – 7 – 9 сати

 Неки од додатних фактора којиодређују количину снасу:

  • Трудноћа – у овом периоду је повећана потреба за сном услед промена у телу жене.
  • Старење – Како старимо, потреба за сном се мења и мења се начин на који спавамо. Што смо старији  имамо лакши сан и будимо се чешће па се јавља и потреба за поподневном дремком.
  • Претходно ускраћивање сна – ако због нечега нисмо спавали довољно, повећава се количина сна који нам је потребан; мозак има способност да прати периоде будности/сна и по неколико дана у назад и након дужег периода неспавања то надокнађује продуженим спавањем
  • Квалитет сна – ако нам се сан често прекида или ако се раније будимо него што би требало то значи да наш сан није квалитетан, а квалитет сна је подједнако важан као и квантитет.

 Постоје људи који тврде да им је довољно само неколико сати сна у току ноћи и да се буде потпуно одморни, али истраживања потврђују да те особе показују лошије резултате у извођењу сложених менталних задатака у односу на оне који спавају око 7 сати у току ноћи.

Дефицит спавања

Већина људи је у неком тренутку доживела дефицит спавања али хронично скраћивање сна може узроковати озбиљне здравствене тегобе.

Основна манифестација дефицита спавања је прекомерна дневна поспаност и смањена могућност обављања свакодневних активности.

Узроци недовољног сна могу бити:

  • начин живота (студенти, сменски радници, новопечени родитељи, путници у међународном саобраћају)
  • поремећаји здравља (хронични болови, астма, употреба одређених лекова)
  • нелечени поремећаји сна
  • физиолошке флуктуација у хормонском статусу (трудноћа, перименопауза, менопауза)

Последице дефицита спавања су многоструке:

  • Ослабљен имунитет и повећан ризик од инфекције
  • Поремећаји нивоа хормона и повећан ризик од појаве гојазности и  шећерне болести типа 2
  • Поремећаји мишљења и пажње са порастом ризика од повреда на раду и саобраћајних удеса
  • Смањена способност учења и памћења
  • Повећана осетљивост на бол
  • Поремећај физичке активности
  • Смањен капацитет вежбања и отежан опоравак након вежбања
  • Повећан ризик од срчаних проблема
  • Повећан ризик од поремећаја расположења и понашања

Поспаност

Поспаност настаје услед рестрикције или поремећаја у структури спавања и услед промена у циркадијалним ритмовима организма.Последице поспаности су: пад концентрације, успорено време реаговања и доношењаодлука, као и неадекватна психомоторна координација. Код возача долази до прогресивног падаусмерености пажње на захтеве пута и саобраћаја, успорене и измењенереакције на ситуације у саобраћају, и у најгорим случајевима, успављивања и спавања у току вожње.Анализом карактеристика саобраћајних удеса, показано је да се поспаност у САД наводи као узрочник у скоро 20%, а у Великој Британији 25% од укупног броја удеса.

Поремећаји спавања

Поремећаји спавања су углавном здравствени проблеми који утичу на нормалан процес спавања, доводећи до редукције квалитета сна, количине сна са последичном појавом прекомерне дневне поспаности.

Најчешћи поремећаји спавања:

  • Парасомније: обухватају абнормалне покрете, понашање, емоције, доживљаје и снове који настају као последица парцијалних буђења и прекида сна. У ову категорију спада ходање у сну (месечарење), ноћне море, шкрипутање зубима у сну, синдром немирних ногу и синдром периодичних покрета екстремитета у сну.
  • Синдром апнеје у спавању: обухвата повремене прекиде дисања у току спавања праћене делимичним или комплетним буђењем. Прекиди у дисању могу трајати од 10 секунди до више минута и понављати се више стотина пута у току ноћи. Узрок прекида дисања може бити препрека у горњим дисајним путевима услед слабости мишића ждрела (синдром опструктивне апнеје у спавању) или поремећај централног нервног система (централна апнеја у спавању).
  • Поремећаји циркадијалног ритма: настају када интерни биолошки сатзначајно одступа од социјално прихватљивих норми понашања- на пр. особа је будна до раних јутарњих часова, а има потребу за сном у поподневним часовима (синдром одложене фазе спавања). Уобичајени распоред рада и социјалних активности код ових пацијената доводи до дефицита спавања.
  • Инсомнија (несаница):немогућност или смањена могућност заспивања или одржавања сна. Веома често представља манифестацију неког другог поремећаја спавања (типа синдрома немирних ногу)
  • Нарколепсија: поремећај који карактерише прекомерна дневна поспаност, неконтролисано и нагло падање у сан уз парализу неких или свих мишића одговорних за кретање

 

Узроци поремећаја спавања

  • Спољашњи узрочници (прекомерна употреба кафеина, лекова, одређених намирница, промена временских зона...)
  • Унутрашњи фактори (структура лица, врата, меких ткива ждрела)
  • Примарни (није утврђена веза са другим болестима и стањима)
  • Секундарни (узроковани другим болестима, стањима или лековима за дато обољење)

 

Синдром опструктивне апнеје у спавању

Поремећаји дисања у сну, пре свега синдром опструктивне апнеје у спавању (Obstructive sleep apnea syndrome – енг. OСАС) имајунајвећи утицај на појаву поспаности за воланом и саобраћајних удеса.

Синдром опструктивне апнеје у спавању се карактерише репетитивним прекидима у вентилацији током спавања, услед комплетног или парцијалног колапсафарингеалног дела дисајног пута праћеног падом сатурације оксихемоглобина кисеоником и/или буђењем.

Сматра се да особа болује од ОСАС уколико је Апнеа-Хипопнеа Индекс (АХИ; број апнеа и хипопнеа у току 1 сата спавања) већи од 5, и када постојиизраженадневнапоспаност или несаница.

Тежина обољења се утврђује на основу клиничке сликеи вредностиАХИ: ако је АХИ=5-15, то је блага до умерена, 15-30 умерена до тешка, а преко 30 -веома тешка форма ОСАС.

Узима сеу обзир ниво и дужинадесатурације оксихемоглобина, поремећајструктуре сна и присуство пратећих обољења.

Фактори ризика за појаву ОСАС су:мушки пол, узраст, гојазност централног типа, грађалица, хркање, конзумирање алкохолаи цигарета, менопауза, постојање претходних обољења(синдром полицистичних јајника, неуролошки и неуромускуларни поремећаји).

ОСАС је често присутан код особа које болују од артеријске хипертензије, срчане инсуфицијенције, аритмија, исхемијскебoлeсти срца. Постоји јасна корелација између присуства ОСАС и инсулинске резистенције,дијабетесмелитуса, депресије, гастроезофагеалног рефлукса и других обољења.

Према резултатима великих епидемиолошких студија спроведених у Европи, Азији, Америци и Аустралији,  око20% популације има благу до умерену форму ОСАС, а

6-7%има тешку и врло тешку форму ОСАС (АХИ преко 15). Сматра се да код 85% пацијената са израженом клиничком сликом обољења никада није постављена дијагнозаОСАС.

Учесталост ОСАС је значајно већа упопулацији професионалнихвозача, где јепреваленца 26% до 50% у зависности од студије. У различитим студијама је утврђено да возачи са ОСАС имају три до седам пута веће шансе да доживе саобраћајни удес у односу на остале возаче.Због тога се у одређеним земљама (САД, Велика Британија, Аустралија, Белгија, Шпанија...) ОСАС налази на листи обољења која су привремена или трајна контраиндикација за управљање моторним возилом. У периоду од 2011-2013.године очекује се хармонизација прописа везаних за издавање возачких дозвола у земљама Европске Уније. Према најавама из ЕУ, уводи се обавеза испитивања возача професионалаца на присуство ОСАС.

Правовременим постављањемдијагнозеОСАС и применомадекватне терапије као што је на пример,  континуирана примена ваздуха под повишеним притиском током спавања(ЦПАП- Continous positive air pressure) значајносесмањујеучесталости интензитет тегоба, смањују се манифестацијепратећих обољења, учесталост и тежинасаобраћајног трауматизма и трошковилечења.

У Србији не постоје епидемиолошки подаци о учесталости ОСАС у општој популацији. На основу података из Европе, претпоставља се да 400.000 људи у Србији има неки облик ОСАС, а да код 300.000 људи ОСАСније дијагностикован.

Дијагностика поремећаја спавања

Људи су често свесни чињенице да лоше спавају на основу прекомерног умора који осећају током дана или нервозе коју осећају када не могу дуго да заспе током ноћи. Често особа са којом пацијент дели постељу може да пружи податке о карактеристикама тог поремећаја спавања.

Са друге стране, људи се често помире са чињеницом да лоше спавају и томе не придају одређени значај. Самим тим, не јављају се лекару, не траже терапију и не схватају колико дати поремећај спавања утиче на њихово здравствено стање, животну и радну способност.

Када се јавити лекару?

Уколико особа има једну или више од наведених тегоба које не може објаснити:

  • Дуготрајно и/или изражено хркање
  • Прекомерна дневна поспаност и поред нормалног трајања сна
  • Буђење са осећајем умора, главобоље, малаксалости
  • Потребно је више од 30 минута да заспите након одласка у кревет
  • Често буђење у току ноћи уз отежано поновно заспивање
  • Спонатно буђење у раним јутарњим сатима уз немогућност поновног заспивања
  • Поспаност и заспивање у току дана у неадекватним околностима (током рада, јела,разговора)
  • Осећај трњења, мравињања у ногама који се губи приликом хода и масирањем ногу
  • Нагло настала слабост мишића при јаким емоцијама (бес, страх, смех)
  • Осећај немогућности померања руку, ногу или тела приликом буђења
  • Потреба за честим уносом стимуланса (кафе, чаја, енергетских напитака) ради очувања будности

Правилан избор терапије пре свега зависи од добро постављене дијагнозе. До дијагнозе се углавном долази путем адекватних упитника, вођења дневника навика спавања и објективних тестова тзв. студија спавања.

Упитници

Избор упитника за процену присуства и тежине поремећаја спавања зависи од већег броја фактора. Потребно је утврдити основне тегобе пацијента, затим посумњати на одређени тип поремећаја спавања и применити упитник који најбoље разјашњава наведене тегобе.

Поред основне оријентације при постављању дијагнозе одређеног поремећаја спавања, упитници се користе и за процену субјективног доживљаја болести, тежине поремећаја, утицаја на квалитет живота и рада, као и за процену ефикасноти примењене терапије.

 

Примери упитника у испитивању поремећаја спавања:

  • Епвортова скала поспаности – Процена прекомерне дневне поспаности
  • Берлин упитник – процена ризика од постојања поремећаја дисања у спавању
  • СТОП-БАНГ -  процена ризика од синдрома опструктивне апнеје у спавању
  • Питсбург индекс квалитета сна- процена навика спавања и квалитета сна
  • Квебек упитник квалитета сна – процена квалитета сна код особа са синдромом опструктивне апнеје у спавању

Дневник навика спавања

 

У случају да постоји сумња да особа има неки поремећај спавања, веома корисно је водити писану евиденцију навика везаних за будност и спавање током периода од 7 или више дана.

Дневник навика спавања може помоћи у идентификацији одређених навика које су можда узроковале поремећај спавања.

Информације које је могуће регистровати у дневнику навика спавања су многобројне:

  1.  Предвиђено време буђења – у колико сати је особа желела/планирала да се пробуди
  2. Реално време буђења – у колико сати се особа пробудила
  3. Начин буђења- спонтано буђење, помоћу сата са алармом или услед неке сметње у околини
  4. Време устајања из кревета
  5. Расположење и степен будности у току дана – често са оценом од 1-5 и дефинисаним узроком датог расположења ако је познат
  6. Време посвећено дневном одмору – дремању/спавању
  7. Време посвећено вежбању или физичким активностима
  8. Време употребе лекова или суплемената са називом лека/суплемента и дозом
  9. Време употребе кафе, чаја, алкохола
  10. Време оброка са назнаком о обилности оброка
  11. Опис активности у последњих сат времена пред одлазак у кревет (гледање ТВа, играње игрица, оброк, рекреација, дружење...)
  12.  Време одласка у кревет ради спавања
  13. Време када особа мисли да је реално заспала
  14. Активности од времена одласка у кревет због спавања и реалног заспивања
  15. Особине и трајање претпостављених буђења у току ноћи
  16. Мишљење о квалитету сна
  17. Мишљење о карактеристикама снова

Објективни тестови за дијагнозу поремећаја спавања

Дијагностичке процедуре које имају за циљ утврђивање присуства поремећаја спавања мерењем промена у телу које настају као последица датог поремећаја спавања.

Комплетна полисомнографија

Полисомнографија је стандарна дијагностичка процедура која се користи као златни стандард у испитивању поремећаја дисања у спавању (синдрома повећаног отпора у горњим дисајним путевима, опструктивне апнеје у спавању, централне апнеје у спавању...), нарколепсије, парасомнија, поремећаја покрета у спавању и других обољења које утичу на квантитет и квалитет сна. Подразумева целоноћно испитивање пацијента и снимање више ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

 

  1. Шта је Полисомнографија (ПСГ, студија спавања)?

Полисомнографија је неинвазивна безболна дијагностичка процедура којом се код пацијента региструју и прате различите телесне функције током спавања.

Изводи се у болничким условима, у адекватно опремељеним једнокреветним просторијама Центра за полисомнографију.

Најчешће се врши регистрација и праћење следећих параметара:

  • Активност мозга – мождани таласи (преко електрода постављених на кожу поглавине)
  • Активност срца –ЕКГ (преко електрода постављених на кожу грудног коша)
  • Активност мишића покретача очију (преко електрода постављених на кожу изнад спољашњег угла десног ока и испод спољашњег угла левог ока)
  • Активност мишића браде (преко електрода постављених на кожу браде и доње вилице)
  • Активност ногу – ЕМГ (преко електрода постављених на кожу потколенице)
  • Дисање –проток ваздуха (преко сензора постављених на кожу између носа и уста)
  • Покрети грудног коша и стомака при дисању (преко еластичних појасева постављених око грудног коша и стомака преко гардеробе)
  • Присуство хркања при дисању (преко микрофона постављеног на кожу врата)
  • Ниво кисеоника у крви (преко сензора постављеног на кажипрст)

 

Постављање ових елетрода је сасвим безболно и траје око 30-45 минута

  1. Зашто постоји потреба за регистровањем толико параметара истовремено?

Током спавања, наше тело се понаша другачије него у будном стању. Уколико постоји поремећај спавања, потребно је испратити да ли и у коликој мери тај поремећај ремети нормалне функције организма као што су рад мозга, рад срца, дисање,ниво кисеоника у крви, активност мишића. Поремећаји спавања не доводе само до прекомерне дневне поспаности, већ су често одговорни и за озбиљне здравствене проблеме као што су повишени крвни притисак, поремећаји срчаног ритма, коронарна болест, срчана слабост, шлог, поремећаји метаболизма шећера и масти, гојазност и сл. 

  1. Да ли је постављање електрода болно или непријатно?

Не. Све електроде и сензори се постављају на површину коже путем лепљења специјалном пастом или фластером. Могуће су благе привремене промене на кожу у виду црвенила, или осећаја иритације уколико је особа осетљива на састојке пасте или фластера.

  1. Како је могуће заспати и спавати са толико постављених сензора и електрода?

У већини случајева пацијенти немају проблема да заспе или спавају са сензорима за полисомнографију. Сви сензори се постављају тако да остављају простора за померање, окретање и чак устајање из кревета и ход. После краћег времена навикавања углавном се и не примећује да су сензори присутни на телу.

  1. Да ли се могу користити лекови за смирење или спавање током студије спавања да би особа лакше заспала?

По правилу, употреба свих лекова и помоћних лековитих материја на дан полсиомнографског испитивања се договара са лекаром који води пацијента. Неопходно је избегавати употребу алкохола, кафе и намирница богатих кафеином најмање осам сати пре почетка студије спавања. 

  1. Да ли је потреба другачији режим спавања вече пре или на дан студије спавања?

Потребно је да се особа придржава својих редовних навика спавања, али, ако је могуће треба избегавати дневно дремање или спавање. Полисомнографијом се испитује понашање организма приликом ноћног  спавања које је у складу са навикама које особа има. Дремање преко дана треба избећи јер може отежати заспивање на вече теста.

  1. Да ли је потребно прекинути са узимањем редовне терапије на дан студије?

Не. Уколико постоји потреба за било каквим изменама у редовној терапији, то се решава у договору са лекаром који води пацијента. Нема потребе за прекидањем употребе лекова на своју руку. Редовну терапију пацијент користи у складу са налогом лекара и у временским интервалима које је прописао лекар специјалиста.

  1. Да ли је дозвољено јести пре студије спавања?

Да. Особа може вечерати у време које обично вечерава, али је неопходно избећи употребу намирница и пића богатих кофеином макар 2 сата пре почетка теста.

  1. Шта је потребно понети од ствари?

Пожељно је да особа понесе сопствену гардеробу за спавање у којој се осећа пријатно и удобно (пижама, шорц и мајица...) као и прибор за личну хигијену (четкица и паста за зубе, чешаљ, четка, бријач и пену за бријање и сл).

Уколико сматра да је потребно, особа може понети и преобуку за следећи дан.

Дозвољено је донети и сопствени јастук, уколико пацијент сматра да је потребно.

Потребно је понети све лекове које пацијент редовно користи.

  1. Шта се дешава са добијеним записом полисомнографије?

Добијени запис се детаљно анализира од стране обучених лекара специјалиста према међународно утврђеним критеријумима. на основу података добијених од пацијента, прегледа пацијента и резултата испитивања, лекар специјалиста поставља дијагнозу одређеног поремећаја спавања и индикује даље истраживање (уколико је потребно) и терапијске опције.

Лимитирана полисомнографија

Лимитирана полисомнографија (портабилна кардиореспираторна полиграфија)  је стандарна дијагностичка процедура која се доминантно користи у испитивању поремећаја дисања у спавању (синдрома повећаног отпора у горњим дисајним путевима, опструктивне апнеје у спавању) који утичу на квантитет и квалитет сна.

Представља једноставнију верзију комплетне полисомнографије са фокусом на праћење поремећаја дисања у сну и не захтева примену великог броја сензора.

Подразумева целоноћно испитивање пацијента и снимање више ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

 

  1. Шта је Лимитирана Полисомнографија (ПГ, портабилни мониторинг)?

Лимитирана Полисомнографија је неинвазивна безболна дијагностичка процедура којом се код пацијента региструју и прате различите телесне функције током спавања.

Изводи се у болничким условима, у адекватно опремељеним једнокреветним просторијама Центра за полисомнографију.

Постоји могућност да се тестирање изврши у кућним условима пацијента, чиме се смањује нелагодност одласка у болницу и спавања у непознатом окружењу што може утицати на квлитет добијеног записа.

Најчешће се врши регистрација и праћење следећих параметара:

  • Дисање –проток ваздуха (преко сензора постављених на кожу између носа и уста)
  • Покрети грудног коша и стомака при дисању (преко еластичних појасева постављених око грудног коша и стомака преко гардеробе)
  • Присуство хркања при дисању (преко микрофона постављеног на кожу врата)
  • Ниво кисеоника у крви (преко сензора постављеног на кажипрст)
  • Активност срца –ЕКГ (преко електрода постављених на кожу грудног коша)

Постављање ових електрода је сасвим безболно и траје око 10 минута.

  1. Зашто постоји потреба за регистровањем толико параметара истовремено?

Током спавања, наше тело се понаша другачије него у будном стању. Уколико постоји поремећај дисања у спавању, потребно је испратити да ли и у коликој мери тај поремећај ремети нормалне функције организма као што су рад срца, дисање,ниво кисеоника у крви, активност мишића. Поремећаји спавања не доводе само до прекомерне дневне поспаности, већ су често одговорни и за озбиљне здравствене проблеме као што су повишени крвни притисак, поремећаји срчаног ритма, коронарна болест, срчана слабост, шлог, поремећаји метаболизма шећера и масти, гојазност и сл. 

  1. Када се користи лимитирана полисомнографија?

Према стручним смерницама Америчке Академије за медицину сна (The American Academy of Sleep Medicine - AASM), лимитирана полисомнографија се може користити као део свеобухватног испитивања поремећаја дисања у спавању код следећих категорија пацијената:

  • Пацијенти чије дотадашње испитивање указује на високу вероватноћу постојања синдрома опструктивне апнеје у спавању (ОСАС)
  • Пацијенти без значајнијих пратећих обољења (умерене до тешке форме обољења -астма, хронична опструктивна болест плућа, плућна фиброза, цистична фиброза, застојна срчана слабост, неуромишићна обољења)
  • Пацијенти без других поремећаја спавања осим ОСАС
  • Пацијенти код којих није могуће урадити студију спавања  у болничким условима
  • Пацијенти код којих се прате ефекти примене одређених терапијских мера

Не користи се за скрининг пацијената који немају тегобе.

  1. Како утврдити који пацијенти имају високу вероватноћу постојања ОСАС?

Пацијенти код којих постоји висока вероватноћа да болују од синдрома опструктивне апнеје у спавању имају изражене симптоме ОСАС, прекомерну дневну поспаност и обим врата већи од 43 цм.

Фактори ризика за појаву ОСАС су:мушки пол, узраст, гојазност централног типа, грађалица, хркање, конзумирање алкохолаи цигарета, менопауза, постојање претходних обољења(синдром полицистичних јајника, неуролошки и неуромускуларни поремећаји).

Симптоми ОСАС: хркање, прекиди дисања у сну, гушење у сну, дневни умор, поспаност, главобоља, сувоћа уста...

  1. Која је разлика између лимитиране полисомнографије и комплетне полисомнографије?

 Лимитирана полисомнографија се користи само за дијагностику поремећаја дисања у спавању, пре свега синдрома опструктивне апнеје у спавању. Приликом овог типа испитивања користи се 4-5 сензора који превасходно региструју поремећаје везане за дисање, док се при комплетној полисомнографији корсит много већи број сензора који прате рад више органских система.

Лимитирана полисомнографија је веома успешна у утвђивању синдрома опструктивне апнеје у спавању код пацијената који су у високом ризику од овог обољења. Уколико је налаз лимитиране полисомнографије негативан, код пацијената у високом ризику се за сваки случај ради комплетна полисомнографија.

Вишекратни тест латенце успављивања

Вишекратни тест латенце успављивања је стандарна дијагностичка процедура у испитивању поремећаја спавања (нарколепсије) и за квантификацију прекомерне дневне поспаности у склопу поремећаја дисања у спавању, нарколепсије, парасомнија, поремећаја покрета у спавању и других обољења које утичу на квантитет и квалитет сна.

Помоћу овог теста се процењује прекомерна дневна поспаност, тј. колико особа брзо заспи у мирним периодима током дана. Заснива се на принципу да особа са већим нивоом дневне поспаности заспи у краћем временском интервалу. Овим тестом се мери и колико брзо и често особа упада у РЕМ фазу сна.

Вишекратни тест латенце успављивања се најчешће користи за процену присуства нарколепсије. Особе које болују од нарколепсије углавном падну у сан за мање од 5 минута тестирања, а да не постоји ниједан очигледни разлог за то (неиспаваност, лекови, посао...). Особе са нарколепсијом често почињу свој сан са РЕМ фазом сна што је крајње неуобичајено код здравих људи.

Помоћу овог теста се може утврдити и постојање тзв. идиопатске хиперсомније (прекомерног спавања) или нормалног распона успављивања код здравих особа у различитим животним и радним околностима.  
 

Припрема за вишекратни тест латенце успављивања је идентична као и припрема за комплетну полисомнографију. Овај тест се и изводи у дану након целоноћне полисомнографије.

Подразумева претходну целоноћну полисомнографију, након чега се у 5 временских интервала са 2 сата размака испитује латенца успављивања пацијента уз снимање више ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

Тест одржања будности

Тест одржања будности је стандарна дијагностичка процедура, користи се у испитивању поремећаја спавања и за квантификацију прекомерне дневне поспаности у склопу поремећаја дисања у спавању, нарколепсије, парасомнија, поремећаја покрета у спавању и других обољења које утичу на квантитет и квалитет сна.

Подразумева испитивање могућности одржања будног стања у 4 временска интервала са 2 сата размака уз снимање више ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

Помоћу овог теста се процењује колико особа може дуго да остане будна  у мирним периодима током дана. Заснива се на принципу да у одређеним ситуацијама треба знати колико особа са поремећајем спавања може остати будна током дана. Овим тестом се мери и колико особа са поремећајем спавања може успешно обављати различите дневне активности (рад на радном месту, управљање моторним возилом, машинама).

Тест одржања будности се најчешће користи за процену како особа са поремећајем спавања реагује на дату терапију и колико успешно функционише у дневним активностима посебно оним који захтевају очувану пажњу и рефлексе (вожња, управљање захтевним системима, рад са прецизним алатима). 

Припрема за тест одржања будности је идентична као и припрема за комплетну полисомнографију. Овај тест се често изводи у дану након целоноћне полисомнографије.

Потребно је нагласити да комплетна ПСГ није предуслов за овај тест.

Након нормално проспаване ноћи се у 4 временска интервала са 2 сата размака испитује могућност остајања у будном стању у условима који погодују успављивању (замрачена соба, пригушено светло, без буке..) уз снимање више ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

Терапија поремећаја спавања

Први корак ка адекватној терапији је препознати да је поремећај спавања здравствени проблем који захтева лечење.

Људи су често свесни чињенице да лоше спавају на основу прекомерног умора који осећају током дана или нервозе коју осећају када не могу дуго да заспе током ноћи. Често особа са којом пацијент дели постељу може да пружи податке о карактеристикама тог поремећаја спавања.

Са друге стране, људи се често помире са чињеницом да лоше спавају и томе не придају одређени значај. Самим тим, не јављају се лекару, не траже терапију и не схватају колико дати поремећај спавања утиче на њихово здравствено стање, животну и радну способност.

Терапијске мере подразумевају промене одређених животних навика и облика понашања, примену одређених лекова или медицинских апарата.

За почетак, уколико постоји проблем са сном, потребно је обратити се свом изабраном лекару или лекару обученом за испитивање поремећаја спавања.