Наставна делатност

Наставна делатност Института одвија се у оквиру Медицинског факултета преко Катедре за медицину рада, а спроводе је, поред наставника и сарадника Медицинског факултета, и други стручњаци Института.

 

Облици образовних делатности у Институту јесу:

  • редовна настава за студенте медицине;
  • последипломска настава за лекаре на специјализацији медицине рада, опште медицине, интерне медицине, пнеумофтизиологије и радиологије;
  • последипломска настава на ужим специјализацијама из оцене радне способности, професионалне токсикологије, клиничке токсикологије и радиолошке заштите;
  • последиплом­ска настава за магистеријум из медицине рада;
  • израда доктората;
  • курсеви иновације знања;
  • последипломско школовање виших медицинских сестара и техничара.

 

Настава за студенте медицине из области медицине рада почела је 1956. године,кадаје проф. др Драгомир Карајовић у оквиру наставе из интерне медицине започео предавања из области професионалних болести (тровањаоловом и угљенмоноксидом, силикозеи друге пнеумокониозе и сл).

Почетком 1958. године др Драгомир Карајовић је изабран за ванредног професора Медицинског факултета, када медицина рада постаје предмет у оквируКате­дре за превентивну медицину. Кроз активност тадашњег Центра за професионалне болести обезбеђује се и ванболничка настава, која подразумева посете студената привредним организацијама и њиховим диспанзерима и здравственим станицама медицине рада.

Од 1977. до 1984. године редовна настава из медицине рада се обавља кроз предмет и Катедру социјалне медицине са статистиком и медицином рада са фондом од 28 часова и испитима/колоквијумима из три одвојена дела овога предмета.

Медицина рада је посебан предмет и испит у оквиру редовних студија медицине од 1984. године. Првих година изучавана је на V години студија (X семестар) са 15 часова предавања и 15 часова вежби,а преласком на шестогодишње студије медицине изучава се у VI години (током XI семестра) са увећаним фондом часова (15часова предавања, 30 часова вежби и 15 часова изборне наставе).

 

ДОДИПЛОМСКА НАСТАВА

 

  • Наставни програм додипломске наставе се састоји из следећих јединица:
  • хигијена и физиологија рада,
  • професионална пулмологија, токсикологија и остале професионалне болести,
  • радиолошка заштита,
  • трауматизам и оцена радне способности са основним прописима из закона о пензијско-инвалидскоми здравственом осигурању.

 

Од почетка наставе из медицине рада на Медицинском факултету у основној настави учествовали су следећи наставници и сарадници: проф. др Драгомир Карајовић, проф. др Драган Поповић, проф. др Милош Килибарда, проф. др Душан Панов, проф. др Велимир Поткоњак, доц. др Бранислав Јовичић, проф. др Огњан Адум, проф. др Даница Калић Филиповић, проф. др Слободан Додић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Петар Булат, проф. др Снежана Милачић, проф. др Александар Миловановић, асистент др сци мед Живорад Милосављевић, асистент др Жарко Николић, асистент мр сци др Весна Митић, асистент др сциДушан Вешовић, асистент мр сци др Никола Торбица, асистент мр сци др Мартин Попевић, асистент мр сци др Јелена Ђоковић, клинички асистент др сци мед Срђан Борјановић и сарадник у настави др Бојана Мандић.

 

Састав катедре при оснивању чинили су проф. др Драгомир Карајовић (шеф катедре), доц. др Милош Килибарда, доц. др Драган Поповић, доц. др Даница Калић Филиповић, асистент др Огњен Адум, асистент др сци мед Живорад Милосављевић и асистент др Жарко Николић.

 

Састав данашње катедре чине проф. др Александар Миловановић, проф. др Петар Булат, асистент мр сци др Мартин Попевић, асистент мр сци др Јелена Ђоковић, клинички асистент мр сци др Никола Торбица и клинички асистент др сци мед Срђан Борјановић.

 

Од 1984.године када је медицина рада постала самостална катедра шефови катедре били су: проф. др Милош Килибарда, проф. др Драган Поповић, проф. др Даница Калић Филиповић, проф. др Слободан Додић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Петар Булат и проф. др Александар Миловановић.

 

Додипломска настава на енглеском језику почела је 1999. године. У настави на енглеском језику учествовали су или учествују проф. др Александар Миловановић, проф. др Петар Булат, асистентдр сци мед Душан Вешовић, асистентмр сци др Никола Торбица, асистентмр сци др Мартин Попевић, асистентмр сци др Јелена Ђоковић,клиничкиасистентдр сци мед Срђан Борјановићи сарадник у настави др Бојана Мандић.

 

Уџбеници из медицине радаза додипломску наставу

  • ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА, Београд: ЦИБИФ, 1998. Уредник: А. Видаковић, сарадници: П. Булат, С. Милачић, А. Миловановић, М. Павловић, Н. Торбица, Д.Вешовић
  • МЕДИЦИНА РАДА И РАДИОЛОШКА ЗАШТИТА, Београд: ЦИБИФ, 1992. Аутори: А. Видаковић, С. Додић, Д. Калић-Филиповић, О. Адум, М. Килибарда, М. Павловић, Д. Панов, Д. Поповић, П. Булат, В. Митић, А. Миловановић.
  • ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ, Београд: Меди­цински факултет 1981. Аутори: М. Килибарда, Д. Поповић, Д. Калић-Филиповић, В. Потко­њак, Б. Јовичић, Д. Панов, С. Додић, 0. Адум, А. Видаковић, М. Павловић.
  • ПРАКТИКУМ ИЗ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ. Меди­цински факултет, Београд, 1978.Колектив наставника и сарадника Катедре медицине рада. 
  • ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ (скрипта за студенте), Београд: Медицински факултет, 1979.Аутори: М.Килибарда, Д. Поповић, Д. Калић-Филиповић, В. Поткоњак, Б. Јовичић, Д. Панов, С. Додић, О. Адум, А. Видаковић, М. Павловић.

 

 

ПОСЛЕДИПЛОМСКА НАСТАВА

 

Почеци последипломске наставе датирају од 1957. године када проф.др Драгомир Карајовић у заједници са Хигијенским институтом и стручњацима Српске академије наука (академиком Илијом Ђуричићем) почиње сакурсевимаи семинаримаза фабричке лекаре из Србије и других република. Кроз ове курсеве прошло је око 80 лекара од 1957. до 1965.године.Курсеви су трајали од 6 месеци до једне године.Поред ових упоредо су одржавани и други курсеви краћег трајања од 1 недеље до 3 месеца из различитих области медицине рада (радиолошка заштита, професионална токсикологија, хигијена рада и друго).

 

Увођењем специјализације медицине рада 1959. године, последипломска настава добија на квантитету и квалитету, инастава се свакодневно одвија током целе године.До сада је у Институту специјалистички испит из медицине рада положило преко 1100 лекара из Србије, Црне Горе,као и из других република бивше Југославије.

 

Последипломска настава за лекаре на ужим специјализацијама спроводи се од 1973. године. Од тада је ужу специјализацију из оцењивања радне способности завршило више од 40 лекара.

 

Магистарске студије из области медицине рада организују се почев од 1973. године. До сада је звање магистра из области медицине рада стекло преко 40 кандидата.

 

Чланови Катедре медицине рада и други сарадници Института обављају наставу из дела специјалистичког стажа других здравствених и ужих специјализација (интерна медицина, пулмологија, хематологија, општа медицина и др.).

 

Настава за стицање степена доктора медицинских наука такође се организује и спроводи у Институту; до сада је докторирао 41 лекар и стручњак других профила.

 

Шефови Катедре за последипломску наставу су били: проф. др Милош Килибарда, проф. др Даница Калић-Филиповић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Снежана Милачићи проф. др Петар Булат.

 

Уџбеници за последипломску наставу које су написали или у чијој израдису стручњаци Института значајно учествовали:

 

  • М. Павловић, А. Видаковић (уредници).ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ.Београд: Елвод-принт, 2003
  • А. Видаковић. ПРОФЕСИОНАЛНА ТОКСИКОЛОГИЈА.Београд: Удружење токсиколога Југославије, 2000.
  • А. Видаковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА II.Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1997.
  • А. Видаковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА I.Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1996.
  • Д. Станковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА, III издање истог уџбеника, 1986.
  • Д. Станковић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА, II издање истог уџбеника, 1982.
  • Д. Станковић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА.Сарајево: Удружење медицине рада СФРЈ, 1978.
  • И. Ђуричић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА, II издање истог уџбеника.Београд-Загреб: Медицинска књига, 1970.
  • И. Ђуричић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА. Београд-Загреб: Медицинска књига,1958.

 

Поред поменутих уџбеника више стручњака Института аутори су поглавља у уџбеницима за последипломску наставу других грана медицине. Тако су у уџбеницима пулмологије аутори били проф. Д. Поповић, проф. В. Поткоњак, проф. С. Додић и проф. М. Павловић, а кардиологије (проф.др С. Додић и проф. др. М. Павловић).

 

Поред ове наставе катедра је обављала и наставу посвећену иновацијама знања из медицине рада. Ова настава се одвијала у периоду од 1990. до 1992. године, када јеодржано 5 кратких курсева у трајању од 3-5 дана за лекаре специјалисте медицине рада и друге стручњаке додирних подручја са медицином рада. Ови курсеви су одржавани у Београду, Бору, Неготину, Шапцу и Јагодини.Правци даљег развоја едукације у медицини рада усмерени су ка реализацији Конвенције бр. 161 Међународне организације рада и циљева Глобалне стратегије "Медицина рада за све" и обављају се путем наставе на факултетима, вишим и средњим школама и у облику курсева и иновације знања.

 

Едукација за медицинске сестре/техничаре одвија се путем течајева из медицине рада у трајању од четири, шест и осам недеља (завршило 215 слушалаца) и годину дана (завршило 57 слушалаца).

 

Поред последипломског двосеместралногшколовањавиших медицинских сестара и техничара и општих течајева из медицине рада, одржано је 48 циљаних курсева из разних области медицине рада, које је завршило 578 медицинских сестара/техничара.

 

У оквиру Савеза здравствених радника Србије основана је Секција за медицину рада медицинских сестара/техничара, у чијој активности велики удео имају медицинске сестре/техничари овог Института. Последипломско двосеместрално школовање виших медицинских сестара и техничара из медицине рада у организацији Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић" и Више медицинске школе завршило је 12 кандидата. Неколико медицинских сестара Института похађало је едукативне семинара из неурологије, оториноларингологије и офтамологије. Шест медицинских сестара Института је било на едукацији за ургентну токсикологију у трајању од 4 месеци.