Магистарске и докторске тезе

ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

  • ТАНАСКОВИЋ ИРЕНА: Радиоактивност подземних вода у типским водоносним срединама Србије. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 2014.
  • ЈАНКОВИЋ СРЂАН: Методе испитивања здравствених ефеката механичких вибрација у радној средини. Електротехнички факултет Универзитета у Београду, 2009.
  • ПЕРУНИЧИЋ БОГОЉУБ: Прилог епидемиолошком изучавању здравственог
    стања радника професионално изложених прашини азбеста. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2003.
  • ВЕШОВИЋ ДУШАН: Кисеоничка потрошња, ацидобазно стање и биохемијски показатељи при ергометријском тесту са вршним физичким оптерећењем. Медицински факул­тет Универзитета у Београду, 2002.
  • ВУКОВИЋ-ПАЛ МАРЈАНА: Процена професионалне и еколошке изложености одабраних група људи полихлорованим бифенилима. Универзитет у Новом Саду, 1998.
  • КРСТЕВ СРМЕНА: Епидемиолошко истраживање ефеката угљендисулфида при професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
  • МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Утицај дуготрајног давања алуминијума, олова и кадмијума на оксидо-редуктивно стање мозга. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
  • БОРЈАНОВИЋ СРЂАН: Захтеви рада на видео-терминалима у односу на функције вида. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
  • БУЛАТ ПЕТАР: Утицај метала на метаболизам глутатиона у еритроцитима при професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1994.
  • ТАЧЕВИЋ СВЕТЛАНА: Улога професионалних штетности при производњи фенопласта у настанку специфичне сензибилизације са освртом на радну способност. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1994.
  • МИЛАЧИЋ СНЕЖАНА: Цитолошке и цитохемијске промене леукоцита као последица интерне радиоактивне контаминације људског организма. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1992.
  • БОГДАНОВИЋ МИЛКА: Прилог познавању хепатотоксичних ефеката метала у условима хроничне професионалне експозиције. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
  • ЈОКСИЋ ГОРДАНА: Компаративна студија учесталости хромозомских аберација и микронуклеуса у хуманим лимфоцитима при интерној контаминацији радионуклидима. Биолошки факултет, Природно математички факултет Универзитета у Београду, 1990.
  • МАНДИЋ ДУШАНКА: Студија о могућностима унапређења делатности и организације медицине рада региона. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
  • ЈОВИЧИЋ ДУБРАВКА: Цитогенетичка истраживања радника коксаре Луковац. Природно математички факултет, Сарајево, 1990.
  • ПАВЛОВИЋ МИЛАН: Функција вентилације плућа индустријских радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1988.
  • ПАУНОВИЋ ЈЕЛЕНА: Утицај промена часовних зона на организам. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1987.
  • ПАРАНОСИЋ МИЛЕНА: Процена понашања периферног крвотока шака на дејство вибрација и винил-хлорида у професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1985.
  • АДАМОВ ЗЛАТА: Ефекти дуготрајне експозиције радника живи. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1984.
  • ТОМАШЕВИЋ МИРОСЛАВ: Интерно озрачивање пацијената и радијациони ризик при примени радионуклида у медицинској дијагностици. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
  • МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВОРАД: Корелација антропометријских димензија и мишићне силе у ергономском приступу процене способности радника за статички напор. Меди­цински факултет Универзитета у Београду, 1983.
  • ЧАПРИЋ ВЛАЈКО: Утицај еколошких фактора радне средине на кретање професионалних респираторних оштећења радника Рудника Бор и процена ефеката мера заштите. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
  • ПОШТИЋ-ГРУЈИН АЛЕКСАНДРА: Прилог изучавању утицаја психофизичког напрезања на ниво излучивања катехоламина. Медицински факултет Универзитета у Бео­граду, 1982.
  • ПОПОВИЋ ДРАГАН: Прилог познавању фиброзног оштећења плућа изазваног прашином цемента. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1980.
  • КИЛИБАРДА МИЛОШ: Утицај радона и потомака на етиопатогенезу оштећења респираторног система. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1980.
  • ХАЈДУКОВИЋ ДАНИЛО: Изучавање контаминације радоном (222Rn86) и потомцима у подземној експлоатацији металних руда. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
  • МИЛИЋ СВЕТИСЛАВ: Биотоксиколошки параметри при различитим експозицијама олову и експозицији становништва Межишке долине. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
  • КАЛИЋ-ФИЛИПОВИЋ ДАНИЦА: Ефекти хроничне професионалне изложености трихлоретилену и могућности прикладнијих превентивних прегледа радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
  • ДОДИЋ СЛОБОДАН: Утицај олова на бубреге у радника професионално изложених и трованих њиме са посебним освртом на нефролошке налазе у експерименталном сатурнизму. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
  • ВИДАКОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Прилог познавању патогенезе анемије у хроничном тровању оловом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
  • АДУМ ОГЊАН: Утицај услова рада на појаву хроничних оштећења здравља саобраћајних радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
  • РАДОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ: Транслокација 137 Cs у главним фазама циклуса анималне производње под условима хроничне контаминације животне средине. Ветеринарски факултет Универзитета у Београду, 1974.
  • ПОТКОЊАК ВЕЛИМИР: Прилог нозографији дисајних путева у лица изложених удисању производне угљене прашине. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1971.
  • ПАНОВ ДУШАН: Студија о радиоактивној контаминацији и излучивању полонијума 210 урином код радника у рудницима урана у Југославији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1970.
  • ЈОВИЧИЋ БРАНИСЛАВ: Улкусна болест у СР Србији. Медицински факултет Универзитета у Бео­граду, 1968.
  • ДИМИЋ МИЛОШ: Бисиноза у наших текстилних радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1965.
  • МАРКОВИЋ ДРАГОМИР: Радиолошка слика желудачних промена у оболелих од силикозе (клиничко-експериментална студија). Медицински факултет Универзитета у Београду, 1965.
  • САВИЋ СЛОБОДАН: Утицај угљендисулфида на орган вида. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1964.
  • СТАНКОВИЋ МИЛОШ: Прилог питању токсикологије оловотетраетила. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1961.
  • ЂУРИЋ ДУШАН: Студије о флуроесценцији порфирина у абсорбираном стању и топинама. Свеучилиште у Загребу, 1958.

 

МАГИСТЕРИЈУМИ

 

  • БРАНКА ШУШТРАН. Оцена радне способности и квалитет живота оболелих од реуматоидног артритиса. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2013.
  • ЂОКОВИЋ ЈЕЛЕНА. Повезаност ергоновинског теста и ендотелне функције процењене на брахијалним артеријама. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2009.
  • ПОПЕВИЋ МАРТИН. Прогностички значај ергоновинског теста за појаву нових кардиоваскуларних догађаја. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2009.
  • ВЕЉКОВИЋ ЉИЉАНА: Основни пакет здравствене заштите као ефикасни инструмент здравствене политике. Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир УН, Београд 2008.
  • НАТАША МИЛАДИНОВИЋ-ЂУКАНОВИЋ: Квалитет живота и бронхијална хиперактивност код особа са професионалном астмом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2005.
  • ЈАНКОВИЋ СРЂАН: Систем за дигиталну фотоплетизмографију. Електротехнички факултет Универзитета у Београду, 2004
  • ЈОКИЋ ВЕСНА: Електронеурографска анализа неуротропних ефеката при професионалној изложености олову и локалним вибрацијама. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2003.
  • ВУКОВИЋ СЛАЂАНА: Анализа професионалних штетности и ризика у шумарству ради побољшања медицинских мера заштите у професионалној оријентацији ученика шумарске струке. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 2002.
  • УРСУЛОВИЋ ДЕЈАН: Клиничка процена микроскопских налаза назалног секрета код пацијената са ринитисима. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • ПЕТРОВИЋ ИРЕНА: Концентрација радона - 222 у становима у Републици Србији. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 1998.
  • СПАСОЈЕВИЋ МИЛАН: Бронхијална хиперреактивност код пекара. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1998.
  • ТОРБИЦА НИКОЛА: Коришћење биомедицинских база података у научноистраживачком и стручном раду здравствених радника Србије. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1997.
  • ВЕШОВИЋ ДУШАН: Поређење потрошње кисеоника на тредмилу и бицикл-ергометру у оцени физичког радног капацитета. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1997.
  • ЛАЗАРЕВИЋ ПРЕДРАГ: Захтеви за радна места слепих и слабовидих особа. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд, 1995.
  • ТАНАСКОВИЋ ИРЕНА: Интерна контаминација оловом - 210 и полонијумом - 210 и утицај  хелата на њихово излучивање. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 1994.
  • ГОРДАНА ПАНТЕЛИЋ: Одређивање активности гама емитера избором најбољих параметара криве ефикасности. Физички факултет Универзитета  у Београду, 1994.
  • ЈОКСИМОВИЋ ГОЈКО: Слушни замор и његов значај у превенцији оштећења слуха од буке. Универзитет у Београду, Одсек за неуронауке - аудиологија, 1993.
  • МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Метаболизам биогених амина у исхемији
  • мозга - утицај системске хипергликемије. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1992.
  • БУЛАТ ПЕТАР: Дејство олова на функцију глутатиона у метаболизму еритроцита. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
  • АЛЕКСИЋ БИЉАНА: Методе откривања раних знакова оштећења здравља радника изложених вештачким ђубривима у току производње. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
  • МИЛАЧИЋ СНЕЖАНА: Испитивање активности алкалне фосфатазе и пероксидазе гранулоцита периферне крви под утицајем јонизујућег зрачења. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
  • МИТИЋ ВЕСНА: Промена нивоа антитела против тиреоглобулина микрозомалне фракције тиреоцита и паријеталних ћелија желуца у болесника са хипертиреозом лечених радио-јодом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
  • МИРКОВИЋ ДУШАН: Заблештење и виђење саобраћајних ознака у условима ноћне вожње. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1989.
  • БОРЈАНОВИЋ СРЂАН: Утицај сменског рада на циркадијани ритам радника при променама неких физиолошких показатеља. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1987.
  • МИНИЋ МОМЧИЛО: Активност алкалне фосфатазе у гранулоцитима код експозиције тешким металима (Pb, Hb, Cu). Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1987.
  • КРСТЕВ СРМЕНА: Неке епидемиолошке карактеристике крвног притиска у дефинисаној популацији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1986.
  • ТАЧЕВИЋ СВЕТЛАНА: Утицај надражујућих чинилаца на радном месту на појаву дерматитиса. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1985.
  • ЈОКСИЋ ГОРДАНА: Радиосензитивност хуманих лимфоцита различитих старосних група после озрачивања in vitro. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
  • ВУКОВИЋ-ПАЛ МАРИЈАНА: Упоређивање поступака за одређивање концентрације угљенмоноксида у радној атмосфери и у крви радника. Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, 1983.
  • ВАСИЉЕВИЋ ЗОРА: Значај промена мембране и облика еритроцита у одређивању преносилаца мишићне дистрофије која се преноси рецесивно везано за пол DMP-Duchenne. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1982.
  • ЧАБАРКАПА МИЛАНКО: Дневни ритам психофизиолошких функција оператора и рад у сменама. Филозофски факултет Универзитета у Београду, 1981.
  • ЈАЊИЋ РАДМИЛА: Значај брзине спроводљивости моторних влакана у откривању раних знакова неуропатије у условима професионалне експозиције олову. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1977.
  • ВИДЕНОВИЋ РАЈА: Процена степена експозиције радника изложених неорганској живи. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1977.
  • ПОШТИЋ-ГРУЈИН АЛЕКСАНДРА: Вредност биохемијских параметара у процени психофизичког замора. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
  • ПАРАНОСИЋ МИЛЕНА: Замор возача тешких моторних возила као фаворизујући фактор трауматизма. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
  • ПАУНОВИЋ-ПФАФ ЈЕЛЕНА: Неки психо-физиолошки фактори ноћног рада авиомеханичара. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
  • КРИЖАНОВИЋ ДРАГУТ1Н: Процена озрачености популације услед примене X-зрачења у дијагностичке сврхе. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1974.
  • ПЕТРОВИЋ ДРАГОСЛАВ: Апсорпција гасова и честица у високоекспанзивној пени Фармацеутско-биокемијски  факултет, Загреб 1973.
  • ВУКОТИЋ МИРЈАНА: Радиоеколошка студија радијума 226 на територији СР Србије. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1973.
  • МАРКОВИЋ БУДИСЛАВА: Хромозомске аберације код лица професионално изложених дејству јонизујућег зрачења. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1973.
  • БРНОВИЋ РАДМИЛА: Стронцијум 90 у животној средини човека. Фармацеутско-биокемијски, факултет, Загреб 1972.
  • МОРАЧИЋ ЉИЉАНА: Радиоеколошка студија олова 210 на територији СР Србије. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
  • ХАЈДУКОВИЋ ДАНИЛО: Студија о радиоактивној контаминацији радоном и његовим краткоживећим потомцима радника у руднику урана. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
  • РАДОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ: Изложеност зрачењу и контаминацији људи при балнеолошкој терапији. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
  • ТОМАШЕВИЋ МИРОСЛАВ: Општа и локална озраченост пацијената и њихова заштита при стоматолошкој рендген-дијагностици. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.