Sh4fo1877 WwW.1877.TeaM
ئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧Управу Института чини менаџерски тим – директор, саветник, помоћници директора и главна медицинска сестра Института.
Делатност Управе је руковођење Институтом непосредно или на основупренетих овлашћења од стране директора у свим областима регистроване делатности.
Организација
Директор Института: Проф. др Александар Миловановић
Контакт телефон: 011/2685-485 011/3400-961
E-mail: aleksandar.milovanovic@institukarajovic.rs, direktor@institutkarajovic.rs
Саветник директора: др сци мед Срђан Борјановић
Контакт телефон: 011/8222 937
E-mail: srdjan.borjanovic@institutkarajovic.rs
Помоћник директора за медицинске послове и научно истраживачку и образовну делатност:Прим. мр сци др Милан Спасојевић
Контакт телефон: 011/3400-993
E-mail:milan.spasojevic@institutkarajovic.rs
Помоћник директора за немедицинске послове: Прим. др Зоран Шекуларац, специјалиста медицине рада
Контакт телефон: 011/3400 967
E-mail: zoran.sekularac@institutkarajovic.rs
Главна сестра техничар: Јованка Вучковић, висока струковна медицинска сестра
Контакт телефон: 011/3400-944; 011/3400 929
E-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs; glavnasestra@institutkarajovic.rs
ДетаљнијеПрема класификацији истраживања у вези са здрављем, медицина рада као научна област припада групи истраживања у јавноздравственим (превентивним) наукама.
Ова су истраживања мултидисциплинарног карактера и интегришу сазнања из више научних области ради заштите радника на раду.
Период од 2001. године
1. Министарствo науке
2. Министарство здравља:
3. Републичко министарство пољопривреде и водопривреде:
4. Министарство рада, запошљавања и социјалне заштите
1. У сарадњи са Министарством спољних послова Краљевине Норвешке проведен је током 2011. и 2012. године пројекат Унапређење безбедности и здравља на раду у Србији у коме је учествовао и Институт за медицину рада Србије (др сцимед Богољуб Перуничић и др сцимед Срђан Борјановић).
Циљ Радне групе 1пројекта био је побољшање безбедности и здравља на раду у грађевинској, дрвнопрерађивачкој и хемијској индустрији и то кроз изградњу капацитета лица задужених за безбедност и здравље на раду у наведеним делатностима путем обуке о примени европских и националних политика и стандарда везаних за безбедност и здравље на раду. Одржано је шест дводневних радионица од јуна до октобра 2011. године (по две у Београдуи по једнана Тари,у Вршцу и Доњем Милановцу). Представник Института и едукатор био је др сци мед Срђан Борјановић. Едукацију је завршило 113 особа. Као резултат пројекта штампана је публикација „Водич за обуку из области безбедности и здравља на раду за производне делатности“.
Циљ Радне групе 4 пројекта био је даприпреми „Студију изводљивости са смерницама за формирање центра за едукацију у области безбедности и здравља на раду, а ради системског приступа едукацији у области безбедности и здравља на раду“. Представник Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у радној групи био је др Богољуб Перуничић. У периоду 27. мај – 6. октобар 2011. године одржано је 8 (осам) састанака радне групе и реализована је студијска посета Аустрији у периоду 24-27. августа 2011. Радна група је употпуњена двојицом експерата из Аустрије, са којима су одржана четири састанка радне групе 4 у Палати Србије, у Београду, 12. и 13. јула и 20. и 21. септембра 2011. године. Резултати студије су публиковани.
2. У сарадњи са Краљевином Норвешке и Програмом Уједињених Нација за развој спроведен је пројекат Повећање конкурентности предузећа за стручно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом на отвореном (комерцијалном) тржишту Србије 2008. године. У радној групи „Приступачност радног места“ учествовао је и ИМРС „Др Драгомир Карајовић“ (др Богољуб Перуничић).
Пројектом су развијена 2-3 елемента за стандард просторне, програмске и технолошке приступачности радног места за особе са инвалидитетом као део политике запошљавања особа са инвалидитетом и унапређено схватање значаја приступачности на нивоу креатора политике као и на нивоу примене у самим предузећима.
ДетаљнијеДелатност:
Организација:
Начелник Центра: Проф. др Александар Миловановић
Контакт телефон: 011/2685-485 011/3400-961
E-mail: aleksandar.milovanovic@institukarajovic.rs, direktor@institutkarajovic.rs
Јасмина Мајсторовић, медицинска сестра, архивар медицинске документације
Телефон: 011/3400-914
E-mail: jasmina.majstorovic@institutkarajovic.rs
Детаљније
2015. godina
2014. godina
2013. godina
2012. godina
2011. godina
2010. godina
2009. godina
2008. godina
2007. godina
2006. godina
2005. godina
2004. godina
1. Vuković S, Krstev S, Maksimović M. Oboljenja lokomotornog sistema kod radnika zaposlenih u šumarstvu. Srp Arh Celok Lek 2004;132:246-249.
2. Milačić S, Petrović D, Jovičić D, Kovačević R, Simić J. Examination of health status of population from uranium contaminated regions. Environ Res 2004;95(1):2-10.
3. Milačić S. Changes in leukocytes caused by tritium contamination. Health Phys 2004;86(5);457-9.
4. Krmar M, Ganezer K, Pantelić G, Krstonošić P. Endpoint energy of linear medical accelerators. Nuclear Instruments and Methods in Physics Research 2004;532:533-537.
5. Bulat P, Myny K, Braeckman L, van Sprundel M, Kusters E, Doekes G, Pössel K, Droste J, Vanhoorne M. Exposure to inhalable dust, wheat flour and alpha-amylase allergens in industrial and traditional bakeries. Ann Occup Hyg 2004;48(1):57-63.
2003. godine
2002. godina
2001. godina
Место одржавања
Хотел Дунав, Сремски Карловци, www.hotel.dunav.co.rs
Време одржавања
24-27. јун 2014.
Детаљније обавештење можете преузети са овог линка
Детаљније
Секцијa за медицину рада Српског лекарског друштва и
Дом здравља Крушевац - Служба за здравствену заштиту радника
у петак 20. јуна 2014. године организују
СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА
Тема: Анализа здравственог стања запослених у различитим делатностима
Место одржавања: Крушевачко позориште, Видовданска 26. Крушевац
Време:11,00 часова
ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА
Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.
После секције ће бити одржан пригодан коктел.
Организован је аутобуски превоз из Београда за Крушевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова 20. 06. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.
Састанак је акредитовано длуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1494/14за лекаре и фармацеуте са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.
При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.
За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а и остале слушаоце потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.
Ген. секретар Секције Председник Секције
Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран Проф др Александар Миловановић
спец. медицине рада спец. медицине рада
Детаљније
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧Секцијaза медицину рада Српског лекарског друштва и
Завод за здравствену заштиту радника Крагујевац
у петак 30. маја 2014. године организују
СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА
Тема:Медицина рада у предузећу
Место одржавања: Застава Завод за здравствену заштиту радника Д О О у реструктуирању, Крагујевац, Косовска 4.
Време:11,00 часова
ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА
Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.
После секције ће бити одржан пригодан коктел.
Организован је аутобуски превоз из Београда за Крагујевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова 30. 05. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.
Састанак је акредитованодлуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1477/14за лекаре, стоматологе, биохемичаре и здравствене сараднике са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.
При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.
За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.
Ген. секретар Секције Председник Секције
Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран Проф др Александар Миловановић
спец. медицине рада спец. медицине рада
Детаљније
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧Програм континуиране едукације "Критеријуми за верификацију професионалних болести" одржаће се у Студентском одмаралишту "Ратко Митровић" у вили "Романија" на Златибору у конгресној сали I за лекаре од 25. до 27. септембра 2014. године, а за медицинске сестре у конгресној сали II 26.09.2014. године.
smrtovnice OsmrtniceДетаљније
Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос.
Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада:
http://www.ilo.org/gender/Events/international-women-day/2015/lang--en/index.htm
Детаљније
Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос.
Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада:
http://www.ilo.org/gender/Events/international-women-day/2015/lang--en/index.htm
Међународна организација рада обележава Светски дан безбедности и здравља на раду 28. априла 2015. године
Тема кампање у 2015. години је: “Придружите нам се да изградимо културу превенције у безбедности и здрављу на раду”.
Национална култура безбедности и здравља на раду је она која поштује право на безбедну и здраву радну средину на свим нивоима, где држава, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању сигурне и здраве радне средине, тако што дефинишу права, одговорност и обавезе који имају приоритет у превенцији.
Ове године, Међународна организација рада 28. априла слави Светски дан безбедности и здравља на раду како би унапредила превенцију повреда и болести на раду. То је кампања која би требало да подигне свест са циљем да се скрене пажња међународне јавности на растуће трендове у безбедности и здрављу на раду и на обим насталих повреда, болести и смртних исхода на раду у целом свету.
Више информација можете наћи на сајту:
http://www.ilo.org/safework/events/safeday/lang--en/index.htm.
Детаљније
Свим запосленим, незапосленим и будућим запосленим радницима желимо сретан Први мај међународни празника рада!
Први мај, међународни празник рада, обележава време грађанских протеста крајем XИX века када су радници индустријских земаља демонстрирали тражећи боље услове на раду, веће плате и фиксирано најдуже дневно радно време (8 сати) и најдужу радну недељу. Против многих демонстраната била је примењена сила. Права за која су се демонстранти тада борили истакнута су у преамбули првог Устава Међународне организације рада и данас су актуелни и за многе недостигнути.
Више информација може се наћи на сајту Међународне организације рада:
http://www.ilo.org/public/english/support/lib/about/mayday.htm
Нацрт стратегије медицине рада Републике Србије 2014 - 2017. године(преузмите документ)
Детаљније
Српско лекарско друштво-Секција за медицину рада
Подружница лекара ИМР Србије
Златибор, Установа студентских одмаралишта - П. Ј. „Ратко Митровић“,
Конгресни центар „ВИЛА РОМАНИЈА“
(од 30. 09. 2015. до 03. 10. 2015)
| Опис | Документација |
|
Назив набавке: Технички и медицински гасови |
|
Детаљније
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ ПАЦИЈЕНАТА СМЕШТЕНИХ У КОВИД ЦЕНТАР ИНСТИТУТА ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ "ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ" ЈЕ 066-8-222-820
smrtovnice OsmrtniceДетаљније
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧
Sh4fo1877 WwW.1877.TeaMئەم ماڵپەڕە هاککرا لەلایەن ١٨٧٧У Институту постоје следеће организационе јединице:
У оквиру своје делатности Институт:
1) прати и проучава услове рада, организовања и спровођења информационог система прикупљања података и праћења епидемиолошке ситуације на територији Републике Србије у области професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду и предлаже мере за њихово спречавање и смањивање;
2) планира, организује, спроводи и евалуира мере, активности и поступке у области заштите здравља на раду, утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове у области медицине рада, промоције здравља на раду и пружа стручно-методолошку помоћ у њиховом спровођењу;
3) обавља дијагностику и лечење професионалних болести;
4) обавља дијагностику болести у вези са радом;
5) унапређује организацију и рад здравствених установа у области заштите здравља на раду и координира њихов рад;
6) утврђује јединствену методологију и поступке у програмирању, планирању и спровођењу мера превентивне здравствене заштите радника;
7) уводи и испитује нове здравствене технологије, као и примену нових метода превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације у области медицине рада;
8) прати савремена достигнућа у области организације медицине рада и предлаже здравствене стандарде за унапређење и развој;
9) изучава све факторе професионалних ризика и врши њихову идентификацију, квалификацију и процену;
10)врши мерења физичких, хемијских и биолошких штетности у области испитивања услова на радном месту и радној околини, као и у области заштите животне средине;
11)обавља стручно-медицинске поступке и активности у вези са утврђивањем радних места са повећаним ризиком, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;
12)врши израду акта о процени ризика на радном месту и у радној околини;
13)предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком;
14)прати и проучава здравствено стање и обавља здравствену контролу запослених у зони јонизујућих и нејонизујућих зрачења и осталог становништва и проуочава стање и узроке специфичног морбидитета:
15)прати и контролише ниво радиоактивне контаминације радне и животне средине, обавља дозиметријску контролу извора зрачења и личну дозиметријску контролу лица која раде у зони јонизујућих зрачења;
16)предлаже и примењује критеријуме за оцену способности за управљање моторним возилима;
17)оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последица повреда на раду и ван рада, врши оцену радне и опште животне способности, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу запослених;
18)предлаже и примењује критеријуме за оцену здравствене способности која се налаже другим прописима;
19)обавља и друге послове, у складу са законом.
У обављању здравствене делатности Институт (специјалистичко консултативна и у стационару) пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе здравствене услуге из области професионалних болести и болести у вези са радом и повреда на раду. Институт обавља делатности из следећих области здравствене заштите, односно грана медицине: медицине рада, офталмологије, психијатрије, неурологије, радиологије, гинекологије, ортопедије, оториноларингологије, пнеумофтизиологије, интерне медицине, медицинске психологије, физикалне медицине и рехабилитације, медицинске биохемије, епидемиологије, као и ужу специјалистичку делатност из области оцене радне способности, професионалне токсикологије, радиолошке заштите, саобраћајне медицине, кардиологије, пулмологије, алергологије и др.
Детаљније
Проф. др Драгомир Карајовић (1899-1964)
Рођен је 14. маја 1899. године у Чукојевцу код Краљева. Медицински факултет започео је у Прагу, а завршио 1927. године у Грацу. Од 1928. до 1941. године радио је као лекар Уреда социјалног осигурања у Краљеву.
Као уредски лекар Фабрике авиона, Фабрике вагона у Краљеву и Топионице олова у Сирчи сусрео се са проблемима професионалне патологије и почео их изучавати.Од 1930. године је радио на сузбијању професионалног тровања оловом, анилинским бојама, органским растварачима и тротилом, код радника на делаборацији старе топовске муниције. Био је учесник Првог курса медицине рада који је одржан у Централном Хигијенском заводу у Београду 1940. године.
У јуну 1941. године бива принуђен да напусти Краљево и склони се у Београд. Почиње да ради у Уредском антитуберкулозном диспанзеру и Централном антитуберкулозном стационару, где остаје до 31.октобра, када је ухапшен и задржан три и по месеца у затвору Гестапоа на Бањици. По изласку из затвора радио је на II и IIIИнтерној клиници и био ангажован у амбуланти Београдске трговачке омладине.
Од априла 1944. године, три месеца ради као руководилац Заразне болнице за пегави тифус на терену Вардиште-Вишеград. Затим је у својству санитетског руководиоца организовао здравствену службу на територији Санџака и сузбијање пегавог тифуса.
Управник Клиничке болнице у Београду постаје 1947. године и спроводи обједињавање тадашње Државне болнице и Медицинског факултета.
Поред стручномедицинског рада, узима активно учешће и у друштвеном и политичком раду. Био је посланик савезне уставотворне скупштине и предедник Окружног одбора у чачку. Два пута је биран за посланика Народне скупштине НР Србије. У периоду 1948,-1950, био је Министар народног здравља у влади НР Србије.
Од 1950. године ради на Iинтерној клиници. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1951.године. Ради усавршавања у области професионалне патологије борави 7 месеци у Немачкој, 3 месеца у Шведској и по неколико недеља у Холандији и Аустрији. За време боравка у Немачкој највише је учио и радио у Хаму на Клиници чувенг прфесора Баадера-оснивача прве клинике за професионалне болести у свету у Берлину. Боравио је и у Совјетском Савезу, Француској и Пољској.
По повратку 1953. године на његову иницијативу оснива се Клинички центар за професионалне болести при Медицинском факултету у београду и катедри за интерне болести, који 1959. године прераста у Институт за медицину рада. У Центру организује амбулантно-поликлинички рад, клиничка испитивања, епидемиолошки рад на терену и усавршавања фабричких лекара. Професор Медицинског факултета за предмет Медицина рада постаје 1958. године. Залагао се да се организација здравствене заштите радника што адекватније оформи и доследно спроводи. Један је од поборника увођења медицине рада као посебне медицинске гране и псоебног предмета и специјализације на Медиицнском факултету. Савезним законом из 1959. године медицина рада је издвојена из хигијене у посебну специјалност.
Био је активни учесник на многим интернационалним конгресима (Напуљ, Хелсинки...). У два наврата биран је за члана Интернационалне сталне комисије за медицину рада.
Због заслуга на пољу медицине рада 1962. године изабран је за дописног члана Немачког удружења за медицину рада.
Један је од оснивача и први предесдник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва и Удружења за медицину рада Југославије. чији је први председник, а касније доживотни почасни предедник. У периоду 1960-1961. године био је предесдник Српског лекарског друштва.
Био је члан Савезне комисије за медицину рада, члан Савета Института за нуклеарна истраживања „Борис Кидрич“ у Винчи, члан Одбора за организацију радиолшке заштите, члан савета Медицинског факултета Универзитета у Београду, члан редакције часописа „Социјална политика“ и члан Саветодавног одбора стручног часописа „Архив за хигијену рада и токсикологију“.
На дужности управника Центра за професионалне болести, а затим директора Института за медицину рада СР Србије остаје све до смрти 08.07.1964. године.
За дугогодишњи пожртвован рад на организацији и унапређењу здравствене службе одликован је Орденом заслуга за народ Iреда и Орденом рада Iреда.
Написао је велики број радова из области професионалне патологије-токсикологије, пулмологије, нарочиито из области пнеумокониоза. Дуге и плодне консултације са проф. др А. Радосављевићем имале су видног удела у његовом студијском раду на пољу професионалне пулмологије. Укупно је објавио 43 рада из области професионалне пулмологије, токсикологије, организације заштите здравља радника и радиолошке заштите. Сматрао је да је проучавање професионалне патологије могућно само у тиму стручњака, па је почео да окупља колеге и координира рад. Сарађује са свим клиникама Медицинског факултета, Институтом за туберкулозу, хигијенским заводима и другим установама и организацијама које се баве заштитом здравља радника. Значајна је његова сарадња са стручњацима који су радили на откривању пнеумокониоза: М. Стојадиновић, Б. Миљић, Бранисављевић, Пече, Марокини, Книш и др. Већ 1954. године дошло је до првог састанка у Љубљани на коме је разматран проблем класификације пнеумокониоза и уједначавање методе рада на њиховом откривању. Није било рудника у Србији у који није сишао и већина рудара га је лично упознала. Захваљујући његовим напорима пнеумокониозе су биле тема на IIконгресу лекара Србије 1955. године. На Конгресу су изнети резултати рада установа које су тимски радиле на истраживању пнеумокониоза (Хигијенски институт НР Србије, Центар за професионалне болести при Медицинском факултету, Српска академија наука-Одељење физиологије рада, АТД у Врњачкој Бањи).
Међу првима је прихватио нове концепције о патогенетском дејству прашине на дисајне органе, залагао се за увођење испитивања функције плућа, за оснивање истраживачких установа у области пнеумокониоза, за кориговање Листе професионалних болести.Ангажовао се и у области радиолшке заштите и професионалних алергијских обољења.
Након смрти др Драгомира Карајовића, на иницијативу запослених, Институту је дато име оснивача: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“. И данас, после толико година, Институт је препознатљив по имену „Институт Карајовић“.
Детаљније
Центар за хигијену и физиологију рада
Детаљније
Референтне листе од 2010. године
ДЕЛАТНОСТ
Весна Бабић
специјалиста интерне медицине, субспецијалиста кардиологије
Контакт телефон: 011/3400 911
Е-маил: vesna.babic@institutkarajovic.rs
Делатност:
Организација:
Начелник: проф. др Александар Миловановић
Контакт телефон: 011/2685-485 011/3400-961
E-mail: aleksandar.milovanovic@institutkarajovic.rs, direktor@institutkarajovic.rs
Главна сестра: Соња Ловић, виша медицинска сестра
Контакт телефон: 011/ 3400 912
E-mail:sonja.lovic@institutkarajovic.rs
1. Одељење за поликлиничку и стационарну дијагностику са кабинетом за Sleep Apnea синдром
Делатност:
Кабинет за полисомнографију (делатност):
Организација:
Шеф одељења: прим. мр сци др Бранка Шуштран
специјалиста медицинe рада
Контакт телефон: 011/3400 969
E-mail: branka.sustran@institutkarajovic.rs
Главна сестра одељења: Маја Мишовић
виша медицинска сестра
Контакт телефон: 011/3400 912
E-mail: maja.misovic@institutkarajovic.rs
Лекари специјалисти:
проф. др Петар Булат
специјалиста медицинe рада, субспецијалиста професионалне токсикологије
Контакт телефон: 011/3400 908
E-mail: petar.bulat@institutkarajovic.rs
прим. мр сци др Биљана Алексић
специјалиста медицинe рада - субспецијалиста пулмологије
Контакт телефон: 011/3400 941
E-mail: biljana.aleksic@institutkarajovic.rs
мр сци др Јелена Ђоковић, асистент
специјалиста медицинe рада
Контакт телефон: 011/3400 918
E-mail: jelena.djokovic@@institutkarajovic.rs
др Мирјана Милановић-Чабаркапа
специјалиста медицинe рада
Контакт телефон: 011/3400 907
E-mail: mirjana.cabarkapa@institutkarajovic.rs
прим др Зорица Брајовић
специјалиста медицинe рада и физикалне медицине и рехабилитације
Контакт телефон: 011/3400 920
E-mail: zorica.brajovic@institutkarajovic.rs
др Гордана Кисић
специјалиста интерне медицине
Контакт телефон: 011/3400 918
E-mail: gordana.kisic@institutkarajovic.rs
др Живана Миловановић Медиговић
специјалиста медицине рада
Контакт телефон: 011/ 3400 921
E-mail: zivana.milovanovic@institutkarajovic.rs
Клинички лекар:
др Татјана Петровић
доктор медицине
Контакт телефон: 011/3400 918
E-mail: tatjana.petrovic@institutkarajovic.rs
Медицинске сестре - техничари:
Пријемни шалтер:
Споменка Станковић
Гордана Станковић
Контакт телефон: 011/3400 922
E-mail:spomenka.stankovic@institutkarajovic.rs
gordana.stankovic@institutkarajovic.rs
Пријемни шалтер општег одељења:
Драгана Радић
Контакт телефон: 066/8222 917
E-mail:dragan.radic@institutkarajovic.rs
Сања Радивојевић
Контакт телефон: 066/8222 995
E-mail:sanja.radivojevic@institutkarajovic.rs
Стационар:
Душица Ристић
Контакт телефон: 011/3400 947
E-mail:dusica.ristic@institutkarajovic.rs
Љиљана Плећаш
Гордана Дубајић
Небојша Дубајић
Снежана Косановић
Данијела Јерковић
Слађана Трпковић
Контакт телефон: 011/3400 912
E-mail:ljiljana.plecas@institutkarajovic.rs
gordana.dubajic@institutkarajovic.rs
nebojsa.dubajic@institutkarajovic.rs
snezana.kosanovic@institutkarajovic.rs
danijela.jerkovic@institutkarajovic.rs
sladjana.trpkovic@institutkarajovic.rs
2. Одељење за лабораторијску дијагностику
Главни лаборант: Соња Андрејић
Контакт телефон: 011/3400 963
E-mail:sonja.andrejic@institutkarajovic.rs
Биохемичар: Елена Шовљански,
дипл. медицински биохемичар
Контакт телефон: 011/3400 963; 011/3400 955
E-mail: elena.sovljanski@institukarajovic.rs
Аналитичар токсикологије: Александра Репић, дипл. биохемичар,
специјалиста токсиколошке хемије
Контакт телефон: 011/3400 939
E-mail: аleksandra.repic@institutkarajovic.rs
Лабораторијски техничари:
Момчило Матић
Светлана Стојковић
Драгана Лигезан
Контакт телефон: 011/3400 963
E-mail: momcilo.matic@institutkarajovic.rs
svetlana.stojkovic@institutkarajovic.rs
dragan.ligezin@institutkarajovic.rs
Снежана Панић - биохемија
Контакт телефон: 011/3400 955
E-mail: snezana.panic@institutkarajovic.rs
Снежана Стоичевић - токсикологија
Контакт телефон: 011/3400 951
E-mail: snezana.stoicevic@institutkarajovic.rs
Хемијски лаборанти:
Јованка Пекез
Небојша Здравковић
E-mail: jovanka.pekez@institutkarajovic.rs
nebojsa.zdravkovic@institutkarajovic.rs
Детаљније
КОНТАКТИ:
Начелник:
dr sci med Јелена Пајић, специјалиста генетике
Контакт телефон: 011/34 00 976
e-mail: radioloska.zastita@institutkarajovic.rs
jelena.pajic@institutkarajovic.rs
Главна сестра:
Јованка Вучковић
Висока струковна медицинска сестра
Контакт телефон: 011/34 00 929 и 34 00 944
e-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs
Руководилац квалитета:
Ведрана Прокић
дипломирани физичар
Контакт телефон: 011/34 00 913
e-mail: vedrana.prokic@institutkarajovic.rs
Руководилац курсева из области заштите од зрачења:
Јелена Пајић
дипломирани биолог, специјалиста генетике
Контакт телефон: 011/34 00 976
e-mail: radioloskazastita@institutkarajovic.rs
jelena.pajic@institutkarajovic.rs
ДЕЛАТНОСТ
ОВЛАШЋЕЊА
Центар за радиолошку заштиту овлашћен је за обављање послова из области заштите од зрачења (http://www.srbatom.gov.rs/srbatom/spisak-ovlascenih-pravnih-lica.htm):
АКРЕДИТАЦИЈЕ
ЧЛАНСТВА ЛАБОРАТОРИЈА ЦЕНТРА У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Лабораторија за биодозиметрију и цитогенетику
КОНТАКТИ
Шеф одељења:
Прим. мр сци др Слађана Вуковић
специјалиста медицине рада
Контакт телефон: 011/36 18 703
E-mail: medicinska.ispitivanja@insitutkarajovic.rs
sladjana.vukovic@institutkarajovic.rs
Технички руководилац Лабораторије за биодозиметрију и цитогенетику:
Бобан Ракић
дипломирани биолог, специјалиста генетике
Контакт телефон: 011/34 00 927
E-mail: boban.rakic@institutkarajovic.rs
ДЕЛАТНОСТ
*овде можете преузети Упутство за пацијенте Одељења/Лабораторије (УПУТСТВО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ МЕД ОДЕЉЕЊЕ-ЛБЦ)
*овде можете преузети Референтну листу Одељења/Лабораторије од 2010.године (РЕФЕРЕНТНА ЛИСТА ОДЕЉЕЊА ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА)
*овде можете преузети Захтев за испитивање
ДетаљнијеМедицина рада схвата се као медицинска специјалност која се бави:
· изучавањем и проценом утицаја услова на раду и радног процеса на здравље радника,
· оценом стања здравља и радне способности радне популације (и радника појединаца) и
· примарном, секундарном и терцијарном превенцијом болести у радној популацији.
Медицина рада представља основу за очување и унапређење здравља на раду, чији су задаци дефинисани још 1950. године на првом састанку Заједничког комитета Међународне организације рада и Светске здравствене организације, а редефинисани на 12. заседању 1995. године и која се фокусира на следеће:
1. очување и унапређење здравља радника и радне способности,
2. унапређење радне средине спровођењем мера безбедности и здравља на раду и
3. развој организације рада и радне културе пружањем подршке здрављу и безбедности на раду, и на тај начин, унапредити позитивну социјалну климу, олакшати рад и повећати продуктивност рада.
Приоритетни циљеви медицине рада, према нацрту Стратегије медицине рада Републике Србије (2013) су следећи:
1. Обухватање службама медицине рада свих радника (запослених и незапослених, укључујући и пољопривреднике регистрованих домаћинстава).
2. Очување и унапређење здравља радника на радном месту, као и здравља радне средине.
3. Превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези с радом.
4. Професионална оријентација, професионална селекција и оцена радне способности.
5. Промоција здравља на радном месту.
6. Дијагностика и лечење професионалних болести.
7. Промоција, развој и подршка акцијама за унапређење здравственог стања осетљивих група радноактивне популације.
8. Праћење, евалуација и анализа здравствених потреба и очекивања радноактивног становништва - праћење здравственог стања, детерминанти здравља и неједнакости у здрављу.
9. Реоријентација (етапна) служби медицине рада са претежно куративног на доминантно превентивни рад.
10. Реорганизација медицине рада у складу са документима – стварање интегрисаних служби медицине рада.
11. Развој и едукација људских ресурса у области медицине рада.
12. Подршка развоју приступачне и квалитетне службе медицине рада.
Светска здравствена организација усвојила је Глобални акциони план за здравље радника 2008 - 2017. године на 60. заседању Генералне скупштине Светске здравствене организације, 23. маја 2007. године. У Акционом плану наводе се следећи циљеви за наведени период:
(1) обезбеђење и имплементација политичких инструмената за здравље радника;
(2) заштита и унапређењездравља на радном месту;
(3) побољшање перформанси и приступа службама медицине рада;
(4) обезбеђење и дисеминација доказа за деловање и практичне активности и
(5) инкорпорисање здравља радника у друге националне стратегијеи политике.
Више података може се наћи на веб страници:
http://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/WHA60/A60_R26-en.pdf
ДетаљнијеИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ
Директор: Проф. др Александар Миловановић
Адреса: Делиградска 29, 11000 Београд
Контакт телефон: 011/ 3400-900
Контакт фаx: 011/2643-675
Web: www.imrs.rs
E-пошта: imrkarajovic@imr-karajovic.org
Како до нас?
Институт је лоциран у центру Београда, у непосредној близини трга Славија, Карађорђевог парка и Храма Светог Саве на Врачару.
Детаљније
Институт за мед.рада почео је са радом 1953.год. и било је седам запослених, а међу њима је била и једна медицинска сестра.То је био почетак, камен темељац развоја сестринског рада у медицини рада и успостављања једне нове гране у превенцији и неговању оболелих.Како су се процеси рада мењали и постављали нови захтеви у индустрији и другим делатностима, потреба за проширењем делокруга рада је била је све већа, па Институт добија на значају, а самим тим се јављају потребе за упошљавањем медицинских сестара. Они који су желели, у то време, могли су постати болничари или неговатељи захваљујући шестомесечним курсевима и практичним обукама. Сестре су радиле као лекарски помоћници, асистирале су лекарима при дијагностици и прегледима, делиле оралну и парентералне терапију, узимале биолошки материјал, а болничари су били задужени за негу болесника.
Из сачуваних историја болести види се рад и труд медицинских сестара и њихова савесна улога у нези оболелих рудара од пнеумокониозе, туберкулозе и других тешких болести.Кроз те записе, можемо пратити рад и развој целокупне медицине рада и рада медицинске сестре у нези оболелих. Крајем педесетих Институт има тридесет постеља, и оболеле о којима брине девет сестара, односно болничара.
Прва школована медицинска сестра која је постављена на место главне сестре била је Мирјана Бјеговић, једна је од првих која је у то време завршила вишу медицинску школу. Када се Институт преселио у нову зграду почетком 1970.год., број постеља се повећао, (око сто), а самим тим и број упослених се повећава.Отварају се нове специјалистичке службе и проширује се рад на терену, а то захтева више рада и стручности, баш у раду медицнске сестре.
Мирјана Бјеговић је медицинска сестра која је створила Институцију мед.сестре у мед.рада. Била веома активна на свим пољима.
Као члан Савеза здравствених радника Србије, видела је шансу и основала Секцију медицинских сестара из медицине рада, и постала први председник Секције.
Учествовала је у организацији многих стручних скупова, симпозијума из области заштите радника и организације сестринских служби у различитим местима у Србије. За свој рад добила је многа признања, и то 1974год. повељу, од Савеза здравствених радника Србије, а 1989.год. медаљу за изузетна залагања и организацију заштите здравствених радника, као и за развој секције медицине рада.
1968.год. је била ангажована испред Светске здравствене организације, као сестра експерт испред бивше државе, и добила студијско путовање у Финску и Велику Британију, где је боравила шест месеци и одакле је публиковала стручне радове и извештаје за Светску здравствену организацију.
Између осталог залагала се за школовање медицинских сестара и стално стручно усавршавање, и сматрала да су једини стручни профил, медицинске сестре, без могућности даљег школовања, од вишег образовања, да треба отворити академске студије, и тако дати шансу медицинској сестри да буде потпуно образована.Борба за струку је доминирала у њеном раду, што је дало подстрек другим медицинским сестрама.
Детаљније
Милош Килибарда је рођен 19.9.1921. године у Зајечару. Дипломирао је 1951.год. на Медицинском факултету у Београду. Специјализовао се у Школи народног здравља „Андрија Штампар” у Загребу, где је положио специјалистички испит из хигијене рада 1958. год. Године 1960. на Медицинском факултету у Београду одбранио је хабилитациони рад Прилог познавању силикозе у руднику злата „Благојев Камен”.Магистрирао је 1961. године, одбранивши тезу Инвестигатион оф тхе Инфлуенце оф Цистеамин гивен афтер Ирадиатион ундер Хyпотхермиа ин yоунг Мале Ратс, на Универзитету у Бирмингему. Године 1980. на Медицинском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију Проучавање утицаја радона на етиопатогенезу оштећења респираторног система рудара.
Био је на усавршавању на Институту за хигијену рада Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Из области радиобиологије усавршавао се у Бирмингему, В. Британија (1960–1961), дозиметрије у Нуклеарном центру Фонтенаy-ауx росес, Парис, Француска.
Усавршавао се и у институцијама за медицину рада у СР Немачкој, као и у скандинавским земљама. Бавио се научноистраживачким радом у области професионалних болести и радиолошке заштите. Прошао је сва наставничка звања на Медицинском факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1981. године. Био је шеф Катедре за медицину рада, директор Института за медицину рада (од 1964), експерт СЗО и стални предавач на последипломским курсевима из Медицине рада.
Коаутор је уџбеника Основи медицине рада и радиолошке заштите (1979, 1981) и аутор појединих поглавља у уџбеницима Медицина рада и Општа медицина.
Објавио је око 120 научних и стручних радова у земљи и иностранству.
Био је ментор супспецијалистичких, магистарских и докторских теза. Био је председник и члан у комисијама за оцену и одбрану супспецијалистичких, магистарских и докторских теза, претежно из области медицине рада и радиолошке заштите.
Био је члан Секције за медицину рада СЛД, потпредседник Удружења за медицину рада и Удружења за радиолошку заштиту Југославије и редовни члан Медицинске академије СЛД од њеног оснивања 1976. године. Носилац је Ордена рада са златним венцем и добитник бројних награда и других признања. Умро је 1995. године.
ДетаљнијеРегулација спавања
Човек проведе скоро трећину живота у сну, али разлог зашто спавамо и карактеристике сна и даље нису сасвим познате. Спавање није карактеристично само за људску врсту – све животиње у природи спавају.
Научници су дуго година проучавали понашање различитих животињских врста и човека у вези са спавањем. Оно што је једино утврђено са сигурношћу је да спавање представља период одмора и опоравка организма.
Основнефункције сна
Очување енергије – током спавања наше тело и ум су у фази одмора и утрошак енергије је много мањи у поређењу са будним стањем.
Опоравак и раст- током сна тело мирује, чиме се смањује шанса од повређивања, а истовремено се ослобађају хормони који су неопходни за регенерацију и раст ткива и оптималну функцију виталних органа
Учење и когнитивне функције- током сна долази до реорганизације и сазревања неуронских мрежа у мозгу укључених у процес памћења и учења
Колико нам је сна потребно?
Неки од додатних фактора којиодређују количину снасу:
Постоје људи који тврде да им је довољно само неколико сати сна у току ноћи и да се буде потпуно одморни, али истраживања потврђују да те особе показују лошије резултате у извођењу сложених менталних задатака у односу на оне који спавају око 7 сати у току ноћи.
ДетаљнијеОдељење обавља:
Одељење поред наведеног учествује:
Стручњаци одељења учествују у раду Центра за унапређење медицине рада ИМРС.
Детаљније
Испитивања услова радне околине
1. Завода за здравствену заштиту студената, Крунска бр. 57, Београд
2. МУП РС, Булевар Деспота Стефана бр. 107, Београд
3. СО Палилула, Таковска бр. 12, Београд
4. Погон топионице олова "Зајача", Јована Цвијића бр. 11, Зајача
5. Стари ДИФ, Делиградска бр. 25, Београд
6. Дом здравља "Др Ристић", Народних хероја бр. 38, Нови Београд
7. Музеј Историје Југославије, Ботићева бр. 6, Београд
8. ФОX телевизија, Аутопут бр. 22 , Београд
9. КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд
10. Медицински факултет у Београду, Др Суботића бр. 8, Београд
11. Дом здравља Раковица, Краљице Јелене бр. 22, Београд
12. Југоросгаз, Змај Јовина 8-10, Београд
Израда аката о процени ризика и утврђивање здравствених услова за рад на радним местима са повећаним ризиком
1. Окружни затвор у Београду, Бачванска бр. 14, Београд.
2. Специјална болница за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Вишеградска бр. 26 , Београд
3. Специјална болница за лечење цереброваскуларних болести "Свети Сава", Немањина бр. 2, Београд
4. Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд
5. Министарство здравља Републике Србије, Немањина 22-26, Београд
5. Министарство културе, информисања и информационог друштва, Влајковићева 3, Београд
8. Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља, Рударски басен "Колубара" д.о.о., Светог Саве бр. 1, Лазаревац
9. Градски завод за плућне болести и туберкулозу, Прешевска 33, Београд
10. Специјална затворска болница, Бачванска бр. 14, Београд
11. Завод за здравствену заштиту студената Београд, Крунска 57, Београд
Периодични и систематски лекарски прегледи запослених
1. „Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад, Народног фронта 12, Нови Сад
2. „ХЕ Ђердап” д.о.о., Трг Краља Петра 1, Кладово
3. Градски завод за плућне болести и ТБЦ, Прешевска 33, Београд
4. Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд
5. КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд
6. Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, Београд
7. Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд
8. Први Партизан а.д., Милоша Обреновића 2, Ужице
9. Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд
10. Институт за вирусологију вакцине и серуме Торлак, Војводе Степе 458, Београд
11. Институт за испитивање материјала а.д. - Институт ИМС, Булевар Војводе Мишића 43, Београд
ДетаљнијеИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ
Адреса
Делиградска 29, 11000 Београд, Србија
Контакт телефон
011/ 3400-900
Факс
011/2643-675
Директор
Проф. др Александар П.С. Миловановић
Телефон: 011/ 2685-485 011/ 3400-961
Е-маил:
Технички секретар
Душанка Ћетковић
Фаx: 011/ 3400-961
Помоћник директора
Прим. др Богољуб Перуничић
Телефон: 011/ 3400-992
Е-маил:
Пословни секретар
Мр. сц. Љиљана Вељковић
Телефон: 011/ 3400-967
Е-маил:
Главна сестра – техничар
Весна Васић- Бен Саси
Телефон: 011/ 3400-944
Е-маил:
Центар за унапређење медицине рада
Др сц. мед Срмена Крстев
Телефон: 011/ 3400-970
Е-маил:
Архива медицинске документације
Телефон: 011/ 3400-982
Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом
Начелник
Прим. др Богољуб Перуничић
Телефон: 011/ 3400-992
Е-маил:
Главна сестра
Маја Мишовић
Телефон: 3400-912
Е-маил:
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПОЛИКЛИНИЧКУ И СТАЦИОНАРНУ ДИЈАГНОСТИКУ
Шеф одељења
Прим. др Бранка Шуштран
Телефон: 011/ 3400-969
Е-маил:
Проф. др Александар Миловановић
Телефон: 011 / 3400 -909
Е-маил:
Проф. др Петар Булат
Телефон: 011 / 3400 -908
Е-маил:
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКУ ДИЈАГНОСТИКУ
Шеф одељења
Телефон: 011/ 3400-939
Е-маил:
Одговорни лаборант
Соња Андријић
Телефон: 011 / 3400 – 963
Е-маил:
Центар за РАДИОЛОШКУ заштиту
Контакт телефон/факс: 011/ 3618-703
Начелник
Ирена Танасковић
Телефон: 011/ 3400-956
Е-маил:
Главна сестра
Јованка Вучковић
Телефон: 011 / 3400-929
Е-маил:
ОДЕЉЕЊЕ ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА И ДОЗИМЕТРИЈУ
Начелник
Телефон: 011/ 3400-946
Е-маил:
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА БИОДОЗИМЕТРИЈУ И ЦИТОГЕНЕТИКУ
Технички руководилац
Бобан Ракић
Телефон: 011/ 3400-927
Е-маил:
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ РАДИОАКТИВНОСТИ
Шеф одељења
Маја Еремић Савковић
Телефон: 3400-986
Е-маил:
Главни техничар
Мирјана Маторчевић
Телефон: 011/ 3400-958
Центар за ХИГИЈЕНУ и физиологију рада
Начелник
Др сци. мед. Срђан Борјановић
Телефон: 011/ 3400-937
Е-маил:
Главна сестра
Наташа Кромпировић
Телефон: 011/ 3400 -990
Центар за оцену радне способности
Начелник
Прим. др Милан Спасојевић
Телефон: 011/3400-993
Е-маил:
Главна сестра- техничар
Весна Марић
Телефон: 3400-942
СЛУЖБА ЗА ПРАВНЕ, ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ, ОПШТЕ И ТЕХНИЧКЕ ПОСЛОВЕ
Начелник
Дипл. ецц. Зоран Николић
Телефон: 011/ 3400-881
Е-маил:
Pravnik
Bogdan Peruničić
diplomirani pravnik
Kontakt telefon: 011/3400 999
E-mail: bogdan.perunicic@institutkarajovic.rs
Виши стручни сарадник за немедицинске послове
Мр. сц. Љиљана Вељковић, дипл. правник
Телефон: 011/ 3400-967
Е-маил:
Стручни сарадник за кадровске послове
Радмила Лековић
Телефон: 011 / 3400-949
Шеф финансијске службе
Олгица Узур
Телефон: 011 / 3400 -988
Референт за јавне набавке
Бранко Јокић
Телефон: 011/ 3400- 998
Е-маил: администрација.имрс@гмаил.цом
Телефонска централа Института
Светлана Радојевић
Телефон: 011/ 3400-900
Детаљније
КОНТАКТИ
Шеф одељења:
Прим. мр сци др Слађана Вуковић
специјалиста медицине рада
Контакт телефон: 011/36 18 703
E-mail: medicinska.ispitivanja@insitutkarajovic.rs
sladjana.vukovic@institutkarajovic.rs
Технички руководилац Лабораторије за биодозиметрију и цитогенетику:
Бобан Ракић
дипломирани биолог, специјалиста генетике
Контакт телефон: 011/34 00 927
E-mail: boban.rakic@institutkarajovic.rs
ДЕЛАТНОСТ
*овде можете преузети Упутство за пацијенте Одељења/Лабораторије (УПУТСТВО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ МЕД ОДЕЉЕЊЕ-ЛБЦ)
*овде можете преузети Референтну листу Одељења/Лабораторије од 2010.године (РЕФЕРЕНТНА ЛИСТА ОДЕЉЕЊА ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА)
ДетаљнијеКАРИОТИП
Кариотип човека садржи 46 хромозома (23 хромозомска пара), од којих 22 чине аутозоми и један пар чине полни хромозоми (XX код жене, XY код мушкарца).
кариотип жене је, 46,XX
кариотип мушкарца 46,XY
Хромозоми се налазе у ћелијском једру, где заузимају одређену територију. На хромозомима се налази између 20 и 25 хиљада гена који имају различите, тачно одређене улоге у животним процесима.
За анализукариотипакористе се различите методе. Најчешће се комбинују: класична цитогенетска метода, Г-банд, флуоресцентна in situ хибридизација (FISH). Постнатално се цитогенетски тестови најчешће се раде из периферне крви, а анализе дају информације о нумеричким и структурним променама хромозома које захватају више милиона базних парова и које могу бити наследне или узроковане мутагеним агенсима.
Јубилеј Института за медицину рада Србије «Др Д . Карајовић» Београд
САЛА ЈДП - a 7. НОВЕМБАР 2013. г. - Почетак у 20 часова
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ПРОСЛАВЕ:
Александар П. С. Миловановић
Богољуб Перуничић
Петар Булат
Бранка Шуштран
Срђан Борјановић
Милан Спасојевић
Срмена Крстев
Маја Еремић Савковић
Мартин Попевић
Весна Јокић
Зоран Николић
Весна Васић Бен Сасси
Маја Мишовић
Јованка Вучковић
Душанка Ћетковић
ПРОГРАМ
ИНТОНИРАЊЕ ХИМНИ
1. «Боже правде»
2. «Гаудеамус»
Водитељи: Ивана Жигон и Слободан Ћустић
ПОЗДРАВНА РЕЧ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА МИЛОВАНОВИЋА - ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА
ДОДЕЛА ПЛАКЕТА:
1. Министарству здравља Републике Србије
2. Амбасади НР Кине
3. Фонду «Б – 92»
4. Предузећу «Сика»
5. Д.О.О. «ИОН»Београд
6. Др Богољубу Перуничићу
ФИЛМ О ИНСТИТУТУ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ «Др Д. Карајовић» Београд
УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ:
Мерима Његомир: «Где си душо, где си рано» - по тексту Бранка Радичевића, компоновао Даворин Јенко
ОБРАЋАЊА ГОСТИЈУ
1. Министарка здравља Републике Србије: проф. др Славица Ђукић Дејановић
2. Министар просвете Републике Србије: проф. др Томислав Јовановић
3. Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду: проф. др Небојша Лалић
Тања Андрејић:«Травијата», арија «Винска песма»- Ђ. Верди
Ивана и Јелена Жигон - РЕЦИТАЛ:
»Грачаница» - Десанка Максимовић
»Симонида» - Милан Ракић
Мерима Његомир: «Иванова корита», композитор Милутин Поповић - Захар
Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: «Мала ноћна музика» - В.А. Моцарт
Слободан Ћустић - РЕЦИТАЛ: «Када те остави она коју волиш» - Бранимир Петровић
Тања Андрејић: «Ивушка»
Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: Тема из филма «Жаока» и тема из филмова о Џејмсу Бонду
Слободан Ћустић - РЕЦИТАЛ: «Мостарске кише» - Пера Зубац
Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: «Танго» - А. Пијацола
Ивана и Јелена Жигон - РЕЦИТАЛ: «И би љубав» - драматизација Јелене Жигон по стиховима Д. Максимовић
Тања Андрејић: «О соле мио» и «Фуникули, фуникула»
КОКТЕЛ
1. 21-23 октобар, 2015.- Гронинген, Холандија
USE2015 -Conference on Understanding Small Enterprises
Организација: Hanze Univeryity of Applied Sciencies Groningen
Подршка: International Social Security Association (ISSA), International Council for Small Business (ICSB), European Agency for Safety and Health at Work (EU-OSHA), European Network for Workplace Health Promotion (ENWHP)
Контакт:
Hanze Univsersity of Applied Sciences Zernikeplein 7 9747 AS Groningen, The Netherlands, Room T2.05
Tel. +31 (0)50 595 7374
E-mail: info@useconference.com
Website: http://www.useconference.com
(рок за пријем апстрактаистекао)
Детаљније
Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења одржавају се 26. и 27.02.2014. са почетком у 9 часова у просторијама Института.
smrtovnice OsmrtniceДетаљније
Институт за медицину рада Србије
„Др Драгомир Карајовић“
11000 Београд, Делиградска бр. 29
Тел. 
011/3400-900; факс: 011/2643-675
КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА
Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.
Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.
Курс ће се одржати у BestWesternхотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:
Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.
Пријава за курс је на телефон 011/2685-485, или факс 011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Tel: + 381 11 30 90 505; + 381 11 30 95 505;
Fax: + 381 11 30 95 506; E-mail: salesbwhotelm@eunet.rs Website: www.hotel-m.com
Проф. др Александар Миловановић
директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“
КУРС „ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА”
ПРОГРАМ
Среда, 19. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“
Модератор: др сц. мед. Срђан Борјановић
9:00-9:15 Поздравна реч Директора Института, представљање учесника и решавање улазног теста
9:15-10:45 Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health Association
Глобални контекст поморске медицине (2 часа)
· Увод у поморску медицину
· Поморска пловидба
· Специфичности поморске медицине
· Радна средина помораца
10:45-11:00 Пауза са кафом и освежењем
11:00-12:30 Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health Association
Пиратство као здравствени ризик помораца (1 час)
Нова ILO/IMOупутства о прегледима помораца (1 час)
12:30-12:45 Пауза са кафом и освежењем
12:45-14:15 Мр сц. Верица Гбурчик, метеоролог
Метеорологија и океанографија (2 часа)
14:15-14:45 Пауза за ручак
14:45-16:15 Др сц. мед. Срђан Борјановић
Утицај буке и вибрација на броду (2 часа)
16:15-16:30 Пауза са кафом и освежењем
16:30-17:15 Ас. др Никола Торбица
Рад у високим и ниским температурама на броду (1 час)
Четвртак, 20. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“
9:00-10:30 Татјана Ђокић, дипл. инж. бродоградње
Брод и бродске машине (2 часа)
10:30-11:15 Проф. др Борислав Ивошевић
Поморско право (1 час)
11:15-11:30 Пауза са кафом и освежењем
11:30-12:15 Проф. др Борислав Ивошевић
Међународнеконвенције у поморству (1 час)
12:15-13:45 Проф. др Александар Миловановић
Прва помоћ на броду (2 часа)
13:45-14:00 Пауза са кафом и освежењем
14:00-14:45 Александра Јовић, дипл. правник
Законодавство, правила и прописи у Републици Србији (1 час)
Разлике Правилника у Републици Србији и ILO смерница
14:45-15:15 Пауза за ручак
15:15-16:45 Проф. др Милорад Павловић
Епидемиологија и тропске болести (2 часа)
Петак, 21. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“
Стандарди здравствених прегледа (осврт на Правилник о здравственој способности помораца, „Службени гласник РС“, бр. 9/2014)
9:00-10:30 Др Бранислав Марић
Врсте и рокови здравствених прегледа помораца (2 часа)
Садржина и начин обављања здравствених прегледа
10:30-10:45 Пауза са кафом и освежењем
10:45-12:15 Мр сц. мед. Весна Јокић
Услови у погледу здравствене способности помораца
Трајна и привремена здравствена ограничења (2 часа)
12:15-14:30 Ас. др Мартин Попевић
Стандарди вида за поморце (1 час)
Мр.сц. мед. Дејан Урсуловић
Стандарди слуха и равнотеже за поморце (1 час)
Ас. др Никола Торбица
Минимални физички захтеви за поморце (1 час)
14:30-15:15 Закључне теме
Завршно испитивање (тест)
Вредновање курса
Подела потврда
Завршетак курса
ДетаљнијеTродневни курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс ће се одржати у Best Western хотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је: 19, 20. и 21. март 2014. године.
smrtovnice OsmrtniceДетаљнијеМеђународна организација рада
Тема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду јесте “Безбедности и здравље при коришћењу хемијских материја на раду“. Хемијске материје су и даље значајне у савременом начину живота и наставиће да се производе и користе на радним местима. Удруженим напорима државе, послодаваца и радника и њихових организација може се постићи добра контролае хемијских материја како би се успоставила равнотежа између користи коју доноси употреба хемикалија и превентивних мера које се спроводе ради спречавања могућег штетног утицаја на раднике, радно место, заједнице и животну средину.
Зашто су хемијске материје значајне на радном месту и шире?
Хемијске материје су кључни елементи здравог живота и модерног начина живота. Оне обухватају пестициде који побољшавају обим и квалитет производње хране, фармацеутска средства која лече болести и средстава за чишћење која омогућавају хигијенске услове живота. Хемијске материје су такође веома значајне у индустријским процесима којима се добијају производи значајни за општи стандард живота.
Међутим, државе, послодавци и радници и даље се боре да би контролисали изложеност хемијским материјама на радним местима, као и са ограничавањем њиховог ширења у животну средину.
Које су највеће претње које потичу од хемијских материја
Хемијске материје су одговорне за настанак великог броја различитих штетних ефеката, почевши од малигних болести код изложенох особа, настанка пожара услед њихове запаљивости, до штетних ефеката у животној средини, као што је распрострањена контаминација и токсичност у воденом свету. Многи пожари, експлозије и друге несреће могу настати звог неодговарајуће контроле хемијских материја.
Да ли је учињен напредак у бољој контроли хемијских материја?
Значајан напредак је начињен у регулацији и руковању хемијским материјама у области безбедности и здравља на раду, али још увек је потребно урадити много. Озбиљни акциденти се и даље дешавају и још увек постоји негативан утицај и на људе и на животну средину. Радници који су директно изложени опасним материјама требало би да имају право на безбедну и здраву околину и право да буду добро обавештени, обучени и заштићени.
Можемо ли једноставно проценити утицај хемијских материја на здравље људи?
Тешко је одредити обим здравствених ефеката на радном месту услед изложености хемијским материјама. Због комплексне процене мешавина хемијских материјама, превенција штетних експозиција се углавном фокусира на индивидуалне хемијске материје. Ово се додатно компликује чињеницом да се ове супстанце могу наћи у мешавинама на већини радних места и веома се ретко процењују или тестирају у облику мешавина. Стандарди за индивидуалну експозицију најчешће се односе на једну појединачну хемијску материју. Међутим, у стварности радници могу бити изложени великом броју хемијских материја, па овај приступ којим се процењује свака појединачна супстанца одвојено никада неће моћи адекватно да их заштити. Већина радника је изложена мешавинама, а не само једној хемијској материји, па је према томе контрола мешавине хемијских материја значајна за примену адекватних програма заштите. Поред тога, покушаји да се утврди повезаност између изложености хемијским материјама у прошлости, на пример пре 20 година, и настанка малигног обољења данас отежани су недостатком података о ефектима хемијске експозиције. Подаци који се чувају о ефектима услед експозиције хемијским материјама такође морају бити усавршени.
Које су најзначајније препоруке у извештају?
Захтева се од држава, послодаваца, радника и њихових организација да сарађују при изради и примени националне политике и стратегије са циљем чврсте контроле хемијских материја на радном месту. Ови документи би требало да истовремено обухвате аспекте здравља, безбедности и заштите живтне средине у односу на производњу и коришћење хемијских материја. Основна идеја је да се националном и међународном акцијом задрже користи које доноси производња и употреба хемијских материја уз истовремено максималне смањивање експозиције радника, као и емисије хемијских материја у животну средину.
Усклађен одговор човечанства неопходан је ради координације научног и техничког напретка, пораста производње хемијских материја и промена у организацији рада. Потребно је, такође, унапредити наше могућности и средства, како би се добиле брзе информација о штетностима и ризицима хемијских материја и одговарајућим превентивним и заштитним мерама које се могу применити.
Шта су хемијске материје?
· У Конвенцији Међународне организације рада о безбедности при коришћењу хемијских материја на раду (број 170, 1990), термин „хемикалија“ се односи на хемијске материје и једињења, било природне или вештачке, добијене у току производног процеса.
· Опасне хемијске материје се класификују према врсти и степену њихових здравствених и физичких ризика. Опасна својства мешавине хемијских материја састављених од две или више хемијских материја одређене су на основу процене о својствима хемијских материја у мешавини.
Више података може се наћи на:
http://www.ilo.org/safework/events/meetings/WCMS_235058/lang--en/index.htm
ДетаљнијеТема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду јесте “Безбедности и здравље при коришћењу хемијских материја на раду“.
smrtovnice OsmrtniceДетаљније
