Институт за медицину рада Србије

Управа

Управу Института чини менаџерски тим – директор, саветник, помоћници директора и главна медицинска сестра Института.

Делатност Управе је руковођење Институтом непосредно или на основупренетих овлашћења од стране директора у свим областима регистроване делатности. 

Организација

Директор Института: Проф. др Александар Миловановић

Контакт телефон: 011/2685-485  011/3400-961

E-mail:  aleksandar.milovanovic@institukarajovic.rs,  direktor@institutkarajovic.rs

Саветник директора: др сци мед Срђан Борјановић

Контакт телефон: 011/8222 937

E-mail: srdjan.borjanovic@institutkarajovic.rs

Помоћник директора за медицинске послове и научно истраживачку и образовну делатност:Прим. мр сци др Милан Спасојевић

Контакт телефон: 011/3400-993

E-mail:milan.spasojevic@institutkarajovic.rs

 Помоћник директора за немедицинске послове: Прим. др Зоран Шекуларац, специјалиста медицине рада

Контакт телефон: 011/3400 967

E-mail: zoran.sekularac@institutkarajovic.rs

Главна сестра техничар: Јованка Вучковић, висока струковна медицинска сестра

Контакт телефон: 011/3400-944; 011/3400 929

E-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs; glavnasestra@institutkarajovic.rs

Пројекти

Према класификацији истраживања у вези са здрављем, медицина рада као научна област припада групи истраживања у јавноздравственим (превентивним) наукама.

Ова су истраживања мултидисциплинарног карактера и интегришу сазнања из више научних области ради заштите радника на раду.

Период од 2001. године

1. Министарствo науке

•  „Значај ране дијагностике синдрома опструктивне апнеје у спавању код возача професионалаца који управљају моторним возилима“ (проф. др Александар Миловановић), 2011-2014.
• „Улога пероксидације липида у неуротоксичним ефектима професионалне експозиције мешавини органских растварача“ (проф. др Петар Булат), 2001-2004.
• „Исхрана, физичка активност, физиолошки параметри и апсентизам радника у три различита индустријска постројења“ (проф. др Милан Павловић), 2001-2004;

2. Министарство здравља:

• Програм утврђивања, пријављивања и регистрације професионалних болести (проф. др Петар Булат), 2013-2014.
• Програм израде стручних основа за регистар повреда на раду (проф. др Петар Булат), 2013-2014.
• Програм јавног здравља у функцији здравог радника (др сцимед Срђан Борјановић), 2012.
• Израда специјализоване методологије за процену ризика на радним местима у здравственим установама(др сци мед Срђан Борјановић), 2010.
• Израда стручних основа за регистар повреда на раду и концепт утврђивања, пријављивања и регистрације професионалних болести(проф. др Петар Булат), 2008-2012.
• Израда специјализоване методологије за процену ризика на радним местима и у радној околини (др сци мед Срђан Борјановић), 2008-2010.
• Израда критеријума за скраћење радног времена на радним местима са повећаним ризиком у здравственим установама (др сци Срђан Борјановић), 2008.
• Израда здрaвствених критеријума за рад у ноћној смени (Прим. др Зорица Брајовић), 2008 - 2010.
• Јонизујуће зрачење и здравље запослених (проф. др Милан Павловић), 2008.

3. Републичко министарство пољопривреде и водопривреде:

• Југословенско-мађарски пројекат: „Контрола радиоактивности екосистема реке Дунав“ (мр сци Гордана Пантелић), 1997-2003.

4. Министарство рада, запошљавања и социјалне заштите

1. У сарадњи са Министарством спољних послова Краљевине Норвешке проведен је током 2011. и 2012. године пројекат Унапређење безбедности и здравља на раду у Србији у коме је учествовао и Институт за медицину рада Србије (др сцимед Богољуб Перуничић и др сцимед Срђан Борјановић).

Циљ Радне групе 1пројекта био је побољшање безбедности и здравља на раду у грађевинској, дрвнопрерађивачкој и хемијској  индустрији и то кроз изградњу капацитета лица задужених за безбедност и здравље на раду у наведеним делатностима путем обуке о примени европских и националних политика и стандарда везаних за безбедност и здравље на раду. Одржано је шест дводневних радионица од јуна до октобра 2011. године (по две у Београдуи по једнана Тари,у Вршцу и Доњем Милановцу). Представник Института и едукатор био је др сци мед Срђан Борјановић. Едукацију је завршило 113 особа. Као резултат пројекта штампана је публикација „Водич за обуку из области безбедности и здравља на раду за производне делатности“.

Циљ Радне групе 4 пројекта био је даприпреми „Студију изводљивости са смерницама за формирање центра за едукацију у области безбедности и здравља на раду, а ради системског приступа едукацији у области безбедности и здравља на раду“. Представник Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у радној групи био је др Богољуб Перуничић. У периоду 27. мај – 6. октобар 2011. године одржано је 8 (осам) састанака радне групе и реализована је  студијска посета Аустрији у периоду 24-27. августа 2011. Радна група је  употпуњена двојицом  експерата  из Аустрије, са којима су одржана четири састанка радне групе 4 у  Палати Србије,  у  Београду,  12. и 13. јула и 20. и 21. септембра 2011. године. Резултати студије су публиковани.

2. У сарадњи са Краљевином Норвешке и Програмом Уједињених Нација за развој спроведен је пројекат Повећање конкурентности предузећа за стручно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом на отвореном (комерцијалном) тржишту Србије 2008. године. У радној групи „Приступачност радног места“ учествовао је и ИМРС „Др Драгомир Карајовић“ (др Богољуб Перуничић).

Пројектом су развијена 2-3 елемента за стандард просторне, програмске и технолошке приступачности радног места за особе са инвалидитетом као део политике запошљавања особа са инвалидитетом и унапређено схватање значаја приступачности на нивоу креатора политике као и на нивоу примене у самим предузећима.

Центар за унапређење медицине рада

Делатност:

• координација послова из области регистроване делатности Института од значаја за Републику;
• редовно праћење јавних позива органа државне управе и других институција за учешће на конкурсима за новепројекте из области регистроване делатности Института;
• евиденција свихстручних и научнихпројеката који се изводе уИнституту;помоћ стручњацима Института при апликацији за нове пројекте;
• спровођење одлука Стручног савета Института у вези са задацима Центра;
• давање мишљења које захтевају Влада, министарстваили други државни органио важним питањима из области медицине рада и заштите здравља радника;
• израда методологија и методолошких упутстава потребних за рад служби медицине рада;
• израда стратегије и програма развоја Института;
• прикупљање и анализирање података о здравственом стању запослених у Србији (професионалне болести, повреде на раду, трајна неспособност за рад, одсуство са посла због болести и слично);
• припрема и спровођење програма континуиране медицинске едукације запослених здравствених радника и здравствених сарадника;
• организација стручних састанака;
• сарадња (међународна, са министарствима, са установама медицине рада);
• вођење библиотеке(информациони систем, домаћа периодика, инострана периодика, инвентар публикација Института и публикованих радова радника Института итд);
• вођење медицинске документације(вођење и архивирање целокупне медицинске документације везане за хоспитализованеболеснике Института; за амбулантно-поликлиничке пацијенте; за претходне и периодичне лекарске прегледеизузев запослених у зони јонизујућих зрачења);
• праћење и организовање рада сталних тимова и тимова формираних за одређене пројектне задатке и извештавање управе Института о њиховом раду.

Публикације

2015. godina

1. Pajic J, Rakic B, Jovicic D, Milovanovic A. A cytogenetic study of hospital workers occupationally exposed to radionuclides in Serbia: premature centromere division as novel biomarker of exposure?. Int Arch Occup Environ Health. 2015 Sep 15
2.  
3. Popević MB, Milovanović A, Nagorni-Obradović L, Nešić D, Milovanović J, Milovanović AP. Screening commercial drivers for obstructive sleep apnea: translation and validation of Serbian version of Berlin Questionnaire.Qual Life Res. 2015 Aug 1. [Epub ahead of print]
4. Terzic S, Milovanovic A, Dotlic J, Rakic B, Terzic M. New models for prediction of micronuclei formation in nuclear medicine department workers.J Occup Med Toxicol. 2015;10:25. doi: 10.1186/s12995-015-0066-5.
5. Pajic J, Rakic B, Rovcanin B, Jovicic D, Novakovic I, Milovanovic A, Pajic V. Inter-individual variability in the response of human peripheral blood lymphocytes to ionizing radiation: comparison of the dicentric and micronucleus assays.Radiat Environ Biophys. 2015;54(3):317-25. doi: 10.1007/s00411-015-0596-3. 
6. Todorović J, Nešovic-Ostojić J, Milovanović A, Brkić P, Ille M, Čemerikić D. The assessment of acid-base analysis: comparison of the "traditional" and the "modern" approaches.Med Glas (Zenica) 2015;12(1):7-18.

2014. godina

1. Krstev S, Marinković J, Simić S, Jovićević A, Marković-Denić L. Determinants of smoking and smoking cessation among health professionals in Serbia: A cross-sectional study.Vojnosanit Pregl. 2014 May;71(5):481-90.
2. Popević MB, Janković SM, Borjanović SS, Jovičić SR, Tenjović LR, Milovanović AP, Bulat P. Assessment of coarse and fine hand motor performance in asymptomatic subjects exposed to hand-arm vibration.Arh Hig Rada Toksikol. 2014 Mar 1;65(1):29-36. doi: 10.2478/10004-1254-65-2014-2403.
3. Milovanovic J, Jotic A, Djukic V, Pavlovic B, Trivic A, Krejovic-Trivic S, Milovanovic A, Milovanovic A, Artiko V, Banko B. Oncological and functional outcome after surgical treatment of early glottic carcinoma without anterior commissure involvement.Biomed Res Int. 2014;2014:464781. doi: 10.1155/2014/464781. 
4. Pajic J, Rakic B, Jovicic D, Milovanovic A. Construction of dose response calibration curves for dicentric and micronuclei for X radiation in a Serbian population.Mutat Res Genet Toxicol Environ Mutagen. 2014 Oct;773:23-8. doi: 10.1016/j.mrgentox.2014.07.009. Epub 2014 Aug 7.
5. Matic MG, Coric VM, Savic-Radojevic AR, Bulat PV, Pljesa-Ercegovac MS, Dragicevic DP, Djukic TI, Simic TP, Pekmezovic TD. Does occupational exposure to solvents and pesticides in association with glutathione S-transferase A1, M1, P1, and T1 polymorphisms increase the risk of bladder cancer?The Belgrade case-control study.PLoS One. 2014 Jun 10;9(6):e99448. doi: 10.1371/journal.pone.0099448. eCollection 2014.

2013. godina

1. Aleksić A, Trkulja M, Cikota-Aleksić B, Aleksić D. Analysis of job stress in workers employed by three public organization in Serbia. Int J Occup Med Environ Health 2013;26(3):373-382.
2. J. F. Gehanno, P. Bulat , B. Martinez-Jarreta, E. A. Pauncu, F. Popescu, P. B. A. Smits, F. J. H. van Dijk, L. Braeckman. Undergraduate teaching of occupational medicine in European schools of medicine. Int Arch Occup Environ Health 2013; doi 10.1007/s00420-013-0878-5.
3. Pavlovic B, Djukic V, Milovanovic J, Tomanovic N, Milovanovic A, Trivic A. Morphometric analysis of Ki-67 and p16 expression in laryngeal precursor lesions. Eur Arch Otorhinolaryngol 2013;270:1405–1410. doi 10.1007/s00405-013-2383-6
4. VicenticS, Jasovic Gasic M, Milovanovic A, Lecic Tosevski D, Nenadovic M, Damjanovic A, Dunjic Kostic B, Jovanovic AA. Burnout, quality of life and emotional profile in general practitioners and psychiatrists. Work2013;45(1):129-38. doi: 10.3233/WOR-121484.
5. Milovanovic J, Djukic V, Milovanovic A, Jotic A, Banko B, Jesic S, Babic B, Trivic A, Artiko V, Petrovic M, Stankovic P. Clinical outcome of early glottic carcinoma in Serbia. Auris Nasus Larynx2013;40(4):394-9. doi: 10.1016/j.anl.2012.11.013.
6. Krstev S, Marinković J, Simić S, Kocev N, Bondy SJ. The influence of maternal smoking and exposure to residential ETS on pregnancy outcomes: A retrospective national study. Matern Child Health J 2013;17:1591-1598. doi 10.1007/s10995-012-1169-6.
7. Aleksić A, Trkulja M, Cikota-Aleksić B, Aleksić D. Analysis of job stress in workers employed by three public organizations in Serbia.Int J Occup Med Environ Health. 2013 Jun;26(3):373-82. doi: 10.2478/s13382-013-0108-0.
8. Braeckman L, De Clercq B, Janssens H, Gehanno JF, Bulat P, Pauncu EA, Smits P, van Dijk F, Vanderlinde R, Valcke M. Development and evaluation of a new occupational medicine teaching module to advance self-efficacy and knowledge among medical students.J Occup Environ Med. 2013 Nov;55(11):1276-80. doi: 10.1097/JOM.0b013e3182a50016.

2012. godina

1. Bulat Z, Dukić-Ćosić D, Antonijević B, Bulat P, Vujanović D, Buha A, Matović V. Effect of magnesium supplementation on the distribution patterns of zinc, copper, and magnesium in rabbits exposed to prolonged cadmium intoxication. Scientific World Journal 2012:572514. doi: 10.1100/2012/572514
2. Krstev S, Marinković J, Simić S, Kocev N, Bondy SJ. Prevalence and predictors of smoking and quitting during pregnancy in Serbia: results of a nationally representative survey. Int J Public Health 2012;57(6):875-883.

2011. godina

1. Stanković SJ, Janković SM, Borjanović SS, Tenjović LR, Popević MB, Barjaktarović MC.Rewarming curves and derived parameters in the diagnosis of hand-arm vibration syndrome.Med Lav 2011;102(5):445-454.
2. Bulat P, Ivić ML, Jovanović MB, Petrović SD, Miljus D, Todorović T, Miladinov-Mikov MM, Bogdanović M. Cancer incidence in a population living near a petrochemical facility and oil refinery. Coll Antropol 2011;35(2):377-383.
3. Popević MB, Kisić G, Dukić M, Bulat P. Work ability assessment in a patient with Wilson's disease. Arh Hig Rada Toksikol 2011;62(2):163-167.
4. Milovanović A, Nowak D, Milovanović A, Hering KG, Kline JN, Kovalevskiy E, Kundiev YI, Peruničić B, Popević M, Šuštran B, Nenadović M. Silicotuberculosis and silicosis as occupational diseases: report of two cases Srp Arh Celok Lek 2011;139(7-8):536-539.
5. Pajić J, Rakić B, Marinković O, Jovičić D, Prokić V. Occupational exposure in nuclear medicine. J Occup Environ Hyg 2011;8(10):D101-6.
6. Ainsbury EA, Bakhanova E, Barquinero JF, Brai M, Chumak V, Correcher V, Darroudi F, Fattibene P, Gruel G, Guclu I, Horn S, Jaworska A, Kulka U, Lindholm C, Lloyd D, Longo A, Marrale M, Monteiro Gil O, Oestreicher U, Pajic J, Rakic B, Romm H, Trompier F, Veronese I, Voisin P, Vral A, Whitehouse CA, Wieser A, Woda C, Wojcik A, Rothkamm K. Review of retrospective dosimetry techniques for external ionising radiation exposures. Radiat Prot Dosimetry 2011;147(4):573-592.
7. Artiko V, Marković AK, Sobić-Šaranović D, Petrović M, Antić A, Stojković M, Zuvela M, Saranović D, Stojković M, Radovanović N, Galun D, Milovanović A, Milovanović J, Bobić-Radovanović A, Krivokapic Z, Obradović V. Monoclonal immunoscintigraphy for detection of metastasis and recurrence of colorectal cancer. World J Gastroenterol (WJG) 2011;17(19):2424-2430.
8. Žuvela M, Antić A, Bajec D, Radenković D, Petrović M, Galun D, Palibrk I,  Đurić A, Stojković M, Milovanović J, Milovanović A,  Šaranović Đ, Artiko V, Šobić D, Obradović V. Diagnosis of mesh infection after abdominal wall hernia surgery. Hepato-gastroenterology 2011;58:110-111.

2010. godina

1. Jovičić D, Milačić S, Vukov TD, Rakić B, Stevanović M, Drakulić D, Rakić R, Bukvić N. Detection of premature segregation of centromeres in persons exposed to ionizing radiation. Health Phys 2010;98(5):717-727.
2. Brown MJ, McWeeney G, Kim R, Tahirukaj A, Bulat P, Syla S, Savić Z, Amitai Y, Dignam T, Kaluski DN. Lead poisoning among internally displaced Roma, Ashkali and Egyptian children in the United Nations-Administered Province of Kosovo. Eur J Public Health 2011;20(3):288-292
3. Djoković JD, Milacić S, Nikolić VT, Popović NM, Torbica N, Djukić V, Bumbasirević V, Milovanović AM. Open fracture of the shin as an occupational injury and work capacity evaluation--case report. Acta Chir Iugosl 2010;57(1):131-133. (Serbian).
4. Pantelić G, Vuletić V,Mitrović R. Proficiency test of gamma spectrometry laboratories in Serbia. Appl Radiat Isot. 2010;68(7-8):1270-1272.

2009. godina

1. Milačić S.Granulocytes' enzymes as biomarkers of radiotoxicity in individuals occupationally exposed to low-level radiation.J BUON 2009;14(1):85-91.
2. Jovičić D, Milačić S, Milić N, Bukvić N, Vukov TD. Chromosomal aberrations in subjects exposed to ionizing radiation. J Environ Pathol Toxicol Oncol 2009;28(1):75-82.
3. Milačić S, Simić J. Identification of health risks in workers staying and working on the terrains contaminated with depleted uranium. J Radiat Res 2009;50(3):213-222.
4. Milačić S. Risk of occupational radiation-induced cataract in medical workers. Med Lav 2009;100(3):178-186.
5. Milačić S. Chromosomal aberrations after exposure to low doses of ionizing radiation. J BUON 2009;14(4):641-646.
6. Miladinović-Djukanović N, Djoković J, Torbica N, Popević M. Cryptogenic organizing pneumonia-case report. Srp Arh Celok Lek 2009;137(11-12):681-683. (In Serbian)
7. Mitrović B, Vitorović G, Vitorović D, Pantelić G, Adamović I. Natural and anthropogenic radioactivity in the environment of mountain region of Serbia. J Environ Monit 2009;11(2):383-388.
8. Bulat ZP, Dukic-Cosic D, Dokic M, Bulat P, Matovic V. Blood and urine cadmium and bioelements profile in nickel-cadmium battery workers in Serbia. Toxicol Ind Health 2009 Mar;25(2):129-135.
9. Novakovic M, Babic D, Dedic  G, Leposavic L, Milovanovic A,  Novakovic M. Euthanasia of patients with the chronic renal failure. Coll Antropol 2009;33(1):179-185.
10. Djukić V, Milovanović J, Milovanović A, Stanković P, Pavlović B, Folić M, Blazić S. European laryngological society propose four types endoscopic supraglottic laryngectomy. Acta Chir Iugosl2009;56(3):85-8.
11. Milovanović J, Djukić V, Milovanović A, Djordjević V, Arsović N, Radosić N, Stevandić N, Slijepcević N.Bilateral vocal paralysis phonosurgery in adults.Acta Chir Iugosl2009;56(3):109-12.
12. Milovanović J, Djukić V, Milovanović A, Trivić A, Baljosević I, Vukasinović M, Milovanović A.Functional results of treatment of early carcinoma in the glottic region of the larynx. Acta Chir Iugosl2009;56(3):95-100.
13. Milovanović A,Djukić V, Milovanović J, Trivić A, Milovanović A, Arsović N, Corac A.Hearing damage caused by noise.Acta Chir Iugosl2009;56(3):77-80.
14. Djukić V, Milovanović J, Milovanović A, Baljosević I, Ugrinović A, Dragisić M, Jotić A.Laser surgery of malignant tumors of the glottic region of the larynx.Acta Chir Iugosl2009;56(3):101-7.
15. Milovanović A,Djukić V, Milovanović J, Krejović-Trivić S, Milovanović A, Keku D, Grajić M.Forensic importance of face, mouth, teeth, ear, throat, nose and labyrinth injuries. Acta Chir Iugosl2009;56(3):131-8.
16. Trivić A, Djukić V, Krejović-Trivić S, Milovanović J, Stanković P, Milovanović A.Postoperative morbidity and quality of live in patients after radical and modified radical neck dissectionActa Chir Iugosl2009;56(3):149-53.
17. SB. Krejović-Trivić, AS. Trivić, AV. Banko, AP. Milovanović, AB. Ugrinović, M. Vukašinović. Diagnostic algoritam in patients with cervical metastasis of malignant tumours unknown primary location Acta Chir Iugosl2009;56(3):17-21.
18. Arsović NA, Babić BB, Đukić VB, Mikić BM, Milovanović AP, Panović BM, Ugrinović AB. Preliminary results of applying the inverse stapedotomy Acta Chir Iugosl2009;56(3):23-27.
19. Janošević Lj, Dotlić J, Janošević S, Dudvarski Z, Milovanović A, Penđer I.Computerized rhinomanometry: a study of total nasal resistance normal values Acta Chir Iugosl2009;56(3):51-54.

2008. godina

1. Milenković B, Žizić-Borjanović S, Borjanović S, Rebić P. Home-based exercise training in chronic obstructive pulmonary disease. J Occup Health 2008;50(5):423-425. (In Serbian)
2. Janković S, Stanković S, Borjanović S, Tenjović L, Bogdanović M. Cold stress dynamic thermography for evaluation of vascular disorders in hand-arm vibration syndrome. J Occup Health 2008;50:423-425.
3. Žarkovic M, Ignjatovic S, Dajak M, Ćirić J, Beleslin B, Savic S, Bulat P. Cortisol response to ACTH stimulation correlates with blood interleukin 6 concentration in healthy humans. Eur J Endocrinol 2008;159(5):649-652.
4. Bulat P, Potkonjak B, Dujić I. Lipid peroxidation and antioxidative enzyme activity in erythrocytes of workers occupationally exposed to aluminium. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):81-87.
5. Bogdanović M, Bulat P. Biliary function in workers occupationally exposed to aluminum dust and fumes. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):136-139.
6. Bogdanović M, Janeva AB, Bulat P. Hystopatological changes in rat liver after a single high dose of aluminium. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):97-101.
7. Bulat ZP, Djukić-Ćosić D,  Malićević Z, Bulat P, Matović V. Zinc or magnesium supplementation modulates cd intoxication in blood, kidney, spleen, and bone of rabbits. Biol Trace Elem Res 2008;124(2):110-117.
8. Bulat P.Occupational medicine in the basic curriculum.TBV 2008;16:432-436.
9. Rajković MB, Lačnjevac CM, Ralević NR, Stojanović MD, Tošković DV, Pantelić GK, Ristić NM. Identification of metals (heavy and radioactive) in drinking water by an indirect analysis method based on scale tests. Sensors 2008;8:2188-2207.
10. Pham MK, Sanchez-Cabeza JA, Povinec PP, Andor K, Arnold D, Benmansour M, Pantelić G. A new certified reference material for radionuclides in Irish Sea woodhead (IAEA-385). Appl Radiat Isotopes; 2008;11:1711-1717.
11. Krstev S, Ji BT, Shu XO, Gao YT, Blair A, Lubin J, Vermeulen R, Dosemeci M, Zheng W, Rothman N, Chow WH. Occupation and Chronic Bronchitis Among Chinese Women. J Occup Environ Med 2008;50(1):64-71.
12. Milačić S.Health investigations of depleted uranium clean-up workers. Med Lavoro 2008;99(5):366-370.
13. Milačić S. The incidence of malignant neoplasms in individuals working in areas of ionizing radiation in hospitals. J BUON 2008;13:377-384.
14. Milačić S, Simić J. Case report: Iridium 192-health effects during 20 years after irradiation. Kobe J Med Sci 2008;54(2):E108-113.
15. Milačić S. Cataract in occupationally exposed workers.  Hungarian Medical Journal 2008;2(4):583-592.
16. Milačić S. Aberrations of Genetic Material as Biomarkers of Ionizing Radiation Effects. Hungarian Medical Journal 2008;2(4):381-389.
17. Čemerikić D, Nešović-Ostojić J, Popadić D, Knežević A, Dragović S, Milovanović A,  Milovanović J. Low micromolar concentrations of cadmium and mercury ions activate peritubular membrane K+ conductance in proximal tubular cells of frog kidney.Comp Biochem Physiol A Mol Integr Physiol2008;149(3):267-74. DOI: 10.1016/j.cbpa.2007.12.006.
18. Novaković M, Babić D, Milovanović A, Tiosavljevic-Marić D, Novaković R, Novaković M. Anthropological aspect of death in dialyzed patients.Coll Antropol 2008;32(2):587-94.
19. Jovanović D, Jakovljević B, Paunović K, Grubor D, Milovanović A. Changes and variations of body weight as risk factors for coronary heart disease. Med Pregl 2008;61(5-6):274-80.
20. Milovanović A,Dotlić J, Jakovljević B, Milovanović J, Petković S, Ćorac A, Blagojević T. Comparative analysis of gynaecological status of workers from textile and metal industry. Srp Arh Celok Lek 2008;136(3-4):131-135.

2007. godina

1. Milovanović A, Jakovljević B, Milovanović J, Paunović K, Ilić D, Torbica N, Ćorac A, Samardžic S, Blagojević T. Morbidity patterns of workers employed in pharmaceutical-chemical industry. Srp Arh Celok Lek 2007;135(3-4):184-190. (Serbian).
2. KrstevS, Ji B-T, Shu X-O, Blair A, Zheng W, Lubin J, Vermeulen R, Hauptmann M, Rothman N, Gao Y-T, Dosemeci M, Chow W-H. Occupation and Adult-Onset Asthma Among Chinese Women in a Population-Based Cohort.Am J Ind Med 2007;50:265-273.
3. Krstev S, Stewart P, Rusiecki J, Blair A. Mortality among shipyard Coast Guard workers: a retrospective cohort study.Occup Environ Med. 2007;64(10):651-658.
4. Čemerikić D, Nešović-Ostojić J, Popadić D, Knežević A, Dragović S,Milovanović A, Milovanović J. Absence of  KCNQ1-dependent K+ fluxes in proximal tubular cells of frog kidney. Comp Biochem Physiol A Mol Integr Physiol 2007;148(3):635-44.
5. Novaković M, Milovanović A, Jakovljević B, Milovanović S, Babić D, Pejanović N.Influence of mental disorders on working ability assessment. Vojnosanit Pregl 2007;64(11):733-7.

2006. godina

1. Torbica N, Krstev S. World at work: Dental laboratory technicians. Occup Environ Med 2006;63(2):145-148.
2. Milovanović A, Milovanović J, Torbica N. Work ability evaluation in neurosarcoidosis--a case report. Srp Arh Celok Lek 2006;134(5-6):238-240.[Article in Serbian]
3. Bulat P, Somaruga C, Colosio C. Occupational health and safety in agriculture: situation and priorities at the beginning of the third millennium. Med Lav 2006;97(2):420-429.
4. Obradović V, Artiko V, Petrović M., Stefanović B, Krivokapić Z, Žuvela M, Stojković M, Stefanović B, Milovanović A, Vlajković M. Immunoscintigraphy of colorectal carcinomas with radiolabeled monoclonal antibody fragments.Hepatogastroenterology 2006;53(70):526-30.

2005. godina

1. Krstev S, Dosemeci M, Lissowska J, Chow W.H, Zatonski W, Ward M. Occupations and risk of stomach cancer in Poland. Occup Environ Med 2005;62:318-324.
2. Borjanović S, Janković S, Pejović Z. ECG changes in humans exposed to 50 Hz magnetic fields. J Occup Health 2005;47:391-396.
3. Milačić S. The frequency of chromosomal lesions and damaged lymphocytes of workers occupationally exposed to X-rays. Health Physics 2005;88(4):334-339.
4. Rajković M.B, Stojanović M.D, Pantelić G.K,Tošković D.V. Determination of inorganic compounds in drinking water heater scale. Part 2. Application of fractional extraction method for the determination of uranium origin. APTEFF 2005;36(1-266):135-141.
5. Droste J, Vermeire P, Van Sprundel M, Bulat P. Braeckman L, Myny K,  Vanhoorne M. Occupational exposure among bakery workers: impact on the occurrence of work-related symptoms as compared with allergic characteristics. J Occup Environ Med 2005;47(5):458-465.

2004. godina

1.     Vuković S, Krstev S, Maksimović M. Oboljenja lokomotornog sistema kod radnika zaposlenih u šumarstvu. Srp Arh Celok Lek 2004;132:246-249.

2.     Milačić S, Petrović D, Jovičić D, Kovačević R, Simić J.        Examination of health status of population from uranium contaminated regions. Environ Res 2004;95(1):2-10.

3.     Milačić S. Changes in leukocytes caused by tritium contamination. Health Phys 2004;86(5);457-9.

4.     Krmar M, Ganezer K, Pantelić G, Krstonošić P. Endpoint energy of linear medical accelerators. Nuclear Instruments and Methods in Physics Research 2004;532:533-537.

5.     Bulat P, Myny K, Braeckman L, van Sprundel M, Kusters E, Doekes G, Pössel K, Droste J, Vanhoorne M. Exposure to inhalable dust, wheat flour and alpha-amylase allergens in industrial and traditional bakeries. Ann Occup Hyg 2004;48(1):57-63.

2003. godine

1. Krstev S, Peruničić B, Farkić B, Banićević R. Neuropsychiatric effects in Workers with Occupational Exposure to Carbon Disulfide. J Occup Health 2003;45:81-87
2. Jokić V, Borjanović S. Neural conduction impairment in forestry workers exposed to vibration and in lead-exposed workers. CEJOEM 2003;9(1):13-22
3. Milačić S, Jovičić D, Kovačević R. Cytogenetic and clinical laboratory investigation of participants in the decontamination of depleted uranium - contaminated terrain in Serbia and Montenegro. CEJOEM 2003;8(4):270-276.
4. Ursulović D, Janošević L, Janšević S, Dukić V. Efekti topijske primene beklometazon dipropionata na simptome hroničnog rinitisa. Vojnosanit Pregl 2003;60(1):29-34.
5. Krstev S, Peruničić B, Vidaković A. Work practice and some adverse health effects in nurses handling antineoplastic drugs. Med Lav 2003; 94(5): 432-439.
6. Droste J,Myny K, Van Sprundel M, Kusters E, Bulat P, Braeckman L, Vermeire P, Vanhoorne M. Allergic sensitization, symptoms, and lung function among bakery workers as compared with a non-exposed work population. J Occup Environ Med. 2003;45(6):648-655.
7. Mikov I, Bulat P, Prokes B. Occupational lead poisoning.Arch Environ Health2003;58(11):721-722.

2002. godina

1. Vešović D, Borjanović S, Marković S, Vidaković A. A strenuous exercise and action of antioxidant enzymes. Med Lav 2002;93(6):540-550.
2. Bulat P,Daemen E, Van Risseghem, De Bacquer D, Xiaodong T, Braeckman L, Vanhoorne M. Comparison of Occupational Exposure to Carbon Disulphide in a Viscose Rayon Factory Before and After Technical Adjustments. Appl Occup Environ Hyg 2002;17(1):34-38.
3. Ursulović DD, Janošević Lj, Janošević S. Hronični rinitis - efekti lokalne primene kortikosteroidnih lekova na eozinofilne leukocite. Srp Arh Celok Lek 2002;130(7-8):243-246.

2001. godina

1. Vešović D, Borjanović S.Comparison of certain biochemical changes during exercise tests on treadmill and bicycle-ergometer with equal workload intensity. Med Lav 2001;92(2):130-136.
2. Kotseva K, Braeckman L, De Bacquer D, Bulat P, Vanhoorne M. Cardiovascular effects in viscose rayon workers exposed to carbon disulfide. Int J Occup Environ Health 2001;7(1):7-13.
3. Pavlović M, Spasojević M, Tačević S, Tasić Z. Bronchial hyperactivity in bakers and its relation to atopy and skin reactivity. The Science of the Total Environment 2001;270:71-75.
4. Rajković M, Pićurić-Jovanović K, Laličić J, Kovačević D, Pantelić G. Petrović I. The investigations of quality of vegetable oil delivered as "humanitarian aid”. Journal of Agricultural Science 2001;46(2):149-161.
5. Rajković M, Pantelić G, Petrović G. Determination of uranium contents in the soils. Journal of Agricultural Science 2001;46(2):163-174.

11. КОНГРЕС ТОКСИКОЛОГА СРБИЈЕ

Место одржавања

Хотел Дунав, Сремски Карловци, www.hotel.dunav.co.rs

Време одржавања

24-27. јун 2014.

Детаљније обавештење можете преузети са овог линка

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Секцијa за медицину рада Српског лекарског друштва и

Дом здравља Крушевац - Служба за здравствену заштиту радника

у  петак 20. јуна  2014. године организују

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Тема: Анализа здравственог стања запослених у различитим делатностима

Место одржавања: Крушевачко позориште, Видовданска 26.  Крушевац

Време:11,00  часова

ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА

1. Поздравна реч
2. Евалуација упоредног морбидитета радника са повећаним ризиком Здравственог центра Крушевац - Прим др Љубица Андрејић, специјалиста медицине рада, Дом здравља Крушевац, Служба за здравствену заштиту радника
3. Изненадна срчана смрт спортиста- Прим др Слободан Стојиљковић, специјалиста медицине спорта, Дом здравља Крушевац
4. Анализа периодичних прегледа радника гумарства- Прим др Славица Стојиљковић, специјалиста медицине рада, Дом здравља Крушевац, Служба за здравствену заштиту радника
5. Поремећај стања свести- дијагноза и третман - Доц др сци Снежана Филиповић Данић, неуролог, Медицински факултет Приштина са седиштем у Косовској Митровици
6. Дискусија

Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.

После секције ће бити одржан пригодан коктел.

Организован је аутобуски превоз из Београда за Крушевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова  20. 06. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.

Састанак је акредитовано длуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1494/14за лекаре и фармацеуте са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.

При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.

За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а и остале слушаоце потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.

            Ген. секретар Секције                                                                                                     Председник Секције

    Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран                                                                        Проф др Александар Миловановић

             спец. медицине рада                                                                                                       спец. медицине рада  

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Секција за медицину рада Српског лекарског друштва у петак, 25. априла 2014. године ће одржати  СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА - ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА  у организацији Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад
Место одржавања: Спортско пословни центар Војводине (Спенс) улица Сутјеска 2. -   Нови Сад; сала – амфитеатар на првом спрату.
Време: 11:00 сати

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Секцијaза медицину рада Српског лекарског друштва и

Завод за здравствену заштиту радника Крагујевац

у  петак 30. маја  2014. године организују

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Тема:Медицина рада у предузећу

Место одржавања: Застава Завод за здравствену заштиту радника Д О О у реструктуирању, Крагујевац, Косовска 4.

Време:11,00  часова

ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА

1. Поздравна реч
2. Присуство специјалисте медицине рада у предузећу - Др Славица Савић, специјалиста медицине рада, ЗЗЗЗР Крагујевац
3. Професионална радна способност-приказ случаја - Прим мр сци.мед. Даринка Стожинић , специјалиста медицине рада, ЗЗЗЗР Крагујевац
4. Актуелни проблеми  у примени средстава    и опреме за личну заштиту на раду - Душан Ракић,дипл инж.заштите на раду, ЗЗЗЗР Крагујевац
5. Sy Carpal tunel као професионално  обољење-приказ случаја -  Прим др Весна Глишић, специјалиста медицине рада, ЗЗЗЗР Крагујевац
6. Дискусија

Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.

После секције ће бити одржан пригодан коктел.

Организован је аутобуски превоз из Београда за Крагујевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова  30. 05. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.

Састанак је акредитованодлуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1477/14за лекаре, стоматологе, биохемичаре и здравствене сараднике са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.

При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.

За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.

            Ген. секретар Секције                                                                                        Председник Секције

    Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран                                                           Проф др Александар Миловановић

             спец. медицине рада                                                                                        спец. медицине рада   

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

петак 30. маја  2014. Тема: Медицина рада у предузећу. Место одржавања: Застава Завод за здравствену заштиту радника Д О О у реструктуирању, Крагујевац, Косовска 4. Време:11,00  часова

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Секција за медицину рада Српског лекарског друштва и Дом здравља Крушевац  организују 20. јуна  2014. године стручни састанак.
Тема: Анализа здравственог стања запослених у различитим делатностима.
Место одржавања:Крушевачко позориште, Видовданска 26.  Крушевац

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВЕРИФИКАЦИЈУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ

Програм континуиране едукације "Критеријуми за верификацију професионалних болести"  одржаће се  у Студентском одмаралишту "Ратко Митровић" у вили "Романија" на Златибору у конгресној сали I за лекаре од 25. до 27. септембра 2014. године, а за медицинске сестре у конгресној сали II 26.09.2014. године.

8. март међународни дан жена

Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос. 

Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада:

http://www.ilo.org/gender/Events/international-women-day/2015/lang--en/index.htm

8. март међународни дан жена

Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос.
Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада:
http://www.ilo.org/gender/Events/international-women-day/2015/lang--en/index.htm
 

Светски дан безбедности и здравља на раду

Међународна организација рада обележава Светски дан безбедности и здравља на раду 28. априла 2015. године

Тема кампање у 2015. години је:  “Придружите нам се да изградимо културу превенције у безбедности и здрављу на раду”.

Национална култура безбедности и здравља на раду је она која поштује право на безбедну и здраву радну средину на свим нивоима, где држава, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању сигурне и здраве радне средине, тако што дефинишу права, одговорност и обавезе који имају приоритет у превенцији.

Ове године, Међународна организација рада 28. априла слави Светски дан безбедности и здравља на раду како би унапредила превенцију повреда и болести на раду. То је кампања која би требало да подигне свест са циљем да се скрене пажња међународне јавности на растуће трендове у безбедности и здрављу на раду и на обим насталих повреда, болести и смртних исхода на раду у целом свету.

Више информација можете наћи на сајту:

http://www.ilo.org/safework/events/safeday/lang--en/index.htm.

 Први мај међународни празника рада

Свим запосленим, незапосленим и будућим запосленим радницима желимо сретан Први мај међународни празника рада!
Први мај, међународни празник рада, обележава време грађанских протеста крајем XИX века када су радници индустријских земаља демонстрирали тражећи боље услове на раду, веће плате и фиксирано најдуже дневно радно време (8 сати) и најдужу радну недељу. Против многих демонстраната била је примењена сила. Права за која су се демонстранти тада борили истакнута су у преамбули  првог Устава Међународне организације рада и данас су актуелни и за многе недостигнути.
Више информација може се наћи на сајту Међународне организације рада:
http://www.ilo.org/public/english/support/lib/about/mayday.htm

Нацрт стратегије медицине рада Републике Србије 2014 - 2017. године

Нацрт стратегије медицине рада Републике Србије 2014 - 2017. године(преузмите документ)

ДАНИ МЕДИЦИНЕ РАДА ЗЛАТИБОР 2015

Српско лекарско друштво-Секција за медицину рада
Подружница лекара ИМР Србије
Златибор, Установа студентских одмаралишта  - П. Ј. „Ратко Митровић“,
 Конгресни  центар „ВИЛА РОМАНИЈА“
(од 30. 09. 2015. до 03. 10. 2015)

Е-маил

Од 01. априла 2016. године, е-маил адреса imrkarajovic@imr-karajovic.org више није активна. За даљу комуникацију, молимо Вас користите е-маил адресу info@imrs.rs.

Технички и медицински гасови

Организационе јединице

 У Институту постоје следеће организационе јединице:

1. Центар за унапређење медицине рада
2. Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом, са стационаром;
   • Одељење за поликлиничку и стационарну дијагностику
     • Центар за полисомнографију
   • Одељење за лабораторијску дијагностику
3. Центар за радиолошку заштиту;
   • Одељење за медицинска испитивања
     • Лабораторија за биодозиметрију и цитогенетику
   • Одељење за радиоекологију
   • Одељење за дозиметрију
4. Центар за хигијену и физиологију рада;
5. Центар за оцену радне способности;

Делатност института

У оквиру своје делатности Институт:  

1)    прати и проучава услове рада, организовања и спровођења информационог система прикупљања података и праћења епидемиолошке ситуације на територији Републике Србије у области професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду и предлаже мере за њихово спречавање и смањивање;

2)    планира, организује, спроводи и евалуира мере, активности и поступке у области заштите здравља на раду, утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове у области медицине рада, промоције здравља на раду и пружа стручно-методолошку помоћ у њиховом спровођењу;

3)    обавља дијагностику и лечење професионалних болести;

4)    обавља дијагностику болести у вези са радом;

5)    унапређује организацију и рад здравствених установа у области заштите здравља на раду и координира њихов рад;

6)    утврђује јединствену методологију и поступке у програмирању, планирању и спровођењу мера превентивне здравствене заштите радника;

7)    уводи и испитује нове здравствене технологије, као и примену нових метода превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације у области медицине рада;

8)    прати савремена достигнућа у области организације медицине рада и предлаже здравствене стандарде за унапређење и развој;

9)    изучава све факторе професионалних ризика и врши њихову идентификацију, квалификацију и процену; 

10)врши мерења физичких, хемијских и биолошких штетности у области испитивања услова на радном месту и радној околини, као и у области заштите животне средине;

11)обавља стручно-медицинске поступке и активности у вези са утврђивањем радних места са повећаним ризиком, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;

12)врши израду акта о процени ризика на радном месту и у радној околини;

13)предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком;

14)прати и проучава  здравствено стање  и обавља здравствену контролу запослених у зони јонизујућих и нејонизујућих зрачења и осталог становништва и проуочава стање и узроке  специфичног морбидитета:

15)прати и контролише ниво радиоактивне контаминације радне и животне средине, обавља дозиметријску контролу извора зрачења и личну дозиметријску контролу лица која раде у зони јонизујућих зрачења;

16)предлаже и примењује критеријуме за оцену способности за управљање моторним возилима;

17)оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последица повреда на раду и ван рада, врши оцену радне и опште животне способности, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу запослених;

18)предлаже и примењује критеријуме  за оцену здравствене способности  која се налаже другим прописима;

19)обавља и друге послове, у складу са законом.

У обављању здравствене делатности Институт (специјалистичко консултативна и у стационару) пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе здравствене услуге из области професионалних болести и болести у вези са радом и повреда на раду. Институт обавља делатности из следећих области здравствене заштите, односно грана медицине: медицине рада, офталмологије, психијатрије, неурологије, радиологије, гинекологије, ортопедије, оториноларингологије, пнеумофтизиологије, интерне медицине, медицинске психологије, физикалне медицине и рехабилитације, медицинске биохемије, епидемиологије, као и ужу специјалистичку делатност  из области оцене радне способности, професионалне токсикологије, радиолошке заштите, саобраћајне медицине, кардиологије, пулмологије, алергологије и др.

Драгомир Карајовић

Проф. др Драгомир Карајовић  (1899-1964)

Рођен је 14. маја 1899. године у Чукојевцу код Краљева. Медицински факултет започео је у Прагу, а завршио 1927. године у Грацу. Од 1928. до 1941. године радио је као лекар Уреда социјалног осигурања у Краљеву.

Као уредски лекар Фабрике авиона, Фабрике вагона у Краљеву и Топионице олова у Сирчи сусрео се са проблемима професионалне патологије и почео их изучавати.Од 1930. године је радио на сузбијању професионалног тровања оловом, анилинским бојама, органским растварачима и тротилом, код радника на делаборацији старе топовске муниције. Био је учесник Првог курса медицине рада који је одржан у Централном Хигијенском заводу у Београду 1940. године.

У јуну 1941. године бива принуђен да напусти Краљево и склони се у Београд. Почиње да ради у Уредском антитуберкулозном диспанзеру и Централном антитуберкулозном стационару, где остаје до 31.октобра, када је ухапшен и задржан три и по месеца у затвору Гестапоа на Бањици. По изласку из затвора радио је на II и IIIИнтерној клиници и био ангажован у амбуланти Београдске трговачке омладине.

Од априла 1944. године, три месеца ради као руководилац Заразне болнице за пегави тифус на терену Вардиште-Вишеград. Затим је у својству санитетског руководиоца организовао здравствену службу на територији Санџака и сузбијање пегавог тифуса.

Управник Клиничке болнице у Београду постаје 1947. године и спроводи обједињавање тадашње Државне болнице и Медицинског факултета.

Поред стручномедицинског рада, узима активно учешће и у друштвеном и политичком раду. Био је посланик савезне уставотворне скупштине и предедник Окружног одбора у чачку. Два пута је биран за посланика Народне скупштине НР Србије. У периоду 1948,-1950, био је Министар народног здравља у влади НР Србије.

Од 1950. године ради на Iинтерној клиници. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1951.године. Ради усавршавања у области професионалне патологије борави 7 месеци у Немачкој, 3 месеца у Шведској и по неколико недеља у Холандији и Аустрији. За време боравка у Немачкој највише је учио и радио у Хаму на Клиници чувенг прфесора Баадера-оснивача прве клинике за професионалне болести у свету у Берлину. Боравио је и у Совјетском Савезу, Француској и Пољској.

По повратку 1953. године на његову иницијативу оснива се Клинички центар за професионалне болести при Медицинском факултету у београду и катедри за интерне болести, који 1959. године прераста у Институт за медицину рада. У Центру организује амбулантно-поликлинички рад, клиничка испитивања, епидемиолошки рад на терену и усавршавања фабричких лекара. Професор Медицинског факултета за предмет Медицина рада постаје 1958. године. Залагао се да се организација здравствене заштите радника што адекватније оформи и доследно спроводи. Један је од поборника увођења медицине рада као посебне медицинске гране и псоебног предмета и специјализације на Медиицнском факултету. Савезним законом из 1959. године медицина рада је издвојена из хигијене у посебну специјалност.

Био је активни учесник на многим интернационалним конгресима (Напуљ, Хелсинки...). У два наврата биран је за члана Интернационалне сталне комисије за медицину рада.

Због заслуга на пољу медицине рада 1962. године изабран је за дописног члана Немачког удружења за медицину рада.

Један је од оснивача и први предесдник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва и Удружења за медицину рада Југославије. чији је први председник, а касније доживотни почасни предедник. У периоду 1960-1961. године био је предесдник Српског лекарског друштва.

Био је члан Савезне комисије за медицину рада, члан Савета Института за нуклеарна истраживања „Борис Кидрич“ у Винчи, члан Одбора за организацију радиолшке заштите, члан савета Медицинског факултета Универзитета у Београду, члан редакције часописа „Социјална политика“ и члан Саветодавног одбора стручног часописа „Архив за хигијену рада и токсикологију“.

На дужности управника Центра за професионалне болести, а затим директора Института за медицину рада СР Србије остаје све до смрти 08.07.1964. године.

За дугогодишњи пожртвован рад на организацији и унапређењу здравствене службе одликован је Орденом заслуга за народ Iреда и Орденом рада Iреда.

Написао је велики број радова из области професионалне патологије-токсикологије, пулмологије, нарочиито из области пнеумокониоза. Дуге и плодне консултације са проф. др А. Радосављевићем имале су видног удела у његовом студијском раду на пољу професионалне пулмологије. Укупно је објавио 43 рада из области професионалне пулмологије, токсикологије, организације заштите здравља радника и радиолошке заштите. Сматрао је да је проучавање професионалне патологије могућно само у тиму стручњака, па је почео да окупља колеге и координира рад. Сарађује са свим клиникама Медицинског факултета, Институтом за туберкулозу, хигијенским заводима и другим установама и организацијама које се баве заштитом здравља радника. Значајна је његова сарадња са стручњацима који су радили на откривању пнеумокониоза: М. Стојадиновић, Б. Миљић, Бранисављевић, Пече, Марокини, Книш и др. Већ 1954. године дошло је до првог састанка у Љубљани на коме је разматран проблем класификације пнеумокониоза и уједначавање методе рада на њиховом откривању. Није било рудника у Србији у који није сишао и већина рудара га је лично упознала. Захваљујући његовим напорима пнеумокониозе су биле тема на  IIконгресу лекара Србије 1955. године. На Конгресу су изнети резултати рада установа које су тимски радиле на истраживању пнеумокониоза (Хигијенски институт НР Србије, Центар за професионалне болести при Медицинском факултету, Српска академија наука-Одељење физиологије рада, АТД у Врњачкој Бањи).

Међу првима је прихватио нове концепције о патогенетском дејству прашине на дисајне органе, залагао се за увођење испитивања функције плућа, за оснивање истраживачких установа у области пнеумокониоза, за кориговање Листе професионалних болести.Ангажовао се и у области радиолшке заштите и професионалних алергијских обољења.

Након смрти др Драгомира Карајовића, на иницијативу запослених, Институту је дато име оснивача: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“. И данас, после толико година, Институт је препознатљив по имену „Институт Карајовић“. 

Прегледи и процена ризика

1. Претходни прегледи и периодични прегледи радника који раде на радним местима са повећаним ризиком.
2. Систематски прегледи
3. Издавање лекарских уверења за:

• за заснивање радног односа
• за заснивање радног односа – посебни услови рада
• за возаче аматере
• за возаче професионалце
• продужење возачке дозволе за лица преко 65 година старости
• ванредни прегледи возача
• за суд и на захтев државних органа
• за приватно предузетништво
• за добијање телефона или стана
• за ношење оружја
• за упис у школу или на факултет
• за склапање брака страних држављања
• издавање дупликата уверења
• о завршеном курсу из Прве помоћи
• за животно осигурање
• за одлазак у иностранство

Центар за хигијену и физиологију рада

Лабораторије за припрему и мерење узорака из животне средине

Референтне листе од 2010. године

1. Мониторинг радиоактивности Србије 2010 (Агенција за заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност Србије)
2. Мониторинг радиоактивности Србије 2011-радиоактивност  млека,  животних намирницаи хране за животиње, (Агенција за заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност Србије)
3. Мониторинг радиоактивности Града Београда (Градски секретаријат за заштиту животне средине, Београд)
4. Испитивање концентрације радона у Београду , Градски секретаријат за заштиту животне средине, Београд)
5. МерењерадиоактивностирекеДунав(Србијаводе)
6. Контрола радиоактивности у радној и животној средини ТЕ ” Никола Тесла А и Б”, ТЕ “Колубарa”, ТЕ “Морава”, ТЕ “Костолац”
7. Радиоактивност вода, животних намирница

•   Градски завод за јавно здравље, Београд
•   Завод за јавно здравље, Батут
•   Завод за јавно здравље, Врање
•   Рударско геолошки факултет, Београд
•   Завод за јавно здравље, Пожаревац
•   Завод за јавно здравље, Чачак
•   Завод за јавно здравље, Ужице
•   Завод за јавно здравље, Шабац
•   “Кназ Милош”
•   ЦИН

Кардиолог

ДАТУМИ ОДРЖАВАЊА КМЕ

Ovde se unosi sadržaj koji je predviđen.... ali na ćirilici....

Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом са стационаром

Делатност:

•  дијагностика, лечење и праћење професионалних болести и болести у вези са радом у стационарним и амбулантним условима,
• оценапостојања и величинатрајних последица професионалних болести, повреда на раду и повреда ван рада по захтеву фондова осигурања, послодаваца, запослених судских органа и сл.;
• експертизно оцењивање радне способностиу амбулантними стационарним условима у виду експертизе обраде по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења), служби запошљавања, судских органа, појединаца и сл.;
• одређивање концентрације хемијских материја (тешких метала, органских растварача, пестицида и сл.) и њихових метаболита или биомаркера ефекта у биолошком материјалу по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења),судских органа, појединаца и сл.;
• процена постојања и величинe телесних оштећења услед присуства професионалне болести, болести у вези с радом, повредa на раду или ван рада,по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења),судских органа, појединаца и сл.

Кабинет за полисомнографију (делатност):

• дијагностика поремећаја спавања и испитивање њиховог утицаја на радну и животну способност радноактивне популације;
• дијагностика поремећаја дисања у спавању (пре свега синдрома опструктивне апнеје у спавању) и испитивање њиховог утицаја на способност управљања моторним возилом код возача професионалаца, у циљу побољшања здравља возача и превенције саобраћајног трауматизма у Србији;
• процена последица на здравствено стање пацијента и препорука за адекватне терапијске мере, мере превенције и праћења у складу са савременим смерницама добре праксе;
• процена утицаја на радну способност пацијента и препоруке за модификацију радних активности у складу са карактеристикама радног места и занимањем пацијента

Организација:

Начелник: проф. др Александар Миловановић

Контакт телефон: 011/2685-485  011/3400-961

E-mail: direktor@institutkarajovic.rs

Главна сестра: Соња Ловић, виша медицинска сестра

Контакт телефон: 011/ 3400 912

Центар за радиолошку заштиту

КОНТАКТИ:

Начелник:

dr sci med Јелена Пајић, специјалиста генетике

Контакт телефон: 011/34 00 976

e-mail: radioloska.zastita@institutkarajovic.rs

jelena.pajic@institutkarajovic.rs

Главна сестра:

Јованка Вучковић

Висока струковна медицинска сестра

Контакт телефон: 011/34 00 977

e-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs

Руководилац квалитета:

Ведрана Прокић

дипломирани физичар

Контакт телефон: 011/34 00 913

e-mail: vedrana.prokic@institutkarajovic.rs

Руководилац курсева из области заштите од зрачења:

dr sci med Јелена Пајић, специјалиста генетике

ДЕЛАТНОСТ

• идентификација и квантификација јонизујућих зрачења у радној и животној средини (ваздух, вода, тло, храна), идентификација и мерење експозиције јонизујућим зрачењима;
• праћење и проучавање здравствених ефеката професионалне и опште изложености јонизујућим зрачењима;
• оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења;
• сарадња са државним органима на изради прописа, норматива и стандарда у области заштите од јонизујућих зрачења;
• евалуација постојећих и увођење нових метода у свим областима делатности;

 ОВЛАШЋЕЊА

Центар за радиолошку заштиту овлашћен је за обављање послова из области заштите од зрачења (link):

• Мерења ради процене нивоа излагања јонизујућим зрачењима професионално изложених лица, пацијената и становништва
•  Биодозиметријска мерења индивидуалног излагања 
• Мерења ради процене излагања спољашњим зрачењима – мерења личних еквивалената дозе Hp(10) и Hp(0.07) 
• Мерења ради процене унутрашњег излагања услед уношења радионуклида у организам 
• Мерења ради процене излагања спољашњим зрачењима – мерења јачине амбијенталног еквивалента дозе јонизујућих зрачења (
• Пројектовање мера радијационе сигурности и безбедности 

•  Поједина испитивања у оквиру мониторинга 
• Гамаспектрометријска испитивања
• Испитивање укупне алфа и укупне бета активности
• Испитивање стронцијума-90 и
• Испитивање концентрације радона
• Мерење јачине амбијенталног еквивалента дозе и
• Мерење амбијенталног еквивалента дозе H*(10)

• Оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења (
• Оспособљавање професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења при раду са уређајима који производе јонизујућа зрачења и затвореним изворима јонизујућих зрачења.
• Оспособљавање лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења.
• Спровођење периодичне обнове знања за лица која могу бити оспособљавана према 1.1. и 1.2.

АКРЕДИТАЦИЈЕ

• Лабораторије Центра за радиолошку заштиту акредитоване су од стране националног акредитационог тела (АТС) за испитивања која су предмет делатности Центра, према стандардима SRPS EN ISO15189 и SRPS ISO/IEC17025
• http://www.registar.ats.rs/predmet/858/
• http://www.registar.ats.rs/predmet/392/
• Курсеви су акредитовани у Здравственом савету Србије и носе 6 екстерних бодова за слушаоце у оквиру КМЕ (http://www.zdravstvenisavetsrbije.gov.rs/)

ЧЛАНСТВА ЛАБОРАТОРИЈА ЦЕНТРА У МЕЂУНАРОДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

• IAEA (International Atomic Energy Agency)
• EURADOS(European Radiation Dosimetry Group)
• ALMERA(Analytical Laboratories for the Measurement of Environmental Radioactivity) Network-IAEA
• BioDoseNet(Biodosimetry Network World Health Organization)

Одељење за медицинска испитивања

КОНТАКТИ

Шеф Oдељења:

Прим. мр сци др Слађана Вуковић

специјалиста медицине рада, субспецијалиста радиолошке заштите

Контакт телефон: 011/36 18 703

E-mail: medicinska.ispitivanja@insitutkarajovic.rs

             sladjana.vukovic@institutkarajovic.rs

Технички руководилац Лабораторије за биодозиметрију и цитогенетику:

Бобан Ракић

дипломирани биолог, специјалиста генетике

Контакт телефон: 011/34 00 927

E-mail: boban.rakic@institutkarajovic.rs

ДЕЛАТНОСТ

• здравствена контрола лица која раде у зони јонизујућих зрачења у оквиру претходних и периодичних лекарских прегледа, у складу са законском регулативом ;
• проучавање утицаја радиоактивности на здравље људи
• професионална оријентација лица која се школују за рад у зони јонизујућих зрачења;
• проучавање и примена биодозиметријских и цитогенетичких тестова у циљу одређивања примљене дозе јонизујућих зрачења и утврђивања оштећења изазваних дејством јонизујућих зрачења и других мутагених агенаса на хумани геном. 

*овде можете преузети Упутство за пацијенте Одељења/Лабораторије (УПУТСТВО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ МЕД ОДЕЉЕЊЕ-ЛБЦ)

*овде можете преузети Референтну листу Одељења/Лабораторије од 2017.године (РЕФЕРЕНТНА ЛИСТА ОДЕЉЕЊА ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА)

*овде можете преузети Захтев за испитивање

Основни задаци медицине рада

Медицина рада схвата се као медицинска специјалност која се бави:

·         изучавањем и проценом утицаја услова на раду и радног процеса на здравље радника,

·         оценом стања здравља и радне способности радне популације (и радника појединаца) и

·         примарном, секундарном и терцијарном превенцијом болести у радној популацији.

Медицина рада представља основу за очување и унапређење здравља на раду, чији су задаци дефинисани још 1950. године на првом састанку Заједничког комитета Међународне организације рада и Светске здравствене организације, а редефинисани на 12. заседању 1995. године и која се фокусира на следеће:

1.    очување и унапређење здравља радника и радне способности,

2.    унапређење радне средине спровођењем мера безбедности и здравља на раду и

3.    развој организације рада и радне културе пружањем подршке здрављу и безбедности на раду, и на тај начин, унапредити позитивну социјалну климу, олакшати рад и повећати продуктивност рада.

Приоритетни циљеви медицине рада, према нацрту Стратегије медицине рада Републике Србије (2013) су следећи:

1.     Обухватање службама медицине рада свих радника (запослених и незапослених, укључујући и пољопривреднике регистрованих домаћинстава).

2.     Очување и унапређење здравља радника на радном месту, као и здравља радне средине.

3.     Превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези с радом.

4.     Професионална оријентација, професионална селекција и оцена радне способности.

5.     Промоција здравља на радном месту.

6.     Дијагностика и лечење професионалних болести.

7.     Промоција, развој и подршка акцијама за унапређење здравственог стања осетљивих група радноактивне популације.

8.     Праћење, евалуација и анализа здравствених потреба и очекивања радноактивног становништва - праћење здравственог стања, детерминанти здравља и неједнакости у здрављу.

9.     Реоријентација (етапна) служби медицине рада са претежно куративног на доминантно превентивни рад.

10.  Реорганизација медицине рада у складу са документима – стварање интегрисаних служби медицине рада.

11.  Развој и едукација људских ресурса у области медицине рада.

12.  Подршка развоју приступачне и квалитетне службе медицине рада.

Светска здравствена организација усвојила је Глобални акциони план за здравље радника 2008 - 2017. године на 60. заседању Генералне скупштине Светске здравствене организације, 23. маја 2007. године. У Акционом плану наводе се следећи циљеви за наведени период:

(1) обезбеђење и имплементација политичких инструмената за здравље радника;

(2) заштита и унапређењездравља на радном месту;

(3) побољшање перформанси и приступа службама медицине рада;

(4) обезбеђење и дисеминација доказа за деловање и практичне активности и

(5) инкорпорисање здравља радника у друге националне стратегијеи политике.

Више података може се наћи на веб страници:

http://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/WHA60/A60_R26-en.pdf

Како до Института

ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ

Директор: Проф. др Александар Миловановић

Адреса: Делиградска 29, 11000 Београд

Контакт телефон: 011/ 3400-900

Контакт фаx: 011/2643-675

Web: www.imrs.rs

E-пошта:  info@imrs.rs

Како до нас?

Институт је лоциран у центру  Београда, у непосредној близини трга Славија, Карађорђевог парка и Храма Светог Саве на Врачару.

Организација и историјат

Институт за  мед.рада почео  је са радом 1953.год. и било је седам запослених, а међу њима је била и једна медицинска сестра.То је био почетак, камен темељац развоја сестринског рада у медицини рада и успостављања једне нове гране у превенцији  и неговању оболелих.Како су се процеси рада мењали  и постављали нови захтеви у индустрији и другим делатностима, потреба за проширењем  делокруга рада је била је  све већа, па Институт добија на значају, а самим тим се јављају потребе за упошљавањем  медицинских сестара. Они који су желели, у то време, могли су постати болничари или неговатељи захваљујући шестомесечним курсевима и практичним обукама. Сестре су радиле као лекарски помоћници, асистирале су лекарима при дијагностици и прегледима, делиле оралну и парентералне терапију, узимале биолошки материјал, а болничари су били задужени за негу болесника.

Из сачуваних историја болести види се рад и труд медицинских сестара и њихова савесна улога у нези оболелих рудара од пнеумокониозе, туберкулозе и других тешких болести.Кроз те записе, можемо пратити рад и развој целокупне медицине рада и рада медицинске сестре у нези оболелих. Крајем педесетих Институт  има тридесет постеља, и оболеле о којима брине  девет сестара, односно болничара.

Прва  школована медицинска сестра која је постављена на место главне сестре била је Мирјана Бјеговић, једна је од првих која је у то време завршила вишу медицинску школу. Када се Институт преселио у нову зграду почетком 1970.год., број постеља се повећао, (око сто), а самим тим и број упослених се повећава.Отварају се нове специјалистичке службе и проширује се рад на терену, а то захтева више рада и стручности, баш у раду медицнске сестре.

Мирјана Бјеговић је медицинска сестра која је створила Институцију мед.сестре у мед.рада. Била веома активна на свим пољима.

Као члан  Савеза  здравствених радника Србије, видела је шансу и  основала Секцију медицинских сестара из медицине рада, и постала први председник Секције.

Учествовала је у организацији многих стручних скупова, симпозијума из области заштите радника и организације сестринских служби у различитим местима у Србије. За свој рад добила је многа признања,  и то 1974год. повељу, од  Савеза здравствених радника Србије, а  1989.год. медаљу за изузетна залагања и организацију заштите здравствених радника, као и за развој секције медицине рада.

1968.год. је била  ангажована испред Светске здравствене организације, као сестра експерт испред бивше државе, и добила студијско путовање у Финску и Велику Британију, где је боравила шест месеци и одакле је публиковала стручне радове и извештаје  за Светску здравствену организацију.

Између осталог залагала се за школовање медицинских сестара и стално стручно усавршавање, и сматрала да су једини стручни профил, медицинске сестре, без могућности даљег школовања, од вишег образовања, да треба отворити  академске студије, и тако дати шансу медицинској сестри да буде потпуно образована.Борба за струку је доминирала у њеном раду, што је дало подстрек другим медицинским сестрама. 

Проф. др Милош Килибарда
(1921-1995)

Милош Килибарда је рођен 19.9.1921. године у Зајечару. Дипломирао је 1951.год. на Медицинском факултету у Београду. Специјализовао се у Школи народног здравља „Андрија Штампар” у Загребу, где је положио специјалистички испит из хигијене рада 1958. год. Године 1960. на Медицинском факултету у Београду одбранио је хабилитациони рад Прилог познавању силикозе у руднику злата „Благојев Камен”.Магистрирао је 1961. године, одбранивши тезу Инвестигатион оф тхе Инфлуенце оф Цистеамин гивен афтер Ирадиатион ундер Хyпотхермиа ин yоунг Мале Ратс, на Универзитету у Бирмингему. Године 1980. на Медицинском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију Проучавање утицаја радона на етиопатогенезу оштећења респираторног система рудара.

Био је на усавршавању на Институту за хигијену рада Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Из области радиобиологије усавршавао се у Бирмингему, В. Британија (1960–1961), дозиметрије у Нуклеарном центру Фонтенаy-ауx росес, Парис, Француска.

Усавршавао се и у институцијама за медицину рада у СР Немачкој, као и у скандинавским земљама. Бавио се научноистраживачким радом у области професионалних болести и радиолошке заштите. Прошао је сва наставничка звања на Медицинском факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1981. године. Био је шеф Катедре за медицину рада, директор Института за медицину рада (од 1964), експерт СЗО и стални предавач на последипломским курсевима из Медицине рада.

Коаутор је уџбеника Основи медицине рада и радиолошке заштите (1979, 1981) и аутор појединих поглавља у уџбеницима Медицина рада и Општа медицина.

Објавио је око 120 научних и стручних радова у земљи и иностранству.

Био је ментор супспецијалистичких, магистарских и докторских теза. Био је председник и члан у комисијама за оцену и одбрану супспецијалистичких, магистарских и докторских теза, претежно из области медицине рада и радиолошке заштите.

Био је члан Секције за медицину рада СЛД, потпредседник Удружења за медицину рада и Удружења за радиолошку заштиту Југославије и редовни члан Медицинске академије СЛД од њеног оснивања 1976. године. Носилац је Ордена рада са златним венцем и добитник бројних награда и других признања. Умро је 1995. године.

Сан и карактеристике сна

Регулација спавања

Човек проведе скоро трећину живота у сну, али разлог зашто спавамо и карактеристике сна и даље нису сасвим познате. Спавање није карактеристично само за људску врсту – све животиње у природи спавају.

Научници су дуго година проучавали понашање различитих животињских врста и човека у вези са спавањем.  Оно што је једино утврђено са сигурношћу је да спавање представља период одмора и опоравка организма.

Основнефункције сна

Очување енергије – током спавања наше тело и ум су у фази одмора и утрошак енергије је много мањи у поређењу са будним стањем.

Опоравак и раст- током сна тело мирује, чиме се смањује шанса од повређивања, а истовремено се ослобађају хормони који су неопходни за регенерацију и раст ткива и оптималну функцију виталних органа

Учење и когнитивне функције- током сна долази до реорганизације и сазревања неуронских мрежа у мозгу укључених у процес памћења и учења

Колико нам је сна потребно?

• Бебе – 14 – 15 сати
• Мала деца – 12 – 14 сати
• Деца школског узраста – 10 – 11 сати
• Одрасли – 7 – 9 сати

 Неки од додатних фактора којиодређују количину снасу:

• Трудноћа – у овом периоду је повећана потреба за сном услед промена у телу жене.
• Старење – Како старимо, потреба за сном се мења и мења се начин на који спавамо. Што смо старији  имамо лакши сан и будимо се чешће па се јавља и потреба за поподневном дремком.
• Претходно ускраћивање сна – ако због нечега нисмо спавали довољно, повећава се количина сна који нам је потребан; мозак има способност да прати периоде будности/сна и по неколико дана у назад и након дужег периода неспавања то надокнађује продуженим спавањем
• Квалитет сна – ако нам се сан често прекида или ако се раније будимо него што би требало то значи да наш сан није квалитетан, а квалитет сна је подједнако важан као и квантитет.

 Постоје људи који тврде да им је довољно само неколико сати сна у току ноћи и да се буде потпуно одморни, али истраживања потврђују да те особе показују лошије резултате у извођењу сложених менталних задатака у односу на оне који спавају око 7 сати у току ноћи.

Одељење за поликлиничку и стационарну дијагностику

Одељење обавља:

• узимање биолошког материјала (крв, урин и друго) за хематолошке, биохемијске и токсиколошке анализе;
• одређивање хематолошких и биохемијских параметара у биолошким узроцима (крви и урину) стациоарних и амбулантних пацијената у склопу стационарног или амбулантног испитивања, као и одређивању истих код извођења претходних, периодичних, циљаних и систематских лекарских прегледа радника;
• динамско праћење хематолошких, биохемијских и /или имунолошких параметара у биолошком материјалу током процене стања и функције органа или органских система (тестови оптерећења, клиренси и сл.);
• одређивање концентрације хемијских материја (тешких метала, органских растварача, пестицида и сл.) и /или њихових метаболита или биомаркера ефекта наведених хемијских материја у биолошком материјалу (крви урину, коси и сл.) по захтеву фондова осигурања,послодаваца (пре и током запослења), судских органа, појединаца и сл.

Одељење поред наведеног учествује:

• у изради и извођењу стручних и научних пројеката из области медицине рада за министарство здравља, министарство науке и друге државне органеРепублике Србије;
• у организацији и извођењу континуиране медицинске едукације из области медицине рада и /или токсикологије на свим нивоима (конгреси, симпозијуми, секције, курсеви и др.). 

Стручњаци одељења учествују у раду Центра за унапређење медицине рада ИМРС.

Референце

Испитивања услова радне околине

1. Завода за здравствену заштиту студената, Крунска бр. 57, Београд

2. МУП РС, Булевар Деспота Стефана бр. 107, Београд

3. СО Палилула, Таковска бр. 12, Београд

4. Погон топионице олова "Зајача", Јована Цвијића бр. 11, Зајача

5. Стари ДИФ, Делиградска бр. 25, Београд

6. Дом здравља "Др Ристић", Народних хероја бр. 38, Нови Београд

7. Музеј Историје Југославије, Ботићева бр. 6, Београд

8. ФОX телевизија, Аутопут бр. 22 , Београд

9. КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд

10. Медицински факултет у Београду, Др Суботића бр. 8, Београд

11. Дом здравља Раковица, Краљице Јелене бр. 22, Београд

12. Југоросгаз, Змај Јовина 8-10, Београд

Израда аката о процени ризика и утврђивање здравствених услова за рад на радним местима са повећаним ризиком

1. Окружни затвор у Београду, Бачванска бр. 14, Београд.

2. Специјална болница за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Вишеградска бр. 26 , Београд

3. Специјална болница за лечење цереброваскуларних болести "Свети Сава", Немањина бр. 2, Београд

4. Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд

5. Министарство здравља Републике Србије, Немањина 22-26, Београд

5. Министарство културе, информисања и информационог друштва, Влајковићева 3, Београд

8. Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља, Рударски басен "Колубара" д.о.о., Светог Саве бр. 1, Лазаревац

9. Градски завод за плућне болести и туберкулозу, Прешевска 33, Београд

10. Специјална затворска болница, Бачванска бр. 14, Београд

11. Завод за здравствену заштиту студената Београд, Крунска 57, Београд

Периодични и систематски лекарски прегледи запослених

1.      „Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад, Народног фронта 12, Нови Сад

2.      „ХЕ Ђердап” д.о.о., Трг Краља Петра 1, Кладово

3.      Градски завод за плућне болести и ТБЦ, Прешевска 33, Београд

4.      Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд

5.      КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд

6.      Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, Београд

7.      Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд

8.      Први Партизан а.д.,  Милоша Обреновића 2, Ужице

9.      Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд

10.  Институт за вирусологију вакцине и серуме Торлак, Војводе Степе 458, Београд

11.  Институт за испитивање материјала а.д. - Институт ИМС, Булевар Војводе Мишића 43, Београд

Адресар

ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ

Адреса

Делиградска 29, 11000 Београд, Србија

Контакт телефон

011/ 3400-900 

Факс

011/2643-675

Директор

Проф. др Александар П.С. Миловановић

Телефон: 011/ 2685-485  011/ 3400-961

Е-маил:

Технички секретар

Душанка Ћетковић

Фаx: 011/ 3400-961

Помоћник директора

Прим. др Богољуб Перуничић

Телефон: 011/ 3400-992

Е-маил:

Пословни секретар

Мр. сц. Љиљана Вељковић

Телефон: 011/ 3400-967

Е-маил:

Главна сестра – техничар

Весна Васић- Бен Саси

Телефон: 011/ 3400-944

Е-маил:

Центар за унапређење медицине рада

Др сц. мед  Срмена Крстев

Телефон: 011/ 3400-970 

Е-маил:

Архива медицинске документације

Телефон: 011/ 3400-982

Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом

Начелник

Прим. др Богољуб Перуничић

Телефон: 011/ 3400-992

Е-маил:

Главна сестра

Маја Мишовић

Телефон: 3400-912

Е-маил:

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПОЛИКЛИНИЧКУ И СТАЦИОНАРНУ ДИЈАГНОСТИКУ

Шеф одељења

Прим. др Бранка Шуштран

Телефон: 011/ 3400-969

Е-маил:

Проф. др Александар Миловановић

Телефон: 011 / 3400 -909

Е-маил:

Проф. др Петар Булат

Телефон: 011 / 3400 -908

Е-маил:

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКУ ДИЈАГНОСТИКУ

Шеф одељења

Телефон: 011/ 3400-939

Е-маил:

Одговорни лаборант

Соња Андријић

Телефон: 011 / 3400 – 963

Е-маил:

Центар за РАДИОЛОШКУ заштиту

Контакт телефон/факс: 011/ 3618-703

Начелник

Ирена Танасковић

Телефон: 011/ 3400-956

Е-маил:

Главна сестра

Јованка Вучковић

Телефон: 011 / 3400-929

Е-маил:

ОДЕЉЕЊЕ ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА И ДОЗИМЕТРИЈУ

Начелник

Телефон: 011/ 3400-946

Е-маил:

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА БИОДОЗИМЕТРИЈУ И ЦИТОГЕНЕТИКУ

Технички руководилац

Бобан Ракић

Телефон: 011/ 3400-927

Е-маил:

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ РАДИОАКТИВНОСТИ

Шеф одељења

Маја Еремић Савковић

Телефон: 3400-986

Е-маил:

Главни техничар

Мирјана Маторчевић

Телефон: 011/ 3400-958

 Центар за ХИГИЈЕНУ и физиологију рада

Начелник

Др сци. мед. Срђан Борјановић

Телефон: 011/ 3400-937

Е-маил:

Главна сестра

Наташа Кромпировић

Телефон: 011/ 3400 -990

Центар за оцену радне способности

Начелник

Прим. др Милан Спасојевић

Телефон: 011/3400-993

Е-маил:

Главна сестра- техничар

Весна Марић

Телефон: 3400-942

СЛУЖБА ЗА ПРАВНЕ, ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ, ОПШТЕ И ТЕХНИЧКЕ ПОСЛОВЕ

Начелник

Дипл. ецц. Зоран Николић

Телефон: 011/ 3400-881

Е-маил:

Pravnik

Bogdan Peruničić

diplomirani pravnik

Kontakt telefon: 011/3400 999

E-mail: bogdan.perunicic@institutkarajovic.rs

Виши стручни сарадник за немедицинске послове

Мр. сц. Љиљана Вељковић, дипл. правник

Телефон: 011/ 3400-967

Е-маил:

Стручни сарадник за кадровске послове

Радмила Лековић

Телефон: 011 / 3400-949

Шеф финансијске службе

Олгица Узур

Телефон: 011 / 3400 -988

Референт за јавне набавке

Бранко Јокић

Телефон: 011/ 3400- 998

Е-маил: администрација.имрс@гмаил.цом

Телефонска централа Института

Светлана Радојевић

Телефон: 011/ 3400-900

Лабораторија за биодозиметрију и цитогенетику

КОНТАКТИ

Шеф одељења:

Прим. мр сци др Слађана Вуковић

специјалиста медицине рада

Контакт телефон: 011/36 18 703

E-mail: medicinska.ispitivanja@insitutkarajovic.rs

               sladjana.vukovic@institutkarajovic.rs

Технички руководилац Лабораторије за биодозиметрију и цитогенетику:

Бобан Ракић

дипломирани биолог, специјалиста генетике

Контакт телефон: 011/34 00 927

E-mail: boban.rakic@institutkarajovic.rs

ДЕЛАТНОСТ

• здравствена контрола лица која раде у зони јонизујућих зрачења у оквиру претходних и периодичних лекарских прегледа, у складу са законском регулативом ;
• проучавање утицаја радиоактивности на здравље људи
• професионална оријентација лица која се школују за рад у зони јонизујућих зрачења;
• проучавање и примена биодозиметријских и цитогенетичких тестова у циљу одређивања примљене дозе јонизујућих зрачења и утврђивања оштећења изазваних дејством јонизујућих зрачења и других мутагених агенаса на хумани геном. 

*овде можете преузети Упутство за пацијенте Одељења/Лабораторије (УПУТСТВО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ МЕД ОДЕЉЕЊЕ-ЛБЦ)

*овде можете преузети Референтну листу Одељења/Лабораторије од 2010.године (РЕФЕРЕНТНА ЛИСТА ОДЕЉЕЊА ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА)

Цитогенетика

КАРИОТИП

Кариотип човека садржи 46 хромозома (23 хромозомска пара), од којих 22 чине аутозоми и један пар чине полни хромозоми (XX код жене, XY код мушкарца).

кариотип жене је,  46,XX

кариотип мушкарца 46,XY

Хромозоми се налазе у ћелијском једру, где заузимају одређену територију. На хромозомима се налази између 20 и 25 хиљада гена који имају различите, тачно одређене улоге у животним процесима.

За анализукариотипакористе се различите методе. Најчешће се комбинују: класична цитогенетска метода, Г-банд, флуоресцентна in situ хибридизација (FISH). Постнатално се цитогенетски тестови најчешће се раде из периферне крви, а анализе дају информације о нумеричким и структурним променама хромозома које захватају више милиона базних парова и које могу бити наследне или узроковане мутагеним агенсима.

• Биодозиметрија је кванититативна процена апсорбоване дозе јонизујућих зрачења на основу приноса нестабилних структурних хромозомских аберација које представљају биомаркере деловања јонизујућих зрачења.
• Из лимфоцита периферне крви, анализом хромозомских аберација и микронуклеус тестом може се одредити апсорбована (примљена) доза јонизујућег зрачења и утврдити оштећења генома настала деловањем јонизујућих зрачења.
• Биодозиметријски цитогенетички тестови се примењују:
• Пре ступања у рад у зони јонизујућих зрачења или у прва 3 месеца у почетка рада
•  Ако се на редовном периодичном здравственом прегледу утврде поремећаји крвне лозе или други поремећаји које ординирајући лекар сматра индикатвиним
• Уколико се личном дозиметријском контролом /контролом извора зрачења  утврди одступање од референтних вредности
• Уколико дође до инциденталног озрачивања испитаника са или без података физичке дозиметрије
• На лични захтев корисника

Одељење за дозиметрију

• лична дозиметријска контрола лица која раде у зони јонизујућих зрачења;
• дозиметријска контрола извора зрачења који се користе у медицини и индустрији;
• израда пројеката мера радијационе сигурности и безбедности

Програм

Јубилеј Института за медицину рада Србије «Др Д . Карајовић» Београд
САЛА ЈДП - a 7. НОВЕМБАР 2013. г. - Почетак у 20 часова

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ПРОСЛАВЕ:
Александар П. С. Миловановић
Богољуб Перуничић
Петар Булат
Бранка Шуштран
Срђан Борјановић
Милан Спасојевић
Срмена Крстев
Маја Еремић Савковић
Мартин Попевић
Весна Јокић
Зоран Николић
Весна Васић Бен Сасси
Маја Мишовић
Јованка Вучковић
Душанка Ћетковић

ПРОГРАМ
 
ИНТОНИРАЊЕ ХИМНИ
1. «Боже правде»
2. «Гаудеамус»

Водитељи: Ивана Жигон и Слободан Ћустић

ПОЗДРАВНА РЕЧ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА МИЛОВАНОВИЋА - ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА

ДОДЕЛА ПЛАКЕТА:
1. Министарству здравља Републике Србије
2. Амбасади НР Кине
3. Фонду «Б – 92»
4. Предузећу «Сика»
5. Д.О.О. «ИОН»Београд
6. Др Богољубу Перуничићу
 
ФИЛМ О ИНСТИТУТУ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ «Др Д. Карајовић» Београд

УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ:
 
Мерима Његомир: «Где си душо, где си рано» - по тексту Бранка Радичевића, компоновао Даворин Јенко

ОБРАЋАЊА ГОСТИЈУ
1. Министарка здравља Републике Србије: проф. др Славица Ђукић Дејановић
2. Министар просвете Републике Србије: проф. др Томислав Јовановић
3. Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду: проф. др Небојша Лалић

Тања Андрејић:«Травијата», арија «Винска песма»- Ђ. Верди

Ивана и Јелена Жигон - РЕЦИТАЛ:
»Грачаница» - Десанка Максимовић
»Симонида» - Милан Ракић

Мерима Његомир: «Иванова корита», композитор Милутин Поповић - Захар

Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: «Мала ноћна музика» - В.А. Моцарт

Слободан Ћустић - РЕЦИТАЛ: «Када те остави она коју волиш» - Бранимир Петровић

Тања Андрејић: «Ивушка»

Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: Тема из филма «Жаока» и тема из филмова о Џејмсу Бонду

Слободан Ћустић - РЕЦИТАЛ: «Мостарске кише» - Пера Зубац

Квартет »Гудачи Светог Ђорђа»: «Танго» - А. Пијацола

Ивана и Јелена Жигон - РЕЦИТАЛ: «И би љубав» - драматизација Јелене Жигон по стиховима Д. Максимовић

Тања Андрејић: «О соле мио» и «Фуникули, фуникула»

КОКТЕЛ

2015. година

1. 21-23 октобар, 2015.- Гронинген, Холандија

USE2015 -Conference on Understanding Small Enterprises

Организација: Hanze Univeryity of Applied Sciencies Groningen

Подршка: International Social Security Association (ISSA), International Council for Small Business (ICSB), European Agency for Safety and Health at Work (EU-OSHA), European Network for Workplace Health Promotion (ENWHP)

Контакт:

Hanze Univsersity of Applied Sciences Zernikeplein 7 9747 AS Groningen, The Netherlands, Room T2.05

Tel. +31 (0)50 595 7374

E-mail: info@useconference.com

Website: http://www.useconference.com

(рок за пријем апстрактаистекао)

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења одржавају се 26. и 27.02.2014. са почетком у 9 часова у просторијама Института.

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Институт за медицину рада Србије

„Др Драгомир Карајовић“

11000 Београд, Делиградска бр. 29

Тел. 011/3400-900; факс: 011/2643-675

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

                Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду  и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.

                Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.

                Курс ће се одржати у BestWesternхотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:

• 19, 20. и 21. март 2014. године.

Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.

Пријава за курс је на телефон 011/2685-485, или факс 011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Tel:  + 381 11 30 90 505;  + 381 11 30 95 505;

Fax: + 381 11 30 95 506; E-mail: salesbwhotelm@eunet.rs  Website: www.hotel-m.com

                                                                                                   Проф. др Александар Миловановић

                                                                                                директор Института за медицину рада Србије                                                                                                          „Др Драгомир Карајовић“

КУРС „ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА”

ПРОГРАМ

Среда, 19. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

Модератор:  др сц.  мед. Срђан Борјановић

9:00-9:15        Поздравна реч Директора Института, представљање учесника и решавање улазног теста

9:15-10:45       Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health                                Association

                        Глобални контекст поморске медицине                                        (2 часа)

·         Увод у поморску медицину

·         Поморска пловидба 

·         Специфичности поморске медицине

·         Радна средина помораца

10:45-11:00     Пауза са кафом и освежењем

11:00-12:30     Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health   Association    

                        Пиратство као здравствени ризик помораца    (1 час)

                        Нова ILO/IMOупутства о прегледима помораца     (1 час)

12:30-12:45     Пауза са кафом и освежењем

12:45-14:15     Мр сц. Верица Гбурчик, метеоролог                                                                               

                            Метеорологија и океанографија   (2 часа)

14:15-14:45     Пауза за ручак

14:45-16:15     Др сц. мед. Срђан Борјановић                                                     

                        Утицај буке и вибрација на броду  (2 часа)

16:15-16:30     Пауза са кафом и освежењем

16:30-17:15     Ас. др Никола Торбица                                                                  

                        Рад у високим и ниским температурама на броду    (1 час)

Четвртак, 20. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

9:00-10:30       Татјана Ђокић, дипл. инж. бродоградње                                   

                        Брод и бродске машине      (2 часа)                                              

10:30-11:15     Проф. др Борислав Ивошевић                                                      

                        Поморско право    (1 час)

11:15-11:30     Пауза са кафом и освежењем

11:30-12:15     Проф. др Борислав Ивошевић                  

                        Међународнеконвенције у поморству   (1 час)                                                                                                                                            

12:15-13:45     Проф. др Александар Миловановић

                        Прва помоћ на броду    (2 часа)

13:45-14:00     Пауза са кафом и освежењем

14:00-14:45     Александра Јовић, дипл. правник                                                           

                        Законодавство, правила и прописи у Републици Србији    (1 час)

                        Разлике Правилника у Републици Србији и ILO смерница

14:45-15:15     Пауза за ручак

15:15-16:45     Проф. др Милорад Павловић                               

                        Епидемиологија и тропске болести    (2 часа)

Петак, 21. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

Стандарди здравствених прегледа (осврт на Правилник о здравственој способности помораца, „Службени гласник РС“, бр. 9/2014)

9:00-10:30       Др Бранислав Марић                                                                     

                        Врсте и рокови здравствених прегледа помораца  (2 часа)

                        Садржина и начин обављања здравствених прегледа

10:30-10:45     Пауза са кафом и освежењем

10:45-12:15     Мр сц. мед. Весна Јокић                                                                

                        Услови у погледу здравствене способности помораца

                        Трајна и привремена здравствена ограничења   (2 часа)

12:15-14:30     Ас. др Мартин Попевић                                                                 

                        Стандарди вида за поморце    (1 час)

                        Мр.сц. мед. Дејан Урсуловић                                                                   

                        Стандарди слуха и равнотеже за поморце  (1 час)

                        Ас. др Никола Торбица                                                      

                        Минимални физички захтеви за поморце   (1 час)

14:30-15:15     Закључне теме                                                                                                                     

                       Завршно испитивање (тест)

                        Вредновање курса

                        Подела потврда

                        Завршетак курса

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Tродневни курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“.  Курс ће се одржати у Best Western хотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је: 19, 20. и 21. март 2014. године.

28. април - Светски дан безбедности и здравља на раду

Међународна организација рада

Тема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду јесте “Безбедности и здравље при коришћењу хемијских материја на раду“. Хемијске материје су и даље значајне  у савременом начину живота и наставиће да се производе и користе на радним местима. Удруженим напорима државе, послодаваца и радника и њихових организација може се постићи добра контролае хемијских материја како би се успоставила равнотежа између користи коју доноси употреба хемикалија и превентивних мера које се спроводе ради спречавања могућег штетног утицаја на раднике, радно место, заједнице и животну средину.

 Зашто су хемијске материје значајне на радном месту и шире?

Хемијске материје су кључни елементи здравог живота и модерног начина живота. Оне обухватају пестициде који побољшавају обим и квалитет производње хране, фармацеутска средства која лече болести и средстава за чишћење која омогућавају хигијенске услове живота. Хемијске материје су такође веома значајне у индустријским процесима којима се добијају производи значајни за општи стандард живота.

Међутим, државе, послодавци и радници и даље се боре да би контролисали изложеност хемијским материјама на радним местима, као и са ограничавањем њиховог ширења у животну средину.

Које су највеће претње које потичу од хемијских материја

Хемијске материје су одговорне за настанак великог броја различитих штетних ефеката, почевши од малигних болести код изложенох особа, настанка пожара услед њихове запаљивости, до штетних ефеката у животној средини, као што је распрострањена контаминација и токсичност у воденом свету. Многи пожари, експлозије и друге несреће могу настати звог неодговарајуће контроле хемијских материја.

Да ли је учињен напредак  у бољој контроли хемијских материја?

Значајан напредак је начињен у регулацији и руковању хемијским материјама у области безбедности и здравља на раду, али још увек је потребно урадити много. Озбиљни акциденти се и даље дешавају и још увек постоји негативан утицај и на људе и на животну средину. Радници који су директно изложени опасним материјама требало би да имају право на безбедну и здраву околину и право да буду добро  обавештени, обучени и заштићени.

Можемо ли једноставно проценити утицај хемијских материја на здравље људи?

Тешко је одредити обим здравствених ефеката на радном месту услед  изложености  хемијским материјама. Због комплексне процене мешавина хемијских материјама, превенција штетних експозиција се углавном фокусира на индивидуалне хемијске материје. Ово се додатно компликује чињеницом да се ове супстанце могу наћи у мешавинама на већини радних места и веома се ретко процењују или тестирају у облику мешавина. Стандарди за индивидуалну експозицију најчешће се односе на једну појединачну хемијску материју. Међутим, у стварности радници могу бити изложени великом броју хемијских материја, па овај приступ којим се процењује свака појединачна супстанца одвојено никада неће моћи адекватно да их заштити. Већина радника је изложена мешавинама, а не само једној хемијској материји, па је према томе контрола мешавине хемијских материја значајна за примену адекватних програма заштите. Поред тога, покушаји  да се утврди повезаност између изложености хемијским материјама у прошлости, на пример пре 20 година, и настанка малигног обољења данас отежани су недостатком података о ефектима хемијске експозиције. Подаци који се чувају о ефектима услед експозиције хемијским материјама такође морају бити усавршени.

Које су најзначајније препоруке у извештају?

Захтева се од држава, послодаваца, радника и њихових организација да сарађују при изради и примени националне политике и стратегије са циљем чврсте контроле хемијских материја на радном месту. Ови документи би требало да истовремено обухвате аспекте здравља, безбедности и заштите живтне средине у односу на производњу и коришћење хемијских материја. Основна идеја је да се националном и међународном акцијом задрже користи које доноси производња и употреба хемијских материја уз истовремено максималне смањивање експозиције радника, као и емисије хемијских материја у животну средину.

Усклађен одговор човечанства неопходан је ради координације научног и техничког напретка, пораста производње хемијских материја и промена у организацији рада. Потребно је, такође,  унапредити наше могућности и средства, како би се добиле брзе информација о штетностима и ризицима хемијских материја и одговарајућим превентивним и заштитним мерама које се могу применити.

Шта су хемијске материје?

·         У Конвенцији Међународне организације рада о безбедности при коришћењу хемијских материја на раду (број 170, 1990), термин „хемикалија“ се односи на хемијске материје и једињења, било природне или вештачке, добијене у току производног процеса.

·         Опасне хемијске материје се класификују према врсти и степену њихових здравствених и физичких ризика. Опасна својства мешавине хемијских материја састављених од две или више хемијских материја одређене су на основу процене о својствима хемијских материја у мешавини.

Више података може се наћи на:

http://www.ilo.org/safework/events/meetings/WCMS_235058/lang--en/index.htm

28. април - Светски дан безбедности и здравља на раду

Тема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду јесте “Безбедности и здравље при коришћењу хемијских материја на раду“. 

II КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.

                Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.

                Курс ће се одржати у БестWестернхотелу М, Булевар Ослобођења 56а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:

• 21, 22 и 23. мај2014. године.

Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.

Пријава за курс је на телефон 011/2685-485, или факс011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Тел:  + 381 11 30 90 505;  + 381 11 30 95 505;

Фаx: + 381 11 30 95 506; Е-маил: salesbwhotelm@eunet.rs  Web site: www.hotel-m.com

Проф. др Александар Миловановић     

директор Института за медицину рада Србије

„Др Драгомир Карајовић“             

КУРС „ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА”

У организацији Института за медицину рада Србије„Др Драгомир Карајовић“

ПРОГРАМ

Среда, 21. мај2014. Београд,Best Westernhotelu M, Булевар Ослобођења 56а

Модератор:  др сц.  мед. Срђан Борјановић

9:00-9:15        Поздравна реч Директора Института, представљање учесника

9:15-10:45       Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health  Association                       

                                     Глобални контекст поморске медицине                                               (2 часа)

·         Увод у поморску медицину

·         Поморска пловидба 

·         Специфичности поморске медицине

·         Радна средина помораца

10:45-11:00     Пауза са кафом и освежењем

11:00-12:30     Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health  Association                 

                        Пиратство као здравствени ризик помораца                                       (1 час)

                        Нова ИЛО/ИМО упутства о прегледима помораца                              (1 час)

12:30-12:45     Пауза са кафом и освежењем

12:45-14:15     Мр сц. Верица Гбурчик, метеоролог                                                                                      Метеорологија и океанографија                                                           (2 часа)

14:15-14:45     Пауза за ручак

14:45-16:15     Др сц. мед. Срђан Борјановић                                                          

                        Утицај буке и вибрација на броду                                                         (2 часа)

16:15-16:30     Пауза са кафом и освежењем

16:30-17:15     Ас. др Никола Торбица                                                            

                        Рад у високим и ниским температурама на броду                              (1 час)

Четвртак, 22. мај2014. Београд, Бест Wестернхотелу М, Булевар Ослобођења 56а

9:00-10:30       Татјана Ђокић, дипл. инж. бродоградње                               

                        Брод и бродске машине                                                                        (2 часа)                                              

10:30-11:15     Проф. др Борислав Ивошевић                                                     

                        Поморско право                                                                                  (1 час)

11:15-11:30     Пауза са кафом и освежењем

11:30-12:15     Проф. др Борислав Ивошевић                 

                        Међународнеконвенције у поморству                                             (1 час)

12:15-13:45     Проф. др Александар Миловановић

                        Прва помоћ на броду                                                                         (2 часа)

13:45-14:00     Пауза са кафом и освежењем

14:00-14:45     Александра Јовић, дипл. правник                                                       

                        Законодавство, правила и прописи у Републици Србији     (1 час)

                        Разлике Правилника у Републици Србији и ИЛО смерница

14:45-15:15     Пауза за ручак

15:15-16:45     Проф. др Милорад Павловић                            

                        Клиничко-епидемиолошки аспекти импортованих тропских болести          

                                                                                                                                    (2 часа)

Петак, 23. мај2014. Београд, Best Westernhotelu M, Булевар Ослобођења 56а

Стандарди здравствених прегледа (осврт на Правилник о здравственој способности помораца, „Службени гласник РС“, бр. 9/2014)

9:00-10:30       Др Бранислав Марић                                                                

                        Врсте и рокови здравствених прегледа помораца                                (2 часа)

                        Садржина и начин обављања здравствених прегледа

10:30-10:45     Пауза са кафом и освежењем

10:45-12:15     Мр сц. мед. Весна Јокић                                                                   

                        Услови у погледу здравствене способности помораца

                        Трајна и привремена здравствена ограничења                                   (2 часа)

12:15-14:30     Ас. др Мартин Попевић                                                                      

                        Стандарди вида за поморце                                                                 (1 час)

                        Мр.сц. мед. Дејан Урсуловић                                                            

                        Стандарди слуха и равнотеже за поморце                                            (1 час)

                        Ас. др Никола Торбица                                                

                        Минимални физички захтеви за поморце                                                 (1 час)

14:30-15:15     Закључне теме                                                                                                                      Завршно испитивање (тест)

                        Вредновање курса

                        Подела потврда

                        Завршетак курса

II КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014).  Курс ће се одржати у Best Western хотелу М, Булевар Ослобођења 56а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је: 21, 22 и 23. мај2014. године.

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења

Одржавају се 28. и 29.05.2014. са почетком у 9 часова у просторијама Института. Курсеви су акредитовани у Здравственом савету Србије и носе 6 екстерних бодова за слушаоце у оквиру КМЕ.  Курсеви се плаћају. Број учесника је ограничен. Пријављавање учесника мора се обавити најкасније до 23.05.2014. на е-маил radioloskazastita@gmail.com.

ИЗВЕШТАЈ СА ДРУГОГ КУРСА ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Други курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада одржан је у Београду у Best WesternХотелу М, Булевар Ослобођења 56а, од 21. до 23. маја 2014. године Курс је организовао Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс је завршило 13 полазника, десет из Републике Србије и три из Републике Црне Горе. Циљ курса је био да се специјалисти медицине рада едукују за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници су упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије импортованих тропских болести од значаја за поморце.

Курс су завршили следећи учесници:

1.       Др Михаило Филиповић, спец. медицине рада, Први приватни дом здравља Визим, Кнез Милетина 36, Београд,

2.       Др Весна Јаковљевић, спец. медицине рада, Дом здравља Нови Београд, Омладинских бригада 104, Нови Београд,

3.       Др Нада Тривић Мицић, спец. медицине рада, Дом здравља Нови Београд, Омладинских бригада 104, Нови Београд,

4.       Др Јованка Трајковић, спец. медицине рада, Дом здравља Вождовац, Београд, Устаничка бр. 16,

5.       Др Јелена Родић Бајић, спец. медицине рада, Дом здравља Звездара, Београд, Олге Јовановић 11,

6.       Др Милица Прелевић, спец. медицине рада, Дом здравља Земун, Земун, Авијатичарски трг 7,

7.       Др Цветана Вукајловић, спец. медицине рада, ужа специјалност оцена радне способности, Дом здравља Подгорица, Подгорица, Стари аеродром бб, Република Црна Гора,

8.       Др Гордана Поповић, спец. медицине рада, Дом здравља Котор, Доброта б.б. Котор, Република Црна Гора,

9.       Др Татјана Радошевић Хајтник, спец. опште и породичне медицине, Дом здравља Котор, Доброта бб Котор, Република Црна Гора,

10.   Др Славица Савић, спец. медицине рада, Застава ЗЗЗР д.о.о. у реструктурирању, Косовска 4, Крагујевац,

11.   Др Снежана Петричевић, спец. медицине рада, „Беопревентива“, Праховска 6, Београд,

12.   Др Мирослав Совтић, спец. медицине рада, Дом здравља Раковица, Београд, Краљице Јелене 22,

13.   Др Живана Медиговић Миловановић, спец. медицине рада, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“, Београд, Делиградска 29.

Светски дан безбедности и здравља на раду

Међународна организација рада обележава Светски дан безбедности и здравља на раду 28. априла 2015. године. Тема кампање у 2015. години је: “Придружите нам се да изградимо културу превенције у безбедности и здрављу на раду”.

31. Међународни конгрес медицине рада ICOH 2015

31. Међународни конгрес медицине рада ICOH 2015 у организацији Међународне комисије медицине рада (ICOH), Агенције за безбедност и здравље на раду Кореје (KOSHA) и Кореанског друштва медицине рада и екологије (KSOEM) одржан је од 31. маја до 5 јуна 2015. године. Конгресу је присуствовало 3535 учесника из 91 државе света. Више информација о учесницима конгреса, излагањима и Извештају из Сеула о развоју служби медицине рада за све, која је усвојена на завршној церемонији, може се наћи на web страници:  http://www.icoh2015.org/.

Упозорење

Институт за медицину рада Србије  "Др Драгомир Карајовић" ограђује се од електронске поруке која која кружи Интернетом, у којој се помиње листа наводних произвођача прехрамених производа који у себи садрже генетски модификоване састојке (ГМО) и која имплицира да је послата од стране Института.

Наглашавамо да ову електронску пошту није слао нико из Института за медицину рада Србије и жао нам је што је Институт  доведен у везу са овом темом.

Задржавамо право да против особа и медија који злоуптребе назив Института у вези са овом темом и тиме нанесу штету Институту, предузмемо законом предвиђене мере.

2016. година

„Благостање на раду, Амстердам 2916“ (Wellbeing at Work, Amsterdam 2016)

Организација: VUUniversity Medical Center, TNP у сарадњи са Partnership for European Research in Occupational Safety and Health (PEROSH) 

Контакт:

Conference Secretariat: VU University Medical Center, VUmc Academy

Attn. Ms. P. van Meekeren and Ms. P. de Waal
P.O. Box 7057
1007 MB Amsterdam, The Netherlands

Tel: +31 (0)20 4448444
Fax: +31 (0)20 4444250
Email: events@vumc.nl

(рок за пријем апстракта 1. децембар 2015)

2. 20 -23 јун, 2016, Торонто, Канада

ПРЕМУС 2016 - 9. међународна научна конференција о превенцији мишићно коштаних поремећаја на раду (PREMUS2016 - 9th International Scientific Conference on the Prevention of Work-Related Musculoskeletal Disorders)

Организација: ICOH Scientific Committee on Musculoskeletal Disordersу сарадњи са Institute for Work & Health

Контакт:
Контакт особа: Cindy Moser
E-mail: cmoser@iwh.on.ca
Website: http://premus2016.iwh.on.ca

(рок за пријем апстракта истекао 30. октобра 2015)

3. 31. август - 2. септембар 2016 - Базел, Швајцарска

44. Међународни конгрес MEDICHEM (44^th International MEDICHEM Congress)

Организација: ICOH Scientific Committee on Occupational Health in the Chemical Industry (MEDICHEM), под спонзорством IMEDICHEM

Контакт:
Контакт особа: Martin Kuster, MD MOH, Head Corporate Health & Biosafety Novartis Business Services-REFS Forum 1.331 Postfach CH-4002 Basel SWITZERLAND 
Tel: +41 61 3242673. Mobile: +41796160559
Fax: +41 61 3243457
E-mail: martin.kuster@novartis.com
Website: http://www.medichem.org/

(рок за пријем апстракта 31. јануар 2016)

4. 5 - 7септембар 2016, Барселона, Шпанија

25. EPICOH – Конференција Епидемиологија у медицини рада (25^thEPICOH,  Epidemiology in Occupational Health Conferenceса темом: „Медицина рада, мисли глобално, делуј локално“ (“Occupational Health, Think Globally, Act Locally”)

Истовремено биће одржан и:

- X2016- 8. међународна конференција о процени експозиције у епидемиологији и у пракси (X2016 - the 8th International Conference on the Science of Exposure
Assessment in Epidemiology and Practice), као и

- RHICOH 2016- Међународни симпозијум о репродуктивним ризицима на радном месту (International Symposium of Reproductive Hazards in theWorkplace)

Контакт:

E-mail: epicoh2016@mondial-congress.com
Website: www.epicoh2016.com
Притисните овде за прво обавештење clickhere.

(рок за пријем апстракта 1. март 2016)

Услуга кетеринга

Основне информације

Назив: Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

Адреса:Београд, Делиградска 29

Директор:Проф. др Александар Миловановић

Датум оснивања:23.10.1953. године

Регистрован: 13.7.2009. године код Трговинског суда у Београду I Fi 332/09

Матични број:177 533 47

ПИБ:106 217 293

Шифра делатности: 86.10

Телефон:011/3400 900

Факс:011/2643 675

Интернет страница:http://www.imrs.rs/

Е-mail: info@imrs.rs

Основни задаци института

• Референтна установа за здравствену заштиту радноактивног становништва, као и за заштиту при примени јонизујућег зрачења у здравству;
• Здравствена делатност у оквиру које се спроводи превенција, дијагностика, терапија и рехабилитација професионалних болести, болести у вези са радом и повреда на раду;
• Израда доктринарних ставова и методологија у области медицине рада;
• Заштита од јонизујућег и нејонизујућег зрачења професионално изложеног становништва;
• Научноистраживачки рад;
• Образовање и едукација у области медицине рада и сродних дисциплина.

Контакт

Адреса

Делиградска 29, 11000 Београд, Србија

Контакт телефон

011/ 3400-900 

Факс

011/2643-675

Директор

Проф. др Александар П.С. Миловановић

Телефон: 011/ 2685-485  011/ 3400-961

Технички секретар

Душанка Ћетковић

Фаx: 011/ 3400-961

Помоћник директора

Прим. др Богољуб Перуничић

Телефон: 011/ 3400-992

Помоћник директора за немедицинске послове

Мр. сц. Љиљана Вељковић

Телефон: 011/ 3400-967

Главна сестра – техничар

Весна Васић- Бен Саси

Телефон: 011/ 3400-944

Директори и управници

2009- Проф. др Александар П.С. Миловановић директор Института за медицину рада Србије

2001 - 2009 Проф. др Милан Павловић директор Института за медицину рада

1993 - 2001 Проф. др Александар Видаковић директор Института за медицину рада

1989 - 1993 Проф. др Слободан Додић директор Института за медицину рада

1983 - 1989 Прим. др Љубиша Лабан председник КПО Института за медицину рада

1981 - 1983 Проф. др Душан Панов председник КПО Института за медицину рада

1979 - 1981 Проф. др Милош Килибарда председник КПО Института за медицину рада

1978 - 1979 Прим. др Милош Међедовић директор Института за медицину рада

1974 - 1978 Проф. др Драган Поповић директор Института за медицину рада

1964 - 1974 Проф. др Милош Килибарда директор Института за медицину рада

1960 - 1964 Проф. др Драгомир Карајовић директор Института за медицину рада

1953 - 1959 Проф. др Драгомир Карајовић Управник Центра за професионалне болести

Књиге

КЊИГЕ И МОНОГРАФИЈЕ  У КОЈИМА СУ СТРУЧЊАЦИ ИНСТИТУТА  АУТОРИ ИЛИ КОАУТОРИ

• Борјановић С, главни уредник. СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА МЕТОДОЛОГИЈА МЕТОД ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА НА РАДНИМ МЕСТИМА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА, Институт за медицину рада Србије, Свелто, 2011; 226-264
• Борјановић С, главни уредник. МЕТОД ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ, Институт за медицину рада и радиолошку заштиту КЦС и Еко центар, 2008
• Булат П.(ед). Occupational and Environmental Health. In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC, 2008:1470-1472.
• Борјановић С. Ergonomics. In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC, 2008:357-360.
• Борјановић С. Risk Assessment.  In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC,2008:1261-1264.
• Перуничић Б. Work-Related Diseases.   In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC, 2008:1473-1477.
• Перуничић Б.Company Doctor.  In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC, 2008:142-145.
• Крстев С. Occupational Health Objectives. In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer ScienceLLC, 2008:1026-1028.
• Крстев С.  Workplace Health Promotion. In: Kirch W. (ed.). Encyclopedia of Public Health. New York: Springer Science LLC, 2008:1470-1472.
• Павловић M, Вида­ковић A,уредници. ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ, Београд: Елвод-принт, 2003
• Торбица Н. РИЗНИЦЕ ИНФОРМАЦИЈА У БИОМЕДИЦИНИ. Београд: Задужбина Андрејевић; 2002.
• Ђорђевић В. ИНВАЛИДНОСТ. Београд: Арсенал комерц; 2002.
• Јовановић Т, Миловановић ПС А. РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ - ФИЗИОЛОГИЈА И ФУНКЦИОНАЛНА ПРОЦЕНА. Београд: Научна књига; 2001.
• Ђорђевић В. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ. Београд: Арсенал комерц; 2001.
• Видаковић A. ПРОФЕСИОНАЛНА ТОКСИКОЛОГИЈА, Београд: Удружење токсиколога Југославије, 2000.
• ЂорђевићВ. ПРОФЕСИОНАЛНИ ТРАУМАТИЗАМ. Београд: Маxiмuмд.о.о.; 1999.
• Видаковић A. (ур). МЕДИЦИНА РАДА II, Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1997.
• Видаковић А (ур). МЕДИЦИНА РАДА I, Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1996.
• Томашевић М. КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА У РЕНДГЕН ДИЈАГНОСТИЦИ. Београд: Институт за нуклеарне науке "Винча"; 1995.
• Јеремић М. НЕЈОНИЗУЈУЋАЗРАЧЕЊА И ЗАШТИТА. Београд: Медицинска књига; 1995.
• Ђорђевић В. МОРБИДИТЕТНИ АПСЕНТИЗАМ. Београд: Нова просвета; 1990.
• Килибарда М, Радовановић Р. RADIUM. ENCYCLOPEDIA OF OCCUPA­TIONAL SAFETY AND HEALTH (volume 2). Geneva: ILO; 1989:1895-1896.
• Ђурић Д. TOXICOKINETICS. ENCYCLOPEDIA OF OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH (volume 2). Geneva:ILO; 1989: 2188-2192.
• Ђурић Д. RADON AND THORON. ENCYCLOPEDIA OF OCCUPATIO­NAL SAFETY AND HEALTH (volume 2). Geneva: ILO; 1989:1896-1898.
• Ђурић Д. EXPOSURE  LIMITS: BIOLOGICAL. ENCYCLOPEDIA OF OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH (volume 2). Geneva: ILO; 1989: 816-819.
• Килибарда М, Поповић Д, Калић-Филиповић Д, Поткоњак В, Додић С, Јоцић В. и сар.КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНУ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ КОД ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА. Београд: Републичка СИЗ ПИО радника Београд; 1987.
• Станковић М, Ђукнић В, Милић С. ЛАБОРАТОРИЈСКИ ПРИРУЧНИК -ТОКСИКОЛОШКО-ХЕМИЈСКИ  И БИОХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ. Београд: "Просветнипреглед"; 1984.
• Петровић Љ, Адум О. ХИГИЈЕНА РАДА СА ОСНОВАМА ПРОФЕСИО­НАЛНЕ ТОКСИКОЛОГИЈЕ И ЕРГОНОМИЈЕ. Београд: ВМС; 1984.
• Савић С. ЕРГООФТАЛМОЛОГИЈА.Универзитет у Београду; 1982.
• Поповић Д, Марковић Д, Поткоњак В. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА. У: Даниловић В, ур. ПЛУЋНЕ БОЛЕСТИ. Београд: Медицинска књига Београд-Загреб; 1982.
• Павловић М, Поткоњак В. ТЕСТОВИ ПЛУЋНИХ ФУНКЦИЈА. Београд: Републичка СИЗ ЗЗ; 1982.
• Додић С. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ЈЕТРЕ. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1981.
• Валчић И. LE BRUIT ET SES EFFETS NOCIFS. Paris: Mason; 1980.
• Поповић Д, Килибарда М, Додић С, Калић-Филиповић Д, Лабан Љ, Међедовић М.и сар. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ. У: Ламбић И, ур. ДИЈАГНОСТИЧКО-ТЕРАПЕУТСКИ ПРИРУЧНИК. VIиздање. Београд: СЛД; 1980.
• Милић С. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОЛОРИМЕТРИЈЕ, СПЕКТРОФОТОМЕТРИЈЕ, ПОЛАРОГРАФИЈЕ И ААС. У: Солдатовић Д. ТОКСИКОЛОГИЈА ПЕСТИЦИ­ДА С АНАЛИТИКОМ. Београд: Привредни преглед; 1980: 428-430.
• Милић С. ОДРЕЂИВАЊЕ МЕТАЛА. У: Солдатовић Д. ТОКСИКОЛОГИЈА ПЕСТИЦИДА С АНАЛИТИКОМ. Београд: Привредни преглед; 1980: 477-487.
• Милић С. ОДРЕЂИВАЊЕ ФЛУОРИДА И АРСЕНА. У: Солдатовић Д. ТОКСИКОЛОГИЈА ПЕСТИЦИДА С АНАЛИТИКОМ. Београд: Привредни преглед; 1980: 428-430.
• Панов Д, Јеремић М, Игњатовић С. РАДИОЛОШКА ЗАШТИТА. Београд: Школа за медицинске техничаре; 1979.
• Ђурић Д. MOLECULAR-CELLULAR ASPECTS OF TOXICOLOGY. Beograd: Institute of Occupational and Radiological Health; 1979.
• Станковић М. In: A MANUAL OF LABORATORY METHODS.  Geneva: ILO; 1978
• Додић С, Калић-Филиповић Д, Марковић Д. АТЛАС ПРОФЕСИОНАЛНЕ ПАТОЛОГИЈЕ. Ниш: Институт југословенске и иностране документације заштите на раду; 1977.
• Валчић И. BRUITS ET VIBRATIONS SUR LES LIEUX DE TRAVAIL. Geneva: BIT; 1976.
• РАДИОЛОШКА ЗАШТИТА. (медицински аспекти)Iи IIиздање ВМС, Бео­град 1976, 1980.
• Килибарда М. РАДИОЛОШКАЗАШТИТА У: Каракашевић Б, ур. ПРИРУЧНИК ЗА ПРЕВЕНТИВНУ МЕДИЦИНУ.  IIиздање. Београд: Медицинска књига Београд-Загреб 1970:338-367.
• Килибарда М, Поповић Д, Калић-Филиповић Д, Поткоњак В, Додић С, Анђелковски А. и сар. ДИЈАГНОСТИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕНЕ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ КОД ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1976.
• Јовановић Љ, Милосављевић Ж. ФИЗИОЛОГИЈА РАДА И ЕРГОМЕТРИЈА. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1976.
• Јовичић Б. ПЕСТИЦИДИ Београд: Заједница ПТТ; 1975.
• Адум О. SHIFTWORK OF PROFESSIONAL DRIVERS. In: Experimental Studies of Shiftwork. Westedeutscher Verlag; 1975.
• Јокановић Д, Адум О. DIE ERKRANKUNGEN DES HERZ- KREIS-LAUF-SISTEMS UND URLAUB. "Aerzt. Problematik des Urlaubs". Berlin - Heidelberg - New York: Springer -Verlag; 1973.
• Валчић И. БУКА И ЊЕНА ШТЕТНА ДЕЈСТВА. Ниш: ЈИДЗР; 1972.
• Станковић М, Милић С. АНАЛИЗЕ БИОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ТОКСИКОЛОГИЈИ.  Ниш: Институт југословенске и иностране документације заштите на раду; 1970.
• Савић С. ПРОФЕСИОНАЛНА ЕРГООФТАЛМОЛОГИЈА. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1970.
• Марковић Д. РЕНДГЕНОЛОГИЈА ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ. Бео­град: издање писца; 1968.
• Додић С. ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ КРВИ И КРВОТВОРНИХ ОРГАНА. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1968.
• Ђурић Д. БИОХЕМИЈА И БИОФИЗИКА ИНДУСТРИЈСКИХ ОТРОВА. Београд: Институт за стручно усавршавање здравствених радника; 1966.
• Карајовић Д, Килибарда М, Поповић Д, Калић Д, Поткоњак В, Саблић В. и сар. Превентива. У: Ђуришић М, Даниловић В, Стојановић В, Ристић М, ур. ОПШТАМЕДИЦИНА. Београд: Републички ЗЗЗ; 1964. (И књига)
• Поповић Д, Валчић Л, Саблић Љ. СКРИПТА ЗА СЛУШАОЦЕ ШКОЛЕ ХТЗ. Београд: Раднички универзитет "Ђуро Салај"; 1962.
• Карајовић Д, Килибарда М, Поповић Д, Калић-Филиповић Д, Поткоњак В, Адум О и сар. ПРЕВЕНТИВНИ РАД У ТЕРАПИЈСКОЈ МЕДИЦИНИ. Београд: Савез лекарских друштава ФНРЈ; 1962.
• Група аутора. ЗАШТИТА ЗДРАВЉА РАДНИКА РУДНИКА И ТОПИОНИЦЕ ОЛОВА И ЦИНКА "Трепча". Београд: ЗЗЗЗ НРС и Медицински факултет у Београду; 1962.
• Станковић М, Петровић Љ. ПРИРУЧНИК ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКУ ДИЈАГНОСТИКУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА И ТРОВАЊА. Београд: Хигијенски Институт НРС; 1960.
• Поповић Д. СТОМАЧНА ГРИЗЛИЦА И ПРОФЕСИЈА. Београд: ЗНУ; 1960.

Мерење концентрације радона у становима и јавним објектима

Radon, ²²²Rn, је природни радиоактивни гас без боје и мириса који настаје радиоактивним распадом урана, ²³⁸U.

У затвореном простору становима, радним просторијама, јавним установама и сл. радон се може акумулирати у високим концентрацијама.

Основни извори радона у затвореним просторијама су:

• земљиште на којем се налази објекат
• материјал од кога је објекат направљен и
• вода која се користи у објекту.

У стамбене или радне објекте радон може да продре из земљишта кроз пукотине у поду и зидовима, кроз канализационе и водоводне цеви, кроз спојеве плоча и зидова, а може се ослободити и из материјала од којег су објекти саграђени.

Метода за мерење радона у затвореним просторијама (Environmental Protection Agency-USA:EPA), заснива се на адсорпцији радона на активном угљу и мерењу гама зрачења радонових потомака(²¹⁴Pbi²¹²Bi).

Слика канистера који се у просторијама излажу 3-6 дана.

Мерења се врше на институту:

Пнеумофтизиолог

Центар за хигијену и физиологију рада

Делатност:

• процена ризика на радним местима и у радној околини према сопственом методу;·
• утврђивање посебних здравствених услова које морају испуњавати запослени на радним местима са повећаним ризиком;
• испитивања услова на раду и у радној околини, према Правилнику о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине (Сл. гл. РС бр. 94 од 27. октобра 2006.), као и за потребе процене ризика;
• лекарски прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком, као и периодичнии претходни прегледи код епидемиолошких истраживања у вези са ризицима и оптерећењима на радуу Институту и на терену;
• лекарски прегледи кандидата за возаче и возаче аматера и професионалце, прегледи за лекарска уверења различитих врста, прегледи кандидата за поморце и помораца;
• едукација из области процене ризика, прве помоћи, прегледа помораца итд.;
• едукација из прве помоћи за радноактивну популацију;
• испитивање периферне циркулације (фотоелектрична плетизмографија, кожна термометрија, капилароскопија);
• развијање и стандардизација метода за испитивање физиолошких и психофизиолошких функција као захтева рада код различитих врста радних оптерећења;
• проучавање интензитета напора и степена оптерећења организма у односу на физиолошке и психофизиолошке захтеве одређених послова, пол и узраст радника;
• прилагођавање и стандардизација метода ергометрије, динамометрије, антропометрије и испитивања појединих функција (плетизмографија, капилароскопија) за коришћење у служби медицине рада;
• истраживање утицаја сменског рада на циркадијални ритам изабраних физиолошких функција у циљу оптимизације режима рад и одмора и смањења психофизиолошког оптерећења.

За рад Центра за хигијену и физиологију рада Институт поседује:

Лиценцу за обављање послова испитивања услова радне околине – хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености (Министарство рада и социјалне политике, бр. 164-02-00132/2009-01, 12.01.2010. год.);

Лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду(Министарство рада и социјалне политике, бр. 164-02-00084/2009-01, 23.09.2009. године).

Лиценцу за обављање послова испитивања услова радне околине - биолошких штетности(Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 164-02-00035/2013-01, 31.10.2013. године.) 

Организација:

doc dr Мартин Попевић, специјалиста медицине рада

Kontakt telefon: 011/3400 967

E-mail: martin.popevic@imrs.rs

КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА

Организација медицине рада у Србији

У периоду пре II светског рата у тадашњој Југославији усвојени су први закони који су се тицали радника и заштите њиховог здравља на раду. Тако је 1921. године донесен Закон о инспекцији рада, а нешто касније, 1922.г. и Закон о осигурању радника. У том периоду до 1939.г. Југославија је прихватилу већину од 63 међународних конвенција о раду.

Послератни период карактерисала је брза индустријализација, са развојем великих индустријских предузећа - фабрика у друштвеном власништву. Већ 1947. године усвојен је Закон о обавезним периодичним прегледима радника, 1948.г. Закон о санитарној инспекцији, 1958.г. Закон о инвалидском осигурању и 1959.г. Закон о здравственом осигурању.

Медицина рада у том периоду представља интегрални део организоване здравствене делатности са основним задатком да заштити и унапреди здравље радника и чини саставни део примарне здравствене заштите. Основна функција медицине рада била је превентивна, са циљем да обухвати све запослене раднике. Поред тога у раду служби медицине рада био је заступљен принцип јединства превентивне и куративне медицине у здравственој заштити радника. Поједина велика предузећа имала су веома развијену службу медицине рада у свом саставу која је радницима пружала и куративе и превентивне услуге (на пример „Застава“ у Крагујевцу).

Већ у седамдесетим годинама прошлог века све више се говори о „интегралној“ здравственој заштити радника, у којој служба медицине рада ради на основу потреба и захтева производних организација, с једне стране и адекватније се повезује са целокупном здравственом службом, с друге стране. На темељу ових начела организују се диспанзери медицине рада, односно здравствене станице или службе медицине рада, уколико нема услова за формирање диспензера. Диспанзери су ређе самосталне организације, углавном чине део радних организација или јединице домова здравља, односно ванболничке службе комплексних медицинских центара, а ретко и у склопу завода за здравствену заштиту. Постојали су и диспанзери за поједине гране.

Од 1991. г. Србија, у склопу социјално-економске транзиције, пролази кроз радикалне промене у радном окружењу, укључујући безбедност и здравље на раду, промене социјалне заштите радника и система здравствене заштите, укључујући и службу медицине рада. Долази практично до нестанка структуре и ресурса медицине рада из претходног периода и стварања нове структуре од самог почетка. Уместо да процес буде само прелазак, транзиција (то јест само реорганизација и модернизација постојећих структура) дошло је до распада службе медицине рада, делом и као последица распада великих индустријских комбината, које су једном у прошлости представљале окосницу ових активности.

Инфраструктура медицине рада значајно се смањила у току процеса транзиције. Иако су усвајене нове стратегије и закони у области безбедности и здрављу на раду, недостају или су недовољне законске основе које регулишу организацију и садржај рада медицине рада и то:

a) развој службе медицине рада није део опште здравствене стратегије нити стратегије безбедности и здравља на раду;

б) постојећа законска регулатива не предвиђа систем организације службе медицине рада, инфраструктуру, надлежност, алтернативне моделе пружања услуга нити начин финансирања;

в) место и законска основа медицине рада и даље је нејасна, чак и сада када је легислатива иновирана;

г) нејасни критеријуми захтева за квалитетом, садржаја рада и места службе медицине рада и даваоца услуга медицине рада у здравственом систему и

д) законска основа запослених у медицини рада и захтеви за њиховом стручношћу и критеријуми рада нису добро дефинисани.

Нејасна позиција и активности у процесу имплементације, као и систем плаћања познат као „капитација“ у току процеса реформе здравственог система довели су до одласка највећег броја лекара специјалиста медицине рада у друге секторе, најчешће у примарну здравствену заштиту, као изабраних лекара у домовима здравља. Као последица тога смањена је покривеност службама медицине рада, а у одређеном степену је и садржај рада служби неодговарајући са предоминацијом активности који су усмерене ка индивидуалном раднику, уместо ка активностима које су оријентисане ка радној средини.

Садашњи систем финансирања медицине рада у Србији довео је до значајног преливања трошкова насталих због лоших услова на раду, повреда на раду и професионалних болести са послодавца на јавни сектор и саме запослене. Ово није у складу са принципима Конвенције 161 Међународне организације рада и одговарајућом препоруком 171, директивама ЕУ и Социјалном повељом Савета Европе.

Према Закону о здравственој заштити ("Службени гласник РС", бр. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12 и 45/13) и Уредбе о плану мреже здравствених установа у Србији (Сл. гласник РС",бр. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009 и 85/2009) службе медицине радаорганизована су на следећи начин:

 I Здравствена делатност на примарном нивоу:

·         Служба за здравствену заштиту радника у дому здравља или у приватној ординацији и

·         Завод за здравствену заштиту радника у оквиру кога се може образовати служба за медицину радa(заводи за здравствену заштиту у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу,  МУП-а Србијеи „Железнице Србије“).

II Здравствена делатност која се обавља на више ниова:

·         Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“.

Повреде на раду

  Закон о пензијском и инвалидском осигурању (Службени гласник РС бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 и101/10) у члановима 22 и 23, повреду на раду дефинише као повреду осигураника која се догодила у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом.

У случају када се догоди тешка, смртна или колективна повреда на раду или повреда због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, послодавац је дужан да исту пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу унутрашњих послова најкасније у року од 24 часа, од њеног настанка.

Када добије пријаву о повреди на раду, инспектор рада је дужан да одмах испита стање на лицу места и да предузме мере ради отклањања извора и узрока који су допринели повређивању запосленог.

Анализа повреда на раду које надгледа инспекција рада у односу на тежину повреде, делатност, старост, пол и степен стручне спреме повређених, повређени део тела, дана у недељи и смене када се догодила повреда могу се наћи на веб страници Министарства рада, запошљавања и социјалне политке: http://www.minrzs.gov.rs/inspektorat-za-rad-nadleznost.php.

Права пацијената

Сваки пацијент има право на доступну здравствену заштиту у складу са здравственим стањем, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења или време приступа здравственој служби.

Сваки пацијент има право на све врсте информација независно од стања здравља, здравствене службе и начина како је користи, као и на све информације које су на основу научних истраживања и технолошких иновација доступне.

Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.

Сваки пацијент има право на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије и здравствене установе, односно слободан избор различитих медицинских процедура, у складу са законом, на основу одговарајућих информација о могућим ризицима и последицама по здравље пацијента.

Сваки пацијент има право на поверљивост свих личних информација које је саопштио надлежном здравственом раднику, укључујући и оне које се односе на његово стање здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања, посете специјалисти и медицинско-хируршког лечења у целини.

Пацијент има право да слободно одлучује о свему што се тиче његовог живота и здравља, осим у случајевима када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Пацијент има право увида у своју медицинску документацију, а у случају када је пацијент новорођенче или малолетно лице, право увида у медицинску документацију имају родитељи, старатељ, односно законски заступник.

Подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације спадају у податке о личности пацијента и представљају тајне податке, у складу са законом.

Медицински оглед може се предузимати само над пунолетним пословно способним пацијентом и само уз његов пристанак.

Пацијенткоме је ускраћено право на здравствену заштиту, односно пацијент који није задовољан пруженом здравственом услугом, односно поступком здравственог или другог радника здравствене установе, може поднети приговор здравственом раднику који руководи процесом рада или лицу запосленом у здравственој установи које обавља послове заштите пацијентових права (у даљем тексту: заштитник пацијентових права).

Пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника, у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања има право на накнаду штете према општим правилима о одговорности за штету.

Пацијент има право на заказивање прегледа, дијагностичких процедура, као и других медицинских мера и поступакаради очувања и унапређења здравственог стања, који се обављају у здравственој установи, односно приватној пракси, односно код другог правног лица које обавља здравствену делатност у складу са законом, ради остваривања здравствене заштите.

Проф. др Драган Поповић
(1921-1986)

Драган Поповић је рођен 21.11.1921. у Претрешњи (Блаце). Дипломирао је 1950. на Медицинском факултету у Београду. Године 1952. изабран је за асистента за предмет

Хигијена на Медицинском факултету у Београду, 1962. за доцента за предмет Медицина рада, за ванредног професора за исти предмет 1970, а за редовног професора 1981. године. Био је директор Института за медицину рада и стални предавач на последипломским течајевима медицине рада на медицинским факултетима у Београду, Нишу, Приштини, Новом Саду, Крагујевцу. Специјализирао је у Школи народног здравља „Андрија Штампар”, где је 1958. године положио специјалистички испит из хигијене рада. На Медицинском факултету у Београду је 1963. године одбранио хабилитациони рад Прилог познавању обољења дисајних органа радника у индустрији цемента, на истом факултету 1980. год. одбранио је докторску дисертацију Прилог познавања фиброзног обољења плућа изазваног прашином цемента.

На стручном усавршавању био је на Институту за хигијену рада Академије знаности и умјетности

у Загребу, у установама за медицину рада у Пољској, Француској, САД, СР Немачкој, Италији, Великој Британији и СССР-у. Научна истражиивања су му претежно била оријентисана на испитивања утицаја услова рада на радну способност и здравље радника разних професија.

Коаутор је скрипата и универзитетских уџбеника Основни медицине рада и радиолошке заштите (1979. и 1981), Медицина рада и радиолошка заштита (1992) и монографије Пнеумокониозе.

Објавио је преко 120 научних и стручних радова у домаћим и иностраним часописима и зборницима радова.

Био је председник Секције за медицину рада СЛД (1960). Редовни је члан Медицинске академије СЛД (од 1979). Одликован је Орденом рада са сребрним венцем, медаљом рада, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима. Добитник је бројних других признања.

Умро је 1986. године.

Заштитник пацијентових права

У оквиру  ГО Савски Венац, 15.01.2014., основана је Канцеларија за заштиту права пацијената града Београда. Саветници примају пацијенте сваког радног дана од 09-15 часова у просторијама канцеларије у Тиршовој 1. Контакт телефон 011/3605-634. За више информација погледајте сајт ГО Савски Венац  http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1581626. 

Одељење за радиоекологију

Лабораторија за испитивање радиоактивности

КОНТАКТИ

Шеф одељења/технички руководилац лабораторије:

Др Сузана Богојевић,

дипломирани физикохемичар

Контакт телефон: 011/34 00 958

E-mail: radioekologija@institutkarajovic.rs,  suzana.bogojevic@institutkarajovic.rs

ДЕЛАТНОСТ

• Радиоекологија је мултидисциплинарна научна област која комбинује знања фундаменталних научних области као што су то физика, хемија, биологија, математика и екологија.
•  Сазнања која нам дају истраживања у радиоекологији су основа за процену дозе зрачења и последица радиоактивног загађења на здравље становништва и животну средину.
• Основне делатности Одељења за радиоекологију су:
• контрола и праћење нивоа радиоактивне контаминације радне и животне средине;
• контрола и истраживање радиоактивности у експлоатацији и преради нуклеарних сировина и материјала
• мерења радиоактивности у различитим узорцима из животне средине, кроз:

1. Мониторинг радиоактивности у Србији

2. Испитивање радиоактивности екосистема Дунав

3. Контрола увозних производа

4. Испитивање радиоактивности вода за пиће

4. Мерење концентрације радона

5. Испитивање грађевинских материјала

Лабораторија активно учествује у свим међулабораторијским поређењима  и ПТ активностима,  која се организују у земљи и које организује  IAEA и остале референтне светске институције.

*овде можете преузети Референтну листу Одељења РЕ/Лабораторије од 2010.године

*овде можете преузети Упутство за кориснике услуга Одељења за радиоекологију/РЕ

*овде можете преузети Захтев за испитивање 

2013. година

1. Sixth International Conference on Work Environment and Cardiovascular Diseases

27 – 30. март2013, Токио, Јапан

Oрганизатор:ICOH, SCCardiology in Occupational Health

Tема:Свеукупна превенција кардиоваскуларних болести са становништасоцијалних, организационих и клиничких фактора

E-mail:publichealth@med.kitasato-u.ac.jp                           

Website:http://www.icoh2013.com   

(Рок за пријем апстракта истекао)

2. Први међународни конгрес хигијене и превентивне медицинe„Превентивнамедицина

као стуб народног здравља“

22 - 24. мај 2013, Београд, „Метропол Палас хотел“

Организатор:Српско лекарско друштво и Секција за хигијену

Теме:животна средина и здравље; исхрана и здравље; здрав живот: спречавање болести

E-mail:preventivna@bvcom.net

Website:http://www.sld.org.rs/

(Рок за пријем апстракта 15. februar 2013)

3. Occupational and Environmental Exposure of the Skin to Chemicals (OEESC)

2 – 5. јун2009, Амстердам, Холандија

Oрганизатор: СањаКезић и Swen Malte John

 ICOH, SCOccupational and Environmental Dermatoses

Тема: Дермална апсорпција и експозиција хемијским материјама

E-mail: s.kezic@amc.uva.nl                           

Website:http://www.oeesc.nl

(Рок за пријем апстракта истекао)

4. EPICOH 2.0.13: Improving the impact

18 - 21. јун 2013, Утрехт, Холандија

Организатор: ICOH, SC EPICOH

Тема:Као стручњаци у медицини рада тежимо да радна средина буде сигурна, здрава и стимулативна са крајњим циљем да се смањи оптерећење болестима и повредама због присутне и све веће професионалне експозиције. Али шта смо постигли; какав је утицај нашег рада и како да ефикасније постигнемо наше циљеве?

E-mail:R.c.h.vermeulem@uu.nl                               

Website:http://www.epicoh2013.org

(Рок за пријем апстракта истекао)

5. XIII International Congress of Toxicology

30. јун - 4. јул 2013, Сеул, Јужна Кореја

Организатор:International Union of Toxicology; The Korean Society of Toxicology

Тема:„Од фундаменталне науке до клиничких исхода и промена животне  средине“. Конференција обухвата нови приступ и технологије које се користе како би се тачно проценила безбедност, токсичност и ризици за људе.

E-mail:ict@ict2013seoul.org                        

Website:http://www.ict2013seoul.org/

(Рок за пријем апстракта истекао)

6. 8th international conference on prevention of work-related musculoskeletal disorders

8 - 11.јул 2013, Пусан, Јужна Кореја

Организатор:Korea Society of Occupational and Environmental Medicine; Pusan

NationalUniversity School of Medicine; Korea Occupational Safety & Health

Agency (KOSHA); ICOH SC Musculoskeletal diseases

Тема:Епидемиологија и праћење оптерећења коштаномишићним болестима;механизам и модели повређивања; организација рада, стрес на раду и психосоцијални аспекти;оптерећење на раду итд.

E-mail:premus2013@pusan.ac.kr                             

Website:http://www.premus2013.org/

(Рок за пријем апстракта истекао)

7. Ninth International Symposium on Biological Monitoring

9 - 11. септембар, 2013, Манчестер, Велика Британија

Организатор: ICOH SC Occupational Toxicology; Health & Safety Laboratory, UK

Тема:биолошки мониторинг, мониторинг биолошких ефеката, експозиција на радном месту и

           животној околини, биомаркери, процена ризика, епидемиологија

E-mail:kate.jones@hsl.gov.uk                                  

Website:http://www.isbm2013.org.uk/

(Рок за пријем апстракта до 1. марта 2013.г.)

8. Заједничка конференција више научних комитета(ICOH SC Joint Conference)

9^th International Conference on Occupational Health for Health Care Workers

International Conference on Occupational Health & Development

International Conference on Occupational Health Nursing

International Conference on Occupational Infectious Agents

23 - 26 септембар 2013, Универзитетски центар Сао Паоло, Бразил

Организатор: ICOH

Website: http://www.healthcareworkers2013.com

(Рок за пријем апстракта 25. април 2013)

10. 21^st International Symposium on Shiftwork and Working Time

4 - 8. новембар 2013, Sauipe Park, Бахиа, Бразил

Организатор:Working Time Society/ICOH SC Shiftwork and Working Time

Тема:Утицај поремећаја сна на здравље на раду, безбедност и обављен рад; подстицање да се    истраживања о радном времену примене у пракси: концепти и алати за управљањем и регулацијом радних места итд.

E-mail:shiftwork2013@usp.br                                 

Website:http://www.fsp.br/shiftwork2013/

(Рок за пријем апстракта до 15. април2013.г.)

11. 6^th European Public Health Conference. Health in Europe: are we there yet? Learning from the past, building the future.

13 - 16. новембар 2013, Брисел, Белгија

Организатори:European Public Health Association; The Association of Schools of Public Health in the European Region

Тема:Здравље у Европи: да ли смо га већ достигли? Учити се на прошлости, градити будућност.

E-mail:office@eupha.org(за апстракт); conference-coordinator@eupha.org (општа питања); registration@eupha.org (регистрација)

Website: http://www.eupha.org/site/

(Рок за пријем апстракта до1. маја  2013.г.)

2014. година

5-16 October 2014 – Bologna, Italy

Aware, beware, take care! New insights in occupational health surveillance

Организатори: University of Bolognaи Occupational Medicine and Health Services Research and Evaluation in Occupational Health

Тема: Праћење болести у вези са радом, детекција нових професионалних ризика, нове и ефикасне службе медицине рада и ефикасност превентивних активности

Контакт:
UO Medicina del Lavoro Policlinico Sant'Orsola-Malpighi via Pelagio Palagi 9 40138 Bologna Italia
Tel: +39 051 636 2761 
Fax: +39 051 636 2609
E-mail: s.mattioli@unibo.it
Website: http://www.icohbologna2014.it

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења

Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења одржавају се 26. и 27.02.2014. са почетком у 9 часова у просторијама Института.

Курсеви су акредитовани у Здравственом савету Србије и носе 6 екстерних бодова за слушаоце у оквиру КМЕ.

Курсеви се плаћају: Курс периодичне обнове знања 12.000 дин, Курс оспособљавања за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења и Курс оспособљавања одговорних лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења 15.000 дин по полазнику. Могуће су корекције цена, уколико се пријави већи број полазника из исте установе.

Број учесника је ограничен. Пријављавање учесника мора се обавити најкасније до 21.02.2014. нае-маил:radioloskazastita@gmail.com.

Курсеви се одржавају у складу са Правилником о утврђивању програма за допунско обучавање и оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења (Сл. гл. РС 31/11 од 09.05.2011) и односе се ИСКЉУЧИВО на запослене у зони јонизујућих зрачења у медицини, индустрији и другим областима примене.

Правила за писање сажетака

1.Сажетке на српском и енглеском, треба писати у програму Word for Windows, употребом фонта Times New Roman, величине 12.

2.Наслов се пише малим словима, осим почетног слова (избегавати скраћенице у наслову).

3.У новом реду се пишу имена аутора и коаутора (почетно слово имена и презиме), подвући име и презиме аутора или коаутора који ће презентовати рад.

4.У следећем реду навести афилијације аутора и коаутора (у случају различитих установа користити ознаке 1,2,3, итд. у суперскрипту)

5.Текст сажетка без наслова, аутора и афилијација, не може бити дужи од 250 речи и треба да садржи увод и циљ рада, методе, резултате и закључак (без формално наведених поднаслова у оквиру текста). У тексту не користити табеле, графике и не наводити референце.

6.Испод текста сажетка навести пуно име и презиме аутора, његову поштанску адресу, телефон, факс и електронску адресу (e-mail) на коју ће бити послато обавештење о прихватању рада.

7.Сажетак слати као прилог (атачмент) e-mailaна адресуsmart4@eunet.rs

Рок за пријем сажетака је 10. мај 2014. године.

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Институт за медицину рада Србије

„Др Драгомир Карајовић“

11000 Београд, Делиградска бр. 29

Тел. ; факс: 011/2643-675

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

                Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду  и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.

                Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.

                Курс ће се одржати у BestWesternхотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:

• 19, 20. и 21. март 2014. године.

Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.

Пријава за курс је на телефон , или факс 011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Tel:  ;  ;

Fax: + 381 11 30 95 506; E-mail: salesbwhotelm@eunet.rs  Website: www.hotel-m.com

                                                                                                   Проф. др Александар Миловановић

                                                                                                директор Института за медицину рада Србије                                                                                                          „Др Драгомир Карајовић“

КУРС „ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА”

ПРОГРАМ

Среда, 19. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

Модератор:  др сц.  мед. Срђан Борјановић

9:00-9:15        Поздравна реч Директора Института, представљање учесника и решавање улазног теста

9:15-10:45       Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health                                Association

                        Глобални контекст поморске медицине                                        (2 часа)

·         Увод у поморску медицину

·         Поморска пловидба 

·         Специфичности поморске медицине

·         Радна средина помораца

10:45-11:00     Пауза са кафом и освежењем

11:00-12:30     Мр сц. Небојша Николић, др мед, International Maritime Health   Association    

                        Пиратство као здравствени ризик помораца    (1 час)

                        Нова ILO/IMOупутства о прегледима помораца     (1 час)

12:30-12:45     Пауза са кафом и освежењем

12:45-14:15     Мр сц. Верица Гбурчик, метеоролог                                                                               

                            Метеорологија и океанографија   (2 часа)

14:15-14:45     Пауза за ручак

14:45-16:15     Др сц. мед. Срђан Борјановић                                                     

                        Утицај буке и вибрација на броду  (2 часа)

16:15-16:30     Пауза са кафом и освежењем

16:30-17:15     Ас. др Никола Торбица                                                                  

                        Рад у високим и ниским температурама на броду    (1 час)

Четвртак, 20. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

9:00-10:30       Татјана Ђокић, дипл. инж. бродоградње                                   

                        Брод и бродске машине      (2 часа)                                              

10:30-11:15     Проф. др Борислав Ивошевић                                                      

                        Поморско право    (1 час)

11:15-11:30     Пауза са кафом и освежењем

11:30-12:15     Проф. др Борислав Ивошевић                  

                        Међународнеконвенције у поморству   (1 час)                                                                                                                                            

12:15-13:45     Проф. др Александар Миловановић

                        Прва помоћ на броду    (2 часа)

13:45-14:00     Пауза са кафом и освежењем

14:00-14:45     Александра Јовић, дипл. правник                                                           

                        Законодавство, правила и прописи у Републици Србији    (1 час)

                        Разлике Правилника у Републици Србији и ILO смерница

14:45-15:15     Пауза за ручак

15:15-16:45     Проф. др Милорад Павловић                               

                        Епидемиологија и тропске болести    (2 часа)

Петак, 21. март 2014. Београд, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“

Стандарди здравствених прегледа (осврт на Правилник о здравственој способности помораца, „Службени гласник РС“, бр. 9/2014)

9:00-10:30       Др Бранислав Марић                                                                     

                        Врсте и рокови здравствених прегледа помораца  (2 часа)

                        Садржина и начин обављања здравствених прегледа

10:30-10:45     Пауза са кафом и освежењем

10:45-12:15     Мр сц. мед. Весна Јокић                                                                

                        Услови у погледу здравствене способности помораца

                        Трајна и привремена здравствена ограничења   (2 часа)

12:15-14:30     Ас. др Мартин Попевић                                                                 

                        Стандарди вида за поморце    (1 час)

                        Мр.сц. мед. Дејан Урсуловић                                                                   

                        Стандарди слуха и равнотеже за поморце  (1 час)

                        Ас. др Никола Торбица                                                      

                        Минимални физички захтеви за поморце   (1 час)

14:30-15:15     Закључне теме                                                                                                                     

                       Завршно испитивање (тест)

                        Вредновање курса

                        Подела потврда

                        Завршетак курса

Онима којих се тиче

Институт за медицину рада Србије  "Др Драгомир Карајовић" ограђује се од електронске поруке која је пре неколико месеци послата са адресе гђе Љиљане Јаворине, у којој се помиње листа наводних произвођача прехрамених производа који у себи садрже генетски модификоване састојке (ГМО).

Наглашавамо да ову електронску пошту није слао представник Института и жао нам је што је Институт  доведен у везу са овом темом.

Задржавамо право да против особа и медија који злоуптребе назив Института у вези са овом темом и тиме нанесу штету Институту, предузмемо законом предвиђене мере.

Онима којих се тиче

Институт за медицину рада Србије  "Др Драгомир Карајовић" ограђује се од електронске поруке која је пре неколико месеци послата са адресе гђе Љиљане Јаворине, у којој се помиње листа наводних произвођача прехрамених производа који у себи садрже генетски модификоване састојке (ГМО).

Наглашавамо да ову електронску пошту није слао представник Института и жао нам је што је Институт  доведен у везу са овом темом.

Задржавамо право да против особа и медија који злоуптребе назив Института у вези са овом темом и тиме нанесу штету Институту, предузмемо законом предвиђене мере.

Обавештење можете преузети са овог линка

ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗА УПИС СТУДЕНАТА НА СМЕР СТРУКОВНИ МЕДИЦИНСКИ РАДИОЛОГ (ВИСОКА СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА)

Радно време Одељења за медицинска испитивања

понедељак-петак 07:30-15:30

Пријем за преглед

понедељак-петак 07:30-10:00

Издавање извештаја-експертизе

-дан по обављеном прегледу после 12 часова-

Локација: Делиградска 29, 11 000 Београд

„Бела зграда“ II спрат

Амбуланта Одељења за медицинска испитивања-соба 47

Телефон: 011-36-18-703

Факс: 011-26-43-675

Лекарски прегледи-консултације:

Прим. др Слађана Вуковић,специјалиста медицине рада

Шеф одељења за медицинска испитивања

Организација прегледа:

Ивана Галић, медицинска сестра

На преглед понети:

•  личну карту
•  здравствену књижицу
• медицинску документацију о претходном лечењу (уколико постоји)

Елементи лекарског прегледа који се обавља у Институту:

• Преглед специјалисте медицине рада
• Основне лабораторијске анализе:
• крви (брзина седиментације еритроцита, број леукоцитаса леукоцитарном формулом, број еритроцита,број тромбоцита,хематокрит,концентрација глукозе, серумско гвожђе, креатинин)
• Преглед офталмолога

ЦЕНА ПРЕГЛЕДА: 2.500,00 ДИНАРА

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Секција за медицину рада Српског лекарског друштва

у петак, 25. априла 2014. године ће одржати

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА

у организацији Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад

Место одржавања: Спортско пословни центар Војводине (Спенс) улица Сутјеска 2. -   Нови Сад; сала – амфитеатар на првом спрату.

Време: 11:00 сати

ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА

1. Професионални вирусни хепатитиси код здравствених радника у Аутономној Покрајини Војводини- Асистент  др Милорад Шпановић, спец. медицине рада, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад
2.  Силикоза код зубног техничара - приказ случаја -  др Синиша Ђекић, лекар на специјализацији из медицине рада, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад

3.      Утицаја радне средине, конкретно индустрије прераде нафте, на непосредну животну средину - Прим. мр сц. мед Бранко Миличевић, специјалиста пнеумофтизиолог и патофизиолог, Завод за здравствену заштиту радника Нови Сад

4.      Дискусија

Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10:30.

После Секције организован је пригодан коктел.

Организован је аутобуски превозиз Београдаза Нови Сад. Аутобус креће испред Института у 8:30 часова 25. 04. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се пријаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 011 3400-961.

Састанак је акредитованза лекаре, фармацеуте и биохемичареодлуком Здравственог савета Србије  Број: 153-02-535/2014-01 од 03.03.2014. под Евиденционим бројем А-1-965/14 са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.

При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.

За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а и остале потврда се плаћа 1000,00 динара.

            Ген. секретар Секције                                                                                                                Председник Секције

    Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран                                                                                        Проф др Александар Миловановић

             спец. медицине рада                                                                                                                  спец. медицине рада   

ИЗВЕШТАЈ СА ДРУГОГ КУРСА ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Други курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада одржан је у Београду у Best WesternХотелу М, Булевар Ослобођења 56а, од 21. до 23. маја 2014. године Курс је организовао Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс је завршило 13 полазника, десет из Републике Србије и три из Републике Црне Горе. 

ЗДРАВСТВЕНИ ПРЕГЛЕДИ ПОМОРАЦА У ИНСТИТУТУ

Решењем Здравствене инспекције Министарства здравља Републике Србије број 022-04-00075/2014-09 од 26. августа 2014. године утврђено је да Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ испуњава услове уређене прописима у погледу простора, радника и медицинско-техничке опреме за вршење здравствених прегледа помораца.

Документи

Правилник о канцеларијском и архивском пословању

Правилник за сакупљање и третман медицинског отпада

Правилник о организацији буџетског рачуноводства

Правилник о стручном усавршавању, оспособљавању и и образовању запослених 

Правилник о превенцији, контроли и сузбијању интрахоспиталних инфекција

Правилник о радној дисциплини и радним обавезама запослених у току рада

Правилник о кућном реду

Правилник о ближем уређивању поступка пружања услуга и набавки добара, услуга и производа

Правилник о организацији и систематизацији послова и радних задатака Института за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић"

Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања

Дванаестомесечни извештај здравствених установа 2014

Нацрт стратегије медицине рада Републике Србије 2014 - 2017. године

преузмите документ

31. Међународни конгрес медицине рада ICOH 2015

Извештај из Сеула о развоју служби медицине рада за све

Подсећајући се

да достојни услови на раду, медицина рада и безбедност на раду чине основна људска права радника како је наведено у Међународном споразуму Уједињених нација о економским, социјалним и културним правима радних људи (1966), у Декларацији о основним принципима и правима на раду Међународне организације рада - ИЛО (1998), у Декларацији поводом стогодишњице Међународне комисије медицине рада - ICOH (2006) и Сеулске декларације о безбедности и здрављу на раду коју су усвојили Међународна организација рада (ИЛО), Међународног удружења социјалног осигурања (ИССА), Кореанског друштва медицине рада и екологије (КСОЕМ) и Међународне конференције медицине рада (ICOH) у сарадњи са великим бројем других невладиних организација и професионалних удружења (2008),

Истићући

да упркос позитивном напретку у медицини рада и безбедности на раду посебно у индустријализованим државама, преко три четвртине радника у свету живи и ради у земљама у развоју и у транзицији, често у високоризичним занимањима, у формалним и неформалним секторима, без одговарајуће заштите коју пружају закони о здрављу и безбедности на раду и без социјалне заштите и приступа службама медицине рада. Овакав раскорак у превенцији и заштити доводи до умирања 2,3 милиона радника у свету сваке године,

Имајући на уму

да Конвенција 161 Међународне организације рада о службама медицине рада и Глобална стратегија медицине рада за све Светске здравствене организације, као у повеља из Канкуна Међународне комисије медицине рада - ICOH (2012) позива на организацију служби медицине рада за све раднике индивидуално и за сва занимања без изузимања било које групе радника, привредног сектора, укључујући и неформални рад, или радника који раде под уговором или су самозапослени,

Водећи рачуна

да нови изазови, ризици и штетности настављају да се појављују, услед промена у економској структури, трансферу технологија, демографским променама, миграцијама и социјалној динамици. Управљање и усклађивање са овим сталним променама захтева активну размену информација, ефикасну употребу постојећег знања и остваривање нових истраживања у медицини рада,

Препознајући

да има све више доказа из истраживања које говоре о позитивним економским утицајима и порасту продуктивности служби медицине рада, јер превенцијом долази до смањења губитака услед повреда и болести, морбидитетног апсентизма и инвалидности и олакшавањем процеса производње,

Подсећајући се

да се према принципима Међународног етичког кодекса за стручњаке медицине рада који је израдила Међународна комисија медицине рада (ICOH), заштита и промоција здравља радника представља професионални, етички и социјални императив за све стручњаке у медицини рада и за целокупну међународну заједницу медицине рада,

31. ICOH конгрес изјављује следеће:

1. Политика

Свака влада би требало да као део своје одговорности у управљању заједно са социјалним партнерима, донесе неопходне прописе, стратегије и програм националне политике медицине рада и служби медицине рада користећи међународне водиче које нуди Конвенција 161, Препорука 171 о службама медицине рада Међународне организације рада и Глобална стратегија медицине рада за све Светске здравствене организације. Оваква политика имала би за циљ да обезбеди службе медицине рада за све, која би покривала све запослене без изузимања било које групе или сектора радног живота.

2. Примена

Примена политике медицине рада требало би да се заснива на законима са одговарајућом управљачком структуром, добро дефинисаним одговорностима, успостављањем и јачањем система медицине рада и одговарајуће инфраструктуре и обезбеђивањем довољно кадрова и финансија за ове службе. Потребно је успоставити посебне мере, различите моделе обезбеђивања служби, укључујући и примарну здравствену заштиту и подршку за организацију служби медицине рада за мала предузећа, самозапослене и неформални сектор. Јавне службе медицине рада требало би да опслужују и оне који нису ни на који начин обухваћени. У случају када службе на првој линији фронта имају ограничен опсег рада, најчешће медицине рада и неге, потребно их је ојачати кроз здравствене установе секундарног нивоа.

3. Садржај и активности

Садржај и активности служби медицине рада на нивоу радног места укључују превенцију и контролисање физичких, хемијских, биолошких и ергономских фактора, превенцију професионалних болести и повреда на раду, превенцију прекомерног радног оптерећења и ограничења радног живота, промоцију здравља и радне способности, рехабилитацију и повратак на посао, као и прву помоћ и куративне услуге. Овакве службе требало би прилагодити здравственим потребама радних људи водећи рачуна о постојећим штетним факторима и потребама различитих група радника, укључујући младе, жене, старије раднике и мигранте и разне групе вулнерабилних радника.

4. Кадрови, компетенције и стручност

Државе би требало да осигурају да довољан број кадрова буде доступан за обезбеђење ефикасних служби медицине рада. Када год је то могуће, тимски рад службе медицине рада би требало да буде мултидисциплинаран, да покрива неколико стручних области, као што је медицина рада, нега у медицини рада, ергономија, хигијена рада, психологија и превенција несрећа, рехабилитација и повратак на посао. У сваком случају, ако је тешко организовати и одржавати мултидисциплинарне службе, потребно је обезбедити  основне службе медицине рада (енгл. basic occupational health services - BOHS) и проактивну превенцију ризика и локалне прилагођене методе.

5. Обука и едукација

У складу са Конвенцијом 161 Међународне организације рада потребне су посебне компетенције и обука ради обезбеђивања компетентне службе медицине рада. Државе би требало да осигурају одговарајуће и савремене програме обуке и образовања за особље медицине рада. Потребно је израдити међународне стандардне програме и моделе за кадрове у медицини рада. У зависности од услова у свакој земљи, обуку би требало одржавати на универзитетима или у другим одговарајућим институцијама.

6. Размена информација и добра пракса

Потребно је промовисати и охрабривати ефикасну размену и ширење информација о свим аспектима медицине рада, а добру праксу и водиче размењивати преко међународне сарадње између професионалних тела медицине рада, међународних и невладиних организација, СЗО, ИЛО и ICOH и других релевантних институција и удружења. Ову размену знања требало би да подрже међународни и национални стручњаци, послодавци, радници и државне институције.

7. Истраживање

Одговарајућа подршка истраживању требало би да буде конципирана тако да пружи информације засноване на доказима за развој система медицине рада, о методама и доброј пракси, обуци и едукацији. Дугогодишње међународно искуство је показало да истраживање пружа најбољу подршку и трајност када се обавља у Националном институту за медицину рада или одговарајућем респектабилном центру изврсности у земљи.

8. Сарадња и умрежавање

Национална сарадња

Како би се обезбедила довољна сарадња и размена информација унутар држава, потребно је одржавати и стимулисати сталан дијалог и блиску и редовну сарадњу медицине рада и опште праксе, безбедности и здравља на раду, са институцијама социјалне заштите, социјалним партнерима (послодавци и радници) и академском заједницом. Препоручује се и умрежавање свих одговорних за развој медицине рада, укључујући и оне који пружају услуге медицине рада.

Међународна сарадња

Потребно је појачати међународну сарадњу, билатералну и мултилатералну, свих кључних међународних професионалних удружења у области медицине рада и заштите на раду. Овакво умрежавање треба да обезбеди сарадњу и научну и професионалну подршку међународним организацијама, Међународној организацији рада и Светској здравственој организацији.

9. Посвећеност

Организатори и учесници конгреса ICOH 2015 изражавају своју приврженост за сарадњу и подршку за све заинтересоване стране, националне и међународне, професионалне и државне у напорима да се организује компетентна служба медицине рада за све раднике у целом свету.

10. Праћење

Договорено је да се прати и процени примена овог Извештаја а резултати ће се приказати на следећем 32. Међународном конгресу медицине рада ICOH 2018, који ће се организовати у Даблину у Ирској.

У име 31. Међународног конгреса медицине рада

у Сеулу, Република Кореја, 5. јун 2015. године

Др Kazutaka Kogi                                                                         Др сци мед Lee, Young Soon,

Председник Међународне комисије                                   Председник Конгреса ICOH 2015

медицине рада - ICOH                                                              и Кореанске агенције за безбедност и

                                                                                                         здравље на раду, KOSHA

Осигурање имовине и запослених

Канцеларијски материјал

Историјат

Савет Медицинског факултета у Београду на предлог dекана, уз сагласност Републичког савета за просвету НР Србије, оснива 23. 10. 1953. године КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ при Медицинском факултету у Београду. Центар је био саставни део Интерне катедре у оквиру тадашње И интерне клинике.

Иницијатива за оснивање Центра потиче од проф. др Драгомира Карајовића, који је и први управник Центра. Три године касније, 1956. године, одлуком Савета Медицинског факултета у Београду,Клинички центар за професионалне болести мења свој статус и постаје ЦЕНТАР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ,као самостална установа Медицинског факултета. Током 1958. године при овој установи образовано је Одељење за радиолошку заштиту.

Центар за професионалне болести прераста у ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА НР СРБИЈЕ  6.11.1959. године решењем Извршног већа Скупштине НР Србије. За директора Института постављен је дотадашњи управник Центра за професионалне болести проф. др Драгомир Карајовић, који на тој функцији остаје до краја живота, 8. јула 1964. године. Након његове смрти Институт мења име у Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“.

Институт је постао Kолаборативни центар Светске здравствене организације (СЗО) за област Медицине рада 1983. године и тада је био једина здравствена установа у Србији која је имала статус колаборативног центра СЗО за област којом се бави. 

Током 1983. год. формиран је Клинички центар Медицинског факултета у Београду и Институт улази у његов састав као једна од његових Основних организација удруженог рада (ООУР), са одређеним степеном самосталности сагласно тадашњем закону. У каснијем периоду Клинички центар мења назив, најпре у Здравствена установа Универзитетски клинички центар (1.07.1990.),  а потом 1995. године у Клинички центар Србије, како се и сада назива.

Влада Србије је 29. марта 2007. године донела одлуку о оснивању Института као самосталне здравствене установе под називом: Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“.

Институт је започео са радом 1953. године са 7 радника (3 лекара, 1 лаборант, 1 медицинска сестра, 1 дактилограф и 1 спремачица), да би 1956. имао 34 радника, 1984. - 214, 1997. - 178, 2002. год. – 147, а данас 134 радника.

Магистарске и докторске тезе

ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

• ТАНАСКОВИЋ ИРЕНА: Радиоактивност подземних вода у типским водоносним срединама Србије. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 2014.
• ЈАНКОВИЋ СРЂАН: Методе испитивања здравствених ефеката механичких вибрација у радној средини. Електротехнички факултет Универзитета у Београду, 2009.
• ПЕРУНИЧИЋ БОГОЉУБ: Прилог епидемиолошком изучавању здравственог
  стања радника професионално изложених прашини азбеста. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2003.
• ВЕШОВИЋ ДУШАН: Кисеоничка потрошња, ацидобазно стање и биохемијски показатељи при ергометријском тесту са вршним физичким оптерећењем. Медицински факул­тет Универзитета у Београду, 2002.
• ВУКОВИЋ-ПАЛ МАРЈАНА: Процена професионалне и еколошке изложености одабраних група људи полихлорованим бифенилима. Универзитет у Новом Саду, 1998.
• КРСТЕВ СРМЕНА: Епидемиолошко истраживање ефеката угљендисулфида при професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
• МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Утицај дуготрајног давања алуминијума, олова и кадмијума на оксидо-редуктивно стање мозга. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
• БОРЈАНОВИЋ СРЂАН: Захтеви рада на видео-терминалима у односу на функције вида. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1995.
• БУЛАТ ПЕТАР: Утицај метала на метаболизам глутатиона у еритроцитима при професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1994.
• ТАЧЕВИЋ СВЕТЛАНА: Улога професионалних штетности при производњи фенопласта у настанку специфичне сензибилизације са освртом на радну способност. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1994.
• МИЛАЧИЋ СНЕЖАНА: Цитолошке и цитохемијске промене леукоцита као последица интерне радиоактивне контаминације људског организма. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1992.
• БОГДАНОВИЋ МИЛКА: Прилог познавању хепатотоксичних ефеката метала у условима хроничне професионалне експозиције. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
• ЈОКСИЋ ГОРДАНА: Компаративна студија учесталости хромозомских аберација и микронуклеуса у хуманим лимфоцитима при интерној контаминацији радионуклидима. Биолошки факултет, Природно математички факултет Универзитета у Београду, 1990.
• МАНДИЋ ДУШАНКА: Студија о могућностима унапређења делатности и организације медицине рада региона. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
• ЈОВИЧИЋ ДУБРАВКА: Цитогенетичка истраживања радника коксаре Луковац. Природно математички факултет, Сарајево, 1990.
• ПАВЛОВИЋ МИЛАН: Функција вентилације плућа индустријских радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1988.
• ПАУНОВИЋ ЈЕЛЕНА: Утицај промена часовних зона на организам. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1987.
• ПАРАНОСИЋ МИЛЕНА: Процена понашања периферног крвотока шака на дејство вибрација и винил-хлорида у професионалној експозицији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1985.
• АДАМОВ ЗЛАТА: Ефекти дуготрајне експозиције радника живи. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1984.
• ТОМАШЕВИЋ МИРОСЛАВ: Интерно озрачивање пацијената и радијациони ризик при примени радионуклида у медицинској дијагностици. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
• МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВОРАД: Корелација антропометријских димензија и мишићне силе у ергономском приступу процене способности радника за статички напор. Меди­цински факултет Универзитета у Београду, 1983.
• ЧАПРИЋ ВЛАЈКО: Утицај еколошких фактора радне средине на кретање професионалних респираторних оштећења радника Рудника Бор и процена ефеката мера заштите. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
• ПОШТИЋ-ГРУЈИН АЛЕКСАНДРА: Прилог изучавању утицаја психофизичког напрезања на ниво излучивања катехоламина. Медицински факултет Универзитета у Бео­граду, 1982.
• ПОПОВИЋ ДРАГАН: Прилог познавању фиброзног оштећења плућа изазваног прашином цемента. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1980.
• КИЛИБАРДА МИЛОШ: Утицај радона и потомака на етиопатогенезу оштећења респираторног система. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1980.
• ХАЈДУКОВИЋ ДАНИЛО: Изучавање контаминације радоном (222Rn86) и потомцима у подземној експлоатацији металних руда. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
• МИЛИЋ СВЕТИСЛАВ: Биотоксиколошки параметри при различитим експозицијама олову и експозицији становништва Межишке долине. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
• КАЛИЋ-ФИЛИПОВИЋ ДАНИЦА: Ефекти хроничне професионалне изложености трихлоретилену и могућности прикладнијих превентивних прегледа радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
• ДОДИЋ СЛОБОДАН: Утицај олова на бубреге у радника професионално изложених и трованих њиме са посебним освртом на нефролошке налазе у експерименталном сатурнизму. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
• ВИДАКОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Прилог познавању патогенезе анемије у хроничном тровању оловом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
• АДУМ ОГЊАН: Утицај услова рада на појаву хроничних оштећења здравља саобраћајних радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
• РАДОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ: Транслокација 137 Cs у главним фазама циклуса анималне производње под условима хроничне контаминације животне средине. Ветеринарски факултет Универзитета у Београду, 1974.
• ПОТКОЊАК ВЕЛИМИР: Прилог нозографији дисајних путева у лица изложених удисању производне угљене прашине. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1971.
• ПАНОВ ДУШАН: Студија о радиоактивној контаминацији и излучивању полонијума 210 урином код радника у рудницима урана у Југославији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1970.
• ЈОВИЧИЋ БРАНИСЛАВ: Улкусна болест у СР Србији. Медицински факултет Универзитета у Бео­граду, 1968.
• ДИМИЋ МИЛОШ: Бисиноза у наших текстилних радника. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1965.
• МАРКОВИЋ ДРАГОМИР: Радиолошка слика желудачних промена у оболелих од силикозе (клиничко-експериментална студија). Медицински факултет Универзитета у Београду, 1965.
• САВИЋ СЛОБОДАН: Утицај угљендисулфида на орган вида. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1964.
• СТАНКОВИЋ МИЛОШ: Прилог питању токсикологије оловотетраетила. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1961.
• ЂУРИЋ ДУШАН: Студије о флуроесценцији порфирина у абсорбираном стању и топинама. Свеучилиште у Загребу, 1958.

МАГИСТЕРИЈУМИ

• БРАНКА ШУШТРАН. Оцена радне способности и квалитет живота оболелих од реуматоидног артритиса. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2013.
• ЂОКОВИЋ ЈЕЛЕНА. Повезаност ергоновинског теста и ендотелне функције процењене на брахијалним артеријама. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2009.
• ПОПЕВИЋ МАРТИН. Прогностички значај ергоновинског теста за појаву нових кардиоваскуларних догађаја. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2009.
• ВЕЉКОВИЋ ЉИЉАНА: Основни пакет здравствене заштите као ефикасни инструмент здравствене политике. Европски центар за мир и развој, Универзитет за мир УН, Београд 2008.
• НАТАША МИЛАДИНОВИЋ-ЂУКАНОВИЋ: Квалитет живота и бронхијална хиперактивност код особа са професионалном астмом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2005.
• ЈАНКОВИЋ СРЂАН: Систем за дигиталну фотоплетизмографију. Електротехнички факултет Универзитета у Београду, 2004
• ЈОКИЋ ВЕСНА: Електронеурографска анализа неуротропних ефеката при професионалној изложености олову и локалним вибрацијама. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2003.
• ВУКОВИЋ СЛАЂАНА: Анализа професионалних штетности и ризика у шумарству ради побољшања медицинских мера заштите у професионалној оријентацији ученика шумарске струке. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 2002.
• УРСУЛОВИЋ ДЕЈАН: Клиничка процена микроскопских налаза назалног секрета код пацијената са ринитисима. Медицински факултет Универзитета у Београду, 2000.
• ПЕТРОВИЋ ИРЕНА: Концентрација радона - 222 у становима у Републици Србији. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 1998.
• СПАСОЈЕВИЋ МИЛАН: Бронхијална хиперреактивност код пекара. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1998.
• ТОРБИЦА НИКОЛА: Коришћење биомедицинских база података у научноистраживачком и стручном раду здравствених радника Србије. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1997.
• ВЕШОВИЋ ДУШАН: Поређење потрошње кисеоника на тредмилу и бицикл-ергометру у оцени физичког радног капацитета. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1997.
• ЛАЗАРЕВИЋ ПРЕДРАГ: Захтеви за радна места слепих и слабовидих особа. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд, 1995.
• ТАНАСКОВИЋ ИРЕНА: Интерна контаминација оловом - 210 и полонијумом - 210 и утицај  хелата на њихово излучивање. Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, 1994.
• ГОРДАНА ПАНТЕЛИЋ: Одређивање активности гама емитера избором најбољих параметара криве ефикасности. Физички факултет Универзитета  у Београду, 1994.
• ЈОКСИМОВИЋ ГОЈКО: Слушни замор и његов значај у превенцији оштећења слуха од буке. Универзитет у Београду, Одсек за неуронауке - аудиологија, 1993.
• МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР: Метаболизам биогених амина у исхемији
• мозга - утицај системске хипергликемије. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1992.
• БУЛАТ ПЕТАР: Дејство олова на функцију глутатиона у метаболизму еритроцита. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
• АЛЕКСИЋ БИЉАНА: Методе откривања раних знакова оштећења здравља радника изложених вештачким ђубривима у току производње. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1991.
• МИЛАЧИЋ СНЕЖАНА: Испитивање активности алкалне фосфатазе и пероксидазе гранулоцита периферне крви под утицајем јонизујућег зрачења. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
• МИТИЋ ВЕСНА: Промена нивоа антитела против тиреоглобулина микрозомалне фракције тиреоцита и паријеталних ћелија желуца у болесника са хипертиреозом лечених радио-јодом. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1990.
• МИРКОВИЋ ДУШАН: Заблештење и виђење саобраћајних ознака у условима ноћне вожње. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1989.
• БОРЈАНОВИЋ СРЂАН: Утицај сменског рада на циркадијани ритам радника при променама неких физиолошких показатеља. Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1987.
• МИНИЋ МОМЧИЛО: Активност алкалне фосфатазе у гранулоцитима код експозиције тешким металима (Pb, Hb, Cu). Центар за мултидисциплинарне студије, Београд 1987.
• КРСТЕВ СРМЕНА: Неке епидемиолошке карактеристике крвног притиска у дефинисаној популацији. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1986.
• ТАЧЕВИЋ СВЕТЛАНА: Утицај надражујућих чинилаца на радном месту на појаву дерматитиса. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1985.
• ЈОКСИЋ ГОРДАНА: Радиосензитивност хуманих лимфоцита различитих старосних група после озрачивања in vitro. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1983.
• ВУКОВИЋ-ПАЛ МАРИЈАНА: Упоређивање поступака за одређивање концентрације угљенмоноксида у радној атмосфери и у крви радника. Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, 1983.
• ВАСИЉЕВИЋ ЗОРА: Значај промена мембране и облика еритроцита у одређивању преносилаца мишићне дистрофије која се преноси рецесивно везано за пол DMP-Duchenne. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1982.
• ЧАБАРКАПА МИЛАНКО: Дневни ритам психофизиолошких функција оператора и рад у сменама. Филозофски факултет Универзитета у Београду, 1981.
• ЈАЊИЋ РАДМИЛА: Значај брзине спроводљивости моторних влакана у откривању раних знакова неуропатије у условима професионалне експозиције олову. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1977.
• ВИДЕНОВИЋ РАЈА: Процена степена експозиције радника изложених неорганској живи. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1977.
• ПОШТИЋ-ГРУЈИН АЛЕКСАНДРА: Вредност биохемијских параметара у процени психофизичког замора. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
• ПАРАНОСИЋ МИЛЕНА: Замор возача тешких моторних возила као фаворизујући фактор трауматизма. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1976.
• ПАУНОВИЋ-ПФАФ ЈЕЛЕНА: Неки психо-физиолошки фактори ноћног рада авиомеханичара. Медицински факултет Универзитета у Београду, 1975.
• КРИЖАНОВИЋ ДРАГУТ1Н: Процена озрачености популације услед примене X-зрачења у дијагностичке сврхе. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1974.
• ПЕТРОВИЋ ДРАГОСЛАВ: Апсорпција гасова и честица у високоекспанзивној пени Фармацеутско-биокемијски  факултет, Загреб 1973.
• ВУКОТИЋ МИРЈАНА: Радиоеколошка студија радијума 226 на територији СР Србије. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1973.
• МАРКОВИЋ БУДИСЛАВА: Хромозомске аберације код лица професионално изложених дејству јонизујућег зрачења. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1973.
• БРНОВИЋ РАДМИЛА: Стронцијум 90 у животној средини човека. Фармацеутско-биокемијски, факултет, Загреб 1972.
• МОРАЧИЋ ЉИЉАНА: Радиоеколошка студија олова 210 на територији СР Србије. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
• ХАЈДУКОВИЋ ДАНИЛО: Студија о радиоактивној контаминацији радоном и његовим краткоживећим потомцима радника у руднику урана. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
• РАДОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ: Изложеност зрачењу и контаминацији људи при балнеолошкој терапији. Фармцеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.
• ТОМАШЕВИЋ МИРОСЛАВ: Општа и локална озраченост пацијената и њихова заштита при стоматолошкој рендген-дијагностици. Фармацеутско-биокемијски факултет, Загреб 1971.

Испитивање грађевинских материјала

Развојем архитектуре почела је примена разних врста гранита у грађевинарству, од којих неки имају повећан садржај Radijuma-226 i Torijuma-232, те на тај начин, поред осталог доприносе и повећању концентрације радона у затвореним просторијама.

Поред гранита, у грађевинарству се користе и материјали који су нуспроизводи других индустрија, као што је фосогипс добијен у производњи фосфорне киселине. Неки од ових материјалала имају технолошки повећану природну радиоактивност те је потребно извршити контролу радиоактивности ових материјала пре њихове употребе у грађевинарству.

Лабораторија испитује следеће производе:

• Финалне производе(цигла, бетон, гипс, гас-бетон, шљака,блокови)
• Примарни и интермедијарни производи (камен, шљунак, песак)
• везивни агенси (цемент, креч)
• Индустријски отпадни материјал

Гранит може да садржи  повећане активности природних радионуклида:

Одржавање мобилног мамографа

Алерголог

Проф. др Душан Панов
(1923-1996)

Душан Панов је рођен 1923. године у Крњеву у Македонији. Гимназију је завршио

у Кавадарцима, као ђак генерације. Медицински факултет у Београду уписао је 1945. год.

У току студија награђиван је као одличан студент. Дипломирао је августа 1951. године.

По завршетку факултета упућен је на Интерну клинику Медицинског факултета у Скопљу. Специјализацију из интерне медицине завршио је 1956. год. са одличним успехом, након чега одлази у Куманово. На месту шефа Одељења интерне медицине и управника Опште болнице у Куманову остао је 3 године.

Годину 1957. провео је на стручном усавршавању у познатој француској болници „Л Хоспитал Броуссет”. По позиву проф. др Д. Карајовића, 1959 год. дошао је у Београд, на Институт за медицину рада, на место начелника сектора тек формиране радиолошке заштите, која постаје његово професионално опредељење и област трајног интересовања. Током 1961. и 1963. године боравио је у Паризу на клиници „Ст. Лауис” код проф. Матхеа, на значајном међународном пројекту истраживања заштите од јонизујућег зрачења.

Од 1967. до 1971. год. радио је на међународним пројектима у области заштите од јонизујућег зрачења који су спроведени у Немачкој и Енглеској. Докторску дисертацију одбранио је априла 1970. год. на тему Испитивање радиоактивне контаминације рудара у рудницима урана у Југославији. Бавио се проблемима радиопатологије, радиотоксикологије и радијационе хигијене у области професионалне експозиције и медицине рада.

Публиковао је 117 стручних и научних радова у земљи и иностранству, био је аутор и коаутор у 8 књига. Од 1960. год. активно је учествовао у постдипломској настави на предметима Медицина рада, Превентивна и општа медицина Медицинског факултета у Београду. Године 1977. изабран је за доцента Медицинског факултета у Београду, а 1984. за ванредног професора. Исте године Катедра медицине рада постала је самостална катедра на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Проф. др Душан Панов је иницијатор и организатор међууниверзитетске сарадње и предавач на двогодишњим течајевима радиолошке заштите за интердисциплинарно стицање звања магистра наука. Био је ментор и члан комисија за полагање магистарских испита и одбрану докторских дисертација. Блиско је сарађивао са Институтом за нуклеарне науке „Борис Кидрич” у Винчи и Универзитетом у Загребу.

Био је члан СЛД и Медицинске академије Српског лекарског друштва. Бројна признања, похвалнице и плакете која је добио од удружења и институција Југославије и еминентних међународних установа, награде су за његов професионални рад и научни допринос развоју радиолошке заштите.

Пред одлазак у пензију, у периоду од 1981. до 1983. год. био је председник КПО Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић”. Пензионисан је 1988. год.

Умро је у Београду, маја 1996. године.

Прим. др Милош Међедовић
(1922-2011)

Рођен је 18.4.1922. године у Београду. Медицински факултет у Београду завршио је 1959. године. Специјализацију из медицине рада завршио је 3. октобра 1964. године, а звање примаријуса стекао је 20.7.1972.године.

Радио је у Борским рудницима од 1941. до 1944. године као службеник, а од 1945. до 1948. у Среском комитету СК Зајечар. Од 1948. до 1951. године био је управник једног одељења у Рударско-топионичарском басену Бор.

Одмах по завршетку студија медицине, 1959. године запошљава се у Институту за медицину рада, у коме је радио до пензионисања. Испитивао је, заједно са екипама Института, рад у рудницима Ртањ, Боговина и Бор, испитивао услове рада и здравствено стање запослених. Такође је био ангажован у испитивању здравља радника изложених јонизујућем зрачењу.

Похађао је курс за обуку руковањем радиоактивним изотопима у организацији Савезне комисије за нуклеарну енергију 1960. године. Био је стипендиста Међународне атомске агенције у Паризу у трајању од 8 месеци 1961/1962. године. Од 17. октобра 1967. до 3 јула 1967. године био је на усавршавању у Паризу у оквиру техничке сарадње када се усавршавао у области експерименталних студија токсичности урана и прашине у уранијумским рудницима.

Био је председник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва 1972-1973. године.

Пензионисао се 1987. године.

Умро је у Београду 2011. године.

ДВАНАЕСТИ КОНГРЕС МЕДИЦИНЕ РАДА СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ «ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ» БЕОГРАД

и

СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО

(уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развојаРепублике Србије)

организују

ДВАНАЕСТИ КОНГРЕС МЕДИЦИНЕ РАДА СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

ДРУГО ОБАВЕШТЕЊЕ

Датум одржавања:25-28. септембар 2013. године

Место одржавања:Златибор

УСТАНОВА СТУДЕНТСКИХ ОДМАРАЛИШТА

П.Ј. „Ратко Митровић“- Конгресни центар ВИЛА «РОМАНИЈА»

Организациони одбор Конгреса:

Проф. др Александар Миловановић- председник

Др Драган Алексић– члан

Др Владимир Бабић– члан

Вера Божић Трефалт– члан

Др Гордана  Вукичевић– члан

Др Мирјана Ђуровић– члан

Др Миливоје Гаљак– члан

Проф.дрДивна Кекуш– члан

Др Марина Костић– члан

Др Ђорђе Поливка– члан

Др Јадранка Радић– члан

Прим. др Зоран Шекуларац– члан

Прим др Бранка Шуштран– члан

Секретари:

Прим.мр сци. др Весна Јокић

Asst. дрМартин Попевић

Технички секретари:

Маја Мишовић, Институт за медицину рада Србије

Сенка Младеновић, Српско лекарско друштво

Научни одбор Конгреса- Scientific Committee

Прим. др сци.мед. Богољуб Перуничић (председник), Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ Београд,

Проф. др Петар Булат, Медицински факултет Универзитета у Београду

Проф. др Снежана Игњатовић, Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу

Проф. др Јовица Јовановић, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Проф. др Иван Миков, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду

Prof. Angela V. Basanets – Институт за медицину рада, Кијев, Украјина

Prof. Igor Bukhtiyarov  - Институт за медицину рада Руске академије медицинских наука, Москва, Руска федерација

Prof. Claudio Colosio–Одељење медицина рада Универзитета у Милану, Милано, Италија
Dr Igor Fedotov – Међународна организација рада, Женева

Prof. Nikolay Izmerov - Институт за медицину рада Руске академије медицинских наука, Москва, Руска федерација

Prof. Evgeny Kovalevskiy – Институт за медицину рада Руске академије медицинских наука, Москва, Руска федерација

YuriI. Kundiev – Институт за медицину рада, Кијев, Украјина

Prof. Dr. Dennis Nowak –  Универзитеска клиника, Минхен, Савезна република Немачка

Prof. Nina B. Rubtsova – Институт за медицину рада Руске академије медицинских наука, Москва, Руска федерација

Prof. Pavel Urban,Национални институт за јавно здравље, Праг, Чешка република.

Почасни одбор Конгреса:

Проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар здравља Републике Србије

Проф. др Жарко Обрадовић, министар за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије

Проф. др Владимир Ђукић, Министарство здравља Републике Србије

Др Периша Симоновић,Министарство здравља Републике Србије

Др Зоран Ковачевић, Министарство здравља Републике Србије

Проф. др Берислав Векић, Министарство здравља Републике Србије

Проф. др Огњан Адум

Проф.  др Александар Видаковић

Прим. др Љубиша Лабан

Проф. др Петар Мудринић

Проф. др Владимир Поповић

ТЕМЕ 12. КОНГРЕСА МЕДИЦИНЕ РАДА

Главна тема конгреса: МЕДИЦИНА РАДА – ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

Остале теме:

1. Промоција здравља на раду
2. Процена и контрола ризика на радним местима
3. Хигијена рада, физиологија рада и психологија рада
4. Епидемиолошка истраживања у медицини рада
5. Болести у вези с радом
6. Професионалне болести
7. Повреде на раду
8. Оцена радне способности
9. Медицина рада у саобраћају
10. Здравље здравствених радника
11. Безбедност и здравље на раду
12. Слободне теме

ОКРУГЛИ СТО:

1. Организација служби медицине рада и њихово место у систему здравствене заштите
2. Едукација у медицини рада – актуелни проблеми и искуства
3. Јубилеј Института за медицину рада Србије «Др Драгомир Карајовић» Београд – поводом 60. годишњице рада
4. Улога медицинских сестара техничара у функционисању служби медицине рада
5. Менаџмент у медицини рада

По свим темама конгреса (главна тема, остале теме и округли столови) биће изложена уводна предавања.

Организациона схема

–        пленарна предавања

–        округли столови по задатим темама

–        усмена излагања радова

–        постер презентације уз кратак усмени приказ радова

Конгрес је намењен лекарима(медицине рада, токсикологије, превентивне медицине, опште медицине), психолозима, инжењерима заштите на раду, медицинским техничарима и другим стручњацима који се баве здрављем радника и безбедношћу на раду!

Упутства за писање сажетака радова

–        највише 250 речи

–        учесници из Србије сажетке достављају на српском и енглеском језику

–        учесници из иностранства сажетке достављају на енглеском језику

–        фонт: TimesNewRoman, величина слова 12 pt, само наслов треба да буде центриран и написан великим словима; главни текст треба да има лево поравнање и проред 1

–        потребно је да сажетак саржи:

-          наслов рада (кратак и да јасно указује на садржај рада)

-          име и презиме аутора и назив и адресу установе, афилијације аутора (назив установе) означавати бројевима 1,2,3...; потребно је да афилијација има лево поравнање

-          увод, циљ, метод, резултате, закључак рада и кључне речи

(Радови без резултата неће бити прихваћени.)

Потребно је да аутори воде рачуна да сажеци буду написани без првописних и других грешака на оба језика, јер радови накнадно неће бити лекторисани.

Сви приспели радови биће рецензирани.

Уводна предавања и сажеци радова биће штампани у индексираном часопису.

Слање и пријава радова

Пријаву сажетака и радова, са тачном адресом, бројем фиксног и мобилног телефона, е-mail адресом аутора задуженог за коресподенцију послати најкасније до 31.05.2013. године искључиво преко Института за медицину рада Србије на е-mail: medicinarada.kongres013@gmail.com

Аутори радова (особе за коресподенцију) биће обавештени до 31.08.2013. године о прихватању радова. Списак прихваћених радова налазиће се на званичном сајту Института за медицину рада Србије.

Напомена

Учесници Конгреса оствариће бодове за лиценцу. Број бодова биће одређен сходно Правилнику о ближим условима за спровођење континуиране медицинске едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике.

Организација, смештај, пријава радова и сва обавештења искључиво прекоИнститута за медицину рада Србије -електронскапошта:

medicinarada.kongres013@gmail.com

Све информације у вези са Конгресом можете пронаћи на веб-страници www.imrs.rs

Котизацијеза Конгрес до 01.05.2013. годинеизноси 80€.

После  01.05.2013. годинекотизација износи 100€.

Котизација за време Конгреса 120€.

Котизација обухвата конгресни материјал, кафе-паузе, коктеле и свечану вечеру.

Котизацију треба уплатити у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Рачун за уплату котизације: “Звездара турс“, телефон 011/2422-074.

Е-мејл: zvezdaraturs@open.telekom.rs.

Број текућег рачуна:325-9500700001419-12 ОТП банка, модел 97, позив на број K-2013

60 ГОДИНА РАДА ИНСТИТУТА ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ «ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ» БЕОГРАД

Јануара месеца 1953. године при Медицинском факултету у Београду, као саставни део Прве интерне клинике, почео је с радом Клинички центар за професионалне болести, чији је иницијатор био професор др Драгомир Карајовић који је сагледао дугорочну потребу за стварањем институције која ће бити носилац прогреса у области унапређења и заштите здравља радника у Републици Србији. Институт je од тада прошаокроз различите организационе облике, тако да је садашњи Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ самостална здравствена установа са 134 запослена радника - лекара, медицинских сестара - техничара, здравствених сарадника (физичари, технолози, биохемичари, биолози и други) и административно техничког особља.

Мисија Института на националном нивоу јесте очување и унапређење здравља и радне способности радноактивног становништва Републике Србије, што се постиже кроз здравствену, наставну и научно-истраживачку делатност Института. У Институту су у протеклом периоду хоспитално и/или амбулантно, ради утврђивања професионалних болести и болести у вези с радом и оцене радне способности, испитане хиљаде и хиљаде радника из свих сектора економије. Скоро да у Србији не постоји ниједна фабрика, рудник или установа у којој стручњаци Института нису испитивали услове на раду, процењивали факторе повећаног ризика по здравље и предлагали мере превенције болести и заштите здравља запослених.

Последњих 20 година карактеришу веома озбиљне промене у свету рада, па и у области заштите здравља радника и службама медицине рада, које озбиљно угрожавају целокупну квалитетну здравствену заштиту радно активне популације која је први и основни ресурс друштва и његовог напретка. И поред свих тешкоћа током ових година у Институту се никада није губио осећај обавезе према људима за које је основан – брига за раднике и за њихово здравље; спремност за образовање младих стручњака у медицини рада и за сарадњу са колегама у службама медицине рада и стална борба за њихов бољи положај у здравственом систему. Институт је опстајао захваљујући људима који су знали шта је медицина рада и колико она и као струка и служба значи за радне људе у Србији.

Овај јубилеј - 60. годишњица рада Института за медицину рада Србије биће свечано обележен 7. новембра 2013. године у Југословенском драмском позоришту, са почетком у 20 часова.

Београд, 5.11.2013. г.                                                                                   

Директор       

Проф. др Александар Миловановић

Прим. др Љубиша Лабан

Рођен је 11. јануара 1933. године у Приштини.

Медицински факултет у Београду уписао је школске 1952/53. године, а дипломирао је 11.9.1959. године. На служење војног рока одлази 1960. године. Стручни испит положио је 1964. године, а специјализацију из медицине рада 1966. године на Медицинском факултету у Београду. Виши течај из ергономије за фабричке лекаре у оквиру Светске здравствене организације завршио је 1969. године. Звање примаријуса стиче 1975. године.

Започиње радни стаж као лекар у Здравственој станици комбината „Косово“ у Приштини, а 1. септембра 1961. године прелази у Здравствену станицу Обилић. Иницијатор је основања и организације служби медицине рада, посебно диспанзера за медицину рада Рударско-енергетско-хемијског комбината „Косово“ и службе медицине рада у Дому здравља у Приштини и професионалне оријентације. Иницијатор је и организовања првог двосеместралног течаја из медицине рада на Косову, који је зваршило 18 лекара.

Марта 1970. године прелази у Београд и постаје шеф Здравствене станице медицине рада за предузећа „Иван Милутиновић“ и „Београдско багерско предузеће“ и на овим пословима остаје до фебруара 1975. године, када са радом прелази у Институт за медицину рада. Био је председник колегијално пословодног органа ООУР Институт за медицину рада од 1983. до 1989. године.

Бавио се многобројним здравственим проблемима радника насталим као последица лоших услова рада. Значајно је развио делатност хигијене рада и испитивање услова на радним местима у многобројним индустријским предузећима целе Југославије. Такође је унапредио епидемиолошка истраживања у медицини рада. Бавио се и законском легислативом у свету и код нас у области медицине рада и заштите на раду. Боравио је на стручној размени и усавршавању у Русији и тадашњој Источној Немачкој. Активно је учествовао на више конгреса, симпозијума, семинара и састанака увек са рефератима и саопштењима, а објавио је више радова који се односе на услове на раду и утицај радне средине на здрваље радника на површинским коповима угља, термоелектранама, гасификацији угља и речном саобраћају.

Функцију председника Секције за медицину рада Српског лекарског друштва обављао је од 1993. до 1998. године. Био је председник Редакционог одбора Седмог конгреса медицине рада Југославије, одржаног у Будви 1989. године.

Пензионисан је 11. јануара 1998. године

Прослава 60 година рада Института за медицину рада СРБИЈЕ «ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ» Београд

Овај јубилеј - 60. годишњица рада Института за медицину рада Србије свечано је обележен 7. новембра 2013. године у Југословенском драмском позоришту.

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Први курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада одржан је у Београду у Best Western Хотелу М, Булевар Ослобођења 56а, од 19. до 21. марта 2014. године. Курс је организовао Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс је завршило 14 полазника, 10 из Републике Србије и 4 из Републике Црне Горе. Циљ курса је био да се специјалисти медицине рада едукују за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници су упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије импортованих тропских болести од значаја за поморце.

Курс су завршили следећи учесници:

1.       Прим. др Боринка Богојевић, спец. медицине рада, ДЗ Нови Београд

2.       Др Драган Јовић, спец. медицине рада, ДЗ Нови Београд

3.       Др Горан Беоковић, спец. медицине рада, ДЗ Вождовац

4.       Проф. др Јовица Јовановић, спец. медицине рада, Завод за здравствену заштиту радника, Ниш

5.       Др Сања Терзић, спец. медицине рада, ДЗ Савски Венац, Београд

6.       Др Снежана Удовичић, спец. медицине рада, Висока здравствена струковна школа, Београд

7.       Мр сци др Срђан Кисић, спец. медицине рада, Завод за здравствену заштиту радника, Нови Сад

8.       Др Миленка Вранеш-Грујичић, спец. медицине рада, ДЗ Бар, Република Црна Гора

9.       Др Александар Стјепчевић, спец. опште медицине, ДЗ  Котор, Република Црна Гора

10.   Др Зорана Ћирић, 25.06.1970, специјалиста интерне медицине, MB Laboratorija-Cardiomedic, Херцег Нови, Република Црна Гора

11.   Др Амалија Керин-Стојовић, спец. медицине рада, ДЗ Херцег Нови, Република  Црна Гора

12.   Др Александра Шарановић, спец. опште медицине, Поликлиника Allabo, Београд

13.   Др Вера Арсић, спец. медицине рада, ДЗ Др Ристић, Београд

14.   Др Мирослав Жилих, 5.11.1946, ДЗ Bel Medic, Београд

КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

Први курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада одржан је у Београду у Best Western Хотелу М, Булевар Ослобођења 56а, од 19. до 21. марта 2014. године. Курс је организовао Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс је завршило 14 полазника, 10 из Републике Србије и 4 из Републике Црне Горе.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВЕРИФИКАЦИЈУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ

ПРОГРАМ КОНТИНУИРАНЕ ЕДУКАЦИЈЕ

„КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВЕРИФИКАЦИЈУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ“

Курс “Критеријуми за верификацију професионалних болести“ одржаће се у Студентском одмаралишту "Ратко Митровић" у вили "Романија" на Златибору у конгресној сали I за лекаре од 25. до 27. септембра 2014. године, а за медицинске сестре у конгресној сали II 26.09.2014. године.

Котизација за курсеве није предвиђена.

Оба курса су акредитована од стране Здравственог савета Србије са 12 бодова за предаваче и са по 6 бодова за слушаоце.

За чланове СЛД-а потврде о учешћу на курсу су бесплатне; за остале лекаре цена је 1000 динара, а за сестре 500 динара.

Превоз аутобусом ће бити организован. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у четвртак 25.09.2014. у 09,00 часова. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 011/3400 961 и сами сносе трошкове превоза.

Учесници самостално резервишу и плаћају боравак у студентском одмаралишту. Цена пансиона у Студентском одмаралишту је 3250 динара дневно.

ПРОГРАМ КОНТИНУИРАНЕ ЕДУКАЦИЈЕ ЗА ЛЕКАРЕ

(сатница, теме и предавачи)

ПРВИ ДАН- 25.09.2014.

*предавање, вежба, семинар, рад у групи итд.

ДРУГИ ДАН - 26.09.2014.

*предавање, вежба, семинар, рад у групи итд.

ТРЕЋИ ДАН - 27.09-2014.

*предавање, вежба, семинар, рад у групи итд.

ПРОГРАМ КОНТИНУИРАНЕ ЕДУКАЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ

(сатница, теме и предавачи)

Петак, 26. септембар 2014. године, Златибор

*предавање, вежбе, семенар, рад у групи итд.

ЗДРАВСТВЕНИ ПРЕГЛЕДИ ПОМОРАЦА У ИНСТИТУТУ

Решењем Здравствене инспекције Министарства здравља Републике Србије број 022-04-00075/2014-09 од 26. августа 2014. године утврђено је да Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ испуњава услове уређене прописима у погледу простора, радника и медицинско-техничке опреме за вршење здравствених прегледа помораца.

Заштитник пацијентових права

У оквиру  ГО Савски Венац, 15.01.2014., основана је Канцеларија за заштиту права пацијената града Београда. Саветници примају пацијенте сваког радног дана од 09-15 часова у просторијама канцеларије у Тиршовој 1. Контакт телефон 011/3605-634. За више информација погледајте сајт ГО Савски Венац  http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1581626. 

Материјал за цитогеничку лабораторију

Педесети рођендан Лабораторије за биодозиметрију и цитогенетику

Лабораторија за биодозиметрију и цитогенетику ове године слави 50-ти рођендан. Основала је мр Будислава Марковић, биолог-генетичар, 1962. године, свега неколико година после првих и најзначајнијих открића у области генетике (1953. Вотсон и Крик открили структуру молекула ДНК, 1956. Тијо и Леван утврдили нормалан број хромозома у хуманом комплементу, 1960. на денверској конференцији извршена прва класификација хромозома човека).

Лабораторија је део Медицинског одељења Центра за радиолошку заштиту и броји 4 запослена. Од 18.05.2012. године акредитована у АТС-у, према стандарду SRPS ISO15189:2008 за in vitro цитогенетичка испитивања хумане крви (анализа кариотипа, анализа структурних хромозомских аберација, микронуклеус тест), као прва и једина цитогентичка и биодозиметријска лабораторија у нашој држави.

Једнодневни курс „ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА НА РАДУ“

Позивамо Вас да присуствујете једнодневном курсу под називом „ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА НА РАДУ“ који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Основни циљ курса је едукација здравствених радника, здравствених сарадника и осталих стручњака о основном концепту промоције здравља и промоције здравља на раду, као и препознавање и утврђивање професионалних ризика на радним местима. Учесници ће се упознати са различитим методама промоције здравља на раду, професионалним ризицима почевши од физичких, хемијских, биолошких, психосоцијалних до ергономских штетности на раду који се превентивним активностима могу смањити или у потпуности елиминисати, као и са индивидуалним факторима ризика и примерима добре праксе у промоцији здравља на раду. На овај начин учесници ће стећи знања којима ће моћи знатно да прошире делокург свога рада и активности медицине рада на радним местима.

 Курсеви ће се одржавати на Институту за медицину рада Србије, Делиградска 29 у Београду, у трајању од 6 и по часова активног рада, са почетком у 10 часова. Регистрација и пријем материјала почеће од 9 часова. Предвиђени датуми одржавања су следећи:

§  27, 28. и 29. новембар 2012. године и

§  4, 5. и 6. децембар 2012. године.

Курс је акредитован код Здравственог савета Србије као домаћи курс I категорије.

Курс се одржава у оквиру пројекта „Промоција здравља на раду“ који Институт за медицину рада има са Министарством здравља Републике Србије и бесплатан је за полазнике.

Др Бранислав Марић, председник                                  Проф. др Александар Миловановић

подружнице Српског лекарског друштва                                              директор

Института за медицину рада Србије                               Института за медицину рада Србије

    „Др Драгомир Карајовић”                                                          „Др Драгомир Карајовић”

ПРОГРАМ КУРСА „ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА НА РАДУ”

Линкови

ДОМАЋИ ЛИНКОВИ

• Влада Републике Србије
• Народна скупштина Републике Србијe
• Министарство здрављa
• Министарство за рад, запосљавање и социјалну политику 
• Управа за безбедност и здравље на раду
• Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања
• Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
• Републички фонд за здравствено осигурање
• Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање 
• Медицински факултет Универзитета у Београду
• Српско лекарско друштво
• Лекарска комора Србије
• Завод за здравствену за&сцарон;титу радника Нови Сад
• Завод за здравствену заштиту радника Нис
• Институт за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут“
• Градски завод за јавно здравље
• Клинички центар Србије
• КБЦ Бежанијска коса
• КБЦ Земун
• КБЦ Звездара
• КБЦ Драгиша Мишовић
• ВМА
• Комора медицинских сестара и здравствених техничара Србије
• Стоамтолошкашка комора Србије
• Фармацеутска комора Србије
• Ветеринарска комора Србије
• Здравствени савет Србије
• Лекарска комора Војводине
• Агенција за лекове и медицинска средства Србије
• Агенција зa зaштиту животне средине

МЕЂУНАРОДНИ ЛИНКОВИ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

• World Health Organisation - WHO
• International Labour Organisation - ILO
• International Comission on Occupational Health - ICOH
• International Social Security Association - ISSA
• European Occupational Safety and Health Agency - OSHA
• European Environment Agency - EEA
• U.S. Occupational Safety and Health Agency - OSHA
• National Institute for Occupational Safety and Health - NIOSH
• U.S. Environmental Protection Agency - EPA
• Finnish Institute of Occupational Health - FIOH
• Bundesanstalt für Arbeitsschutz und Arbeitsmedizin - BAuA
• Norway National Institute of Occupational Health - STAMI
• Australian Institute of Occupational Hygienists - AIOH
• Canadian Institute for Work and Health - IWH
• Canada's National Centre for Occupational Health and Safety Information - CCOHS
• Institution of Occupational Safety and Health - IOSH
• European Solvents Industry Group

БАЗЕ ПОДАТАКА

• PubMed
• National Library of Medicine
• Toxicology Data Network - TOXNET
• Occupational Exposure to Hazardous Agents - HazMap
• Toxicology Excellence for Risk Assessment - TERA
• International Agency for Research on Cancer - IARC
• EMBASE
• HINARI
• Cochrane Occupational Health Field
• Agency for Healthcare Research and Quality
• Academy of Certified Hazardous Materials Managers
• Air Movement and Control Association International, Inc.
• Air & Waste Management Association
• American Association for Aerosol Research
• American Association of Occupational Health Nurses
• American Biological Safety Association
• American Board of Industrial Hygiene
• American Chemical Society
• American Industrial Hygiene Association
• American Public Health Association
• American Safety and Health Institute
• American Society of Safety Engineers
• American Society for Testing & Materials
• American Society of Heating, Refrigerating, and Air-Conditioning Engineers
• Australian Institute of Occupational Hygienists
• Board of Certified Safety Professionals
• British Occupational Hygiene Society
• Canadian Registration Board of Occupational Hygienists
• Canadian Society of Safety Engineering
• Dutch Occupational Hygiene Society
• Health Physics Society
• Institute of Environmental Sciences and Technology (IEST)
• The Institution of Occupational Safety and Health
• International Commission on Occupational Health
• International Labour Office
• International Occupational Hygiene Association
• International Society of Exposure Analysis
• Los Alamos National Laboratory
• National Council on Radiation Protection & Measurements
• National Environmental Health Association
• National Environmental Training Association
• Nordic Expert Group for Criteria Documentation of Health Risks from Chemicals
• Quebec Occupational Health and Safety Research Institute
• Society of Toxicology
• Swiss Society for Occupational Hygiene
• World Health Organization, United Nations

СТРУЧНИ ЧАСОПИСИ ИЗ ОБЛАСТИ МЕДИЦИНЕ РАДА

• Occupational and Environmental Medicine
• Scandinavian Journal of Work Environment and Health
• Work and Stress
• Journal of Occupational Health Psychology
• Journal of Occupational and Environmental Medicine
• Annals of Occupational Hygiene
• European Journal of Work and Organizational Psychology
• Journal of Occupational and Organizational Psychology
• International Archives of Occupational and Environmental Health
• Journal of Occupational Health
• International Journal of Occupational Medicine and Environmental Health
• Journal of Occupational and Environmental Hygiene
• Occupational Medicine, Oxford
• International Journal of Occupational and Environmental Health
• Archives of Environmental and Occupational Health
• International Journal of Occupational Safety and Ergonomics
• Архив за хигијену рада и токсикологију
• Свет радa

Улазни сервис за мобилни мамограф

Центар за оцену радне способности

Делатност:

• оцена привремене неспособности за рад услед повреда, професионалних обољења, болести  у вези с радом и других општих болести и процена трајања ове неспособности;
• оцена трајне неспособности за рад лица код којих је услед повреда, професионалних обољења, болести у вези с радом и других обољења дошло до смањења или губитка радне способности;
• процена инвалидности и телесног оштећења у смислу закона о пензијском и инвалидском осигурању;
• израда упутстава и утврђивање критеријума за процену привремене и трајне радне неспособности и утврђивање критеријума за професионална обољења из делокруга одређених специјалности;
• судско-медицинско вештачење професионалне радне способности, опште животне способности и других стања организма на захтев судских органа;
• арбитража у другим спорним случајевима из домена радне способности;
• одређивање и процена професионалних и непрофесионалних фактора ризика који утичу на смањење или губитак радне способности;
• професионална оријентација и селекција ученика и одраслих особа;
• оцена радне способности код претходних и периодичних прегледа и за одређена занимања:
• евалуација степена фактора отежаног запошљавања особа пријављених на тржиште рада.

ОРГАНИЗАЦИЈА

Начелник: Мр сци др Марјана Тркуља

специјалиста психијатрије

Контакт телефон: 011/ 3400 980 

Е-mail:marjana.trkulja@institutkarajovic.rs

Главна сестра: Весна Марић

виша медицинска сестра

Контакт телефон: 011/ 3400 938

Лекари специјалисти

Кардиолог

Пнеумофтизиолог

Алерголог

Офталмолог

Ортопед

Оториноларинголог

Психијатар

Гинеколог

РЕНДГЕН КАБИНЕТ

КАБИНЕТ ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ АУДИОЛОГИЈУ

Професионалне болести

У члану 24 Закона о пензијском и инвалидском осигурању (Службени гласник РС бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 и101/10) професионалне болести дефинишу се као одређене болести настале у току осигурања, проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао. Професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима, у смислу става 1. овог члана, утврђују министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог Фонда.

На основу тога донесен је Правилник о утврђивању професионалних болести (Службени гласник СР, број 105/2003), којим се утврђују професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима. Ради се o затвореној листи са дефинисаним болестима односно радним местима која се под прописаним условима признају као професионална и садржи 56 различитих болести и стања.

Лекари специјалисти медицине рада врше испитивање узрока настанка професионалних обољења и утврђују њихово постојање. Верификацију професионалних болести на основу валидне медицинске документације обављају комисије формиране при Фонду здравственог осигурања.

Припрема за преглед

Холтер ЕКГ (Холтер мониторинг, динамичка електрокардиографија)

 је неинвазивна безболна метода  којом се региструје ЕКГ током дужег временског периода, најчешче 24-48х. ЕКГ се бележи малим, преносним апаратом који пацијент носи са собом током свих активности у посматраном периоду.Тиме се обезбеђује добар увид у повезаност тегоба и активности (радно време, ноћни и сменски рад, напор, вожња, стресни догађаји и сл.). Ова метода се користи у циљу дијагностиковања поремећаја рада срца  када постоји осећај убрзаног  или неправилног срчаног рада, лупања и прескакања срца, губитака свести, несвестица, омаглица и сл. Користи се за процену терапијског ефекта  антиаритмијких лекова. Осим код болесника, Холтер ЕКГ се може користити у оквиру процене радне способности при  претходним и периодичним прегледима  радника одређених категорија занимања (возачи професионалци, пилоти, рониоци, кесонски радници...)

Након завршетка снимања подаци се пребацују на компјутер са посебним програмом за анализу. Кардиолог очитава налаз и даје закључак са предлогом за даље испитивање и/или лечење.

Припремапацијента за Холтер мониторинг укључује обавезно бријање длака на попрсју и туширање чиме се омогућава адекватно пријањање ЕКГ електрода за кожу.Тиме се добија ЕКГ запис валидан за тумачење. Забрањено је коришћење крема и лосиона  после туширања чиме се  смањује могућност спадања електрода.

Током мониторинга користи се сва прописана терапија како је препоручено. Неопходно је да се назив лека, доза и сатница упишу у дневник активности. У време снимања забрањено је туширање и купање, као и дужи  боравак у близини микроталасних пећница и већих електричних апарата. Могуће су појаве блажих алергијских реакција на самолепиве фиксаторе (леукопласт) или гел.

ИМРС поседује рекордер за Холтер мониторинг марке:

Амбулаторно 24х праћење крвног притиска (АБПМ, АМКП, „Холтер притиска“)

је неинвазивна безболна осцилометријска метода са праћење крвног притиска и пулса током 24 часа. Крвни притисак се мери у правилним временским интервалима: током дана на сваких 20 минута, током ноћи на 30 минута. Вредности крвног притиска се тумаче у односу на  врсту активности током дана  и ноћи (буђење, посао, физичка активност, рекреација, одмор, стресне ситуације, вожња, сан и сл.) чиме се стиче увид у очуваност дневно-ноћног циклуса промене притиска. Ова метода се користи за откривање периода наглих скокова и падова притиска, за процену терапијског ефекта лекова, као и за процену оптималног времена (распореда) давања лекова. Амбулаторно праћење крвног притиска је метод избора у откривању хипертензије „белог мантила“- пораст крвног притиска узрокован страхом, а не обољењем.

Апарат се састоји од повеске која се ставља на надлактицу и апарата који региструје вредности притиска у задатим интервалима. Апарат не ремети активности у већој мери.

Припрема пацијента за амбулаторно праћење крвног притиска укључује обавезно туширање или купање пре качења апарата. Пожељно је обући комфорну одећу  (препоручују се шире поткошуље или мајице) која неће реметити оптималан рад апарата.

 Током мониторинга користи се сва прописана терапија по препорученој сатници, а детаљни подаци о врсти и дози лека се уписују у дневник активности.

Након завршетка снимања подаци се пребацују на компјутер са посебним програмом за анализу. Кардиолог очитава налаз и даје закључак са предлогом за даље испитивање и/или лечење.

ИМРС поседује рекордере марке   тип    .

Ултразвучни преглед срца (ехокардиографија, „ЕХО срца“, ТТЕ)

Ултразвучни преглед срца је неинвазивна, безболна метода којом се процењују структурне и функционалне промене на срцу и великим крвним судовима срца. При прегледу се користи сонда која емитује ултразвучне таласе, а на монитору се формирају покретне слике срца у реалном времену. Не постоји опасност од зрачења, тако да се ова метода може безбедно користити код особа свих узраста и понављати без ограничења. Преглед  се обавља у левом бочном лежећем положају. Током прегледа особље Вас може замолити да заузмете другачији положај или да краткотрајно зауставите  дисање како би се добио квалитетнији снимак. У истом циљу, понекад је неопходно притиснути сонду јаче на кожу. Уколико овај притисак постане непријатан пожељно је да скренете пажњу. Преглед траје од 30-45 минута. За преглед није потребна посебна припрема.

Ултразвучни преглед срца је саставни део евлуације болесника током и након преболелог инфаркта миокарда, код болести срчаних залистака, након уградње вештачких залистака, болести срчаног мишића и срчане кесе, болести великих крвних судова срца (аорта, плућна артерија...) и хипертензије. Користи се за поуздану процену функције срчаних шупљина и срчаног попуштања. Ултразвучни преглед представља обавезни део евалуације болесника са аритмијама, синкопама, новооткриврним шумовима и  наследним обољењима срца.

 Осим код болесника, може се користити у процени радне способности приликом претходних/периодичних прегледа радника одређених категорија занимања.

Тест физичким оптерећењем (Ергометрија, ЕРГО тест, ТФО)

Тест физичким оптерећењем представља један од основних тестова којим се могу открити, а касније и пратити неке болести срца. Тестом се одређује степен оптерећења који срце може да поднесе, а да не дође до настанка исхемије (недовољни доток крви у срчани мишић) или поремећаја ритма. Тест се најчешће спроводи на покретној траци са постепеним повећањем оптерећења тј. повећањем брзине и нагина траке. Током теста континуирано се прати ЕКГ, срчана фреквенција и крвни притисак.

Тест физичким оптерећењем се користи за процену ризика настанка исхемијске болести срца (ангине пекторис и инфаркта миокарда), за процену ефикасности лекова и процедура у леченњу ових обољења (дилатације крвних судова, уградње стентова, премошћавање коронарних крвних судова). Неретко се користи и за процену ефикасности лечења радиофреквентном аблацијом.

У медицини рада овај тест се користи за процену функционалног капацитета радника који болују од хипертензије или исхемијске болесзи срца, а код којихпостоје посебни захтеви радног места за средње тежак или тежак физички рад.

Овај тест се може користити за израду безбедног програма рекреацаије код свих људи.  

Припремаза тест:

- без јела и пића 3х пре теста, осим у случајевима када постоји склоност ка хипогликемији (пад шећера)

- дијабетичари ће добити детаљно упутство у зависности од терапије и вредности јутарње гликемије

- не пити пића која садрже кофеин мин. 12х пре теста (кафа, чај, газирани сокови, енергетска пића)

- користити само оне лекове  за које Вам је лекар рекао да не утичу на тест (добићете писано упутство са детаљним објашњењем о лековима које смете и које НЕ СМЕТЕ користити пар дана пре, или на сам дан теста)

- понекад је неопходно обријати предео груди на местима где ће бити залепљене ЕКГ електроде. Ово је неопходно да би се добио квалитетан ЕКГ запис

- на тест понесите комфорну одећу и обућу (спортске патике за салу)

Неадекватна припрема доводи до одлагања теста, до погрешног тумачења и лоше процене здравственог стања!

Планирано време трајања теста је око 30 минута, а време оптерећења на траци најчешће износи 7-12 минута.

Проф. др Слободан Додић

Слободан Додић је рођен 1928. године у Београду. Похађао је I и II мушку гимназију коју је завршио са одличним успехом. Године 1948. уписао је Медицински Факултет у Београду. Као студент, показивао је склоност ка научном раду. Био је демонстратор на анатомији. За студентски рад из анатомије награђен је првом наградом. Дипломирао је 1956. године. После завршеног стажа примљен је у, тек формирани,Центар за професионалне болести који је постао самостална установа Медицинског факултета.

Током 1959. године Центар за професионалне болести прерастао је у Институт за медицину рада. Његов радни век повезан је са овом установом, чијем развоју је дао огроман допринос.Специјалистички стаж из интерне медицине започео је 1959. и 1964. године положио са одличним успехом. Изабран је за асистента Медицинског факултета у Београду за ванболничку наставу 1961, а 1965. год. за асистента за предмет Медицина рада.

Године 1968. завршио је хабилитациони рад. Докторску дисертацију под насловом Стање и функција бубрега радника професионално изложенихолову и трованих њиме, са посебним освртом на нефролошке налазе у експерименталном сатурнизму одбранио је 1975. год. на Медицинском факултету у Београду.

Интензивно се бавио професионалном патологијом, усавршавао се у области хематологије, био је укључен у истраживања у области радиолошке заштите. На стручном усавршавању боравио је у атомским центрима у Француској. Током 1968. је завршио тромесечни курс СЗО радиолошке заштите у Москви. Одлазио је на стручна усавршавања на институте медицине рада у Италији и Немачкој.

Аутор је и коаутор у 7 књига и 3 монографије. Објавио је 140 стручних и научних радова у земљи и иностранству.

Био је ментор и члан комисија за полагање магистарских испита и одбране докторских дисертација, учествовао у редовној и последипломској настави из домена професионалних болести,радиолошке заштите, онкологије, радиологије и пнеумофтизиологије.

Држао је наставу на Медицинском факултету Београдског универзитета, као и на медицинским факултетима у Новом Саду, Нишу и Приштини.

У више наврата био је члан управних органа Друштва Србије за борбу против рака. Био је члан Удружења за радиолошку заштиту Србије и СРЈ, члан Међуакадемијског одбора за азбест СФРЈ и члан Уређивачког одбора часописа Српски архив зацелокупно лекарство.

Био је организатор и председник ВИИИ југословенског конгреса медицине рада са међународним учешћем у Београду и ИВ југословенског симпозијума о пнеумокониозама у Сокобањи.

Био је близак сарадник проф. Д. Карајовића, начелник Клинике за професионалне болести, а у периоду од 1989. до 1993. године био је директор Института.Од 1991. је редовни професор на Медицинском факултету. Године 1994. постао је редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва.

Добитник је бројних похвала, плакета и захвалница. Одликован је Орденом рада са златним венцем.Пензионисан је 1994. године, али је до 1999. активно учествовао у извођењу последипломске наставе.

Дефицит спавања

Већина људи је у неком тренутку доживела дефицит спавања али хронично скраћивање сна може узроковати озбиљне здравствене тегобе.

Основна манифестација дефицита спавања је прекомерна дневна поспаност и смањена могућност обављања свакодневних активности.

Узроци недовољног сна могу бити:

• начин живота (студенти, сменски радници, новопечени родитељи, путници у међународном саобраћају)
• поремећаји здравља (хронични болови, астма, употреба одређених лекова)
• нелечени поремећаји сна
• физиолошке флуктуација у хормонском статусу (трудноћа, перименопауза, менопауза)

Последице дефицита спавања су многоструке:

• Ослабљен имунитет и повећан ризик од инфекције
• Поремећаји нивоа хормона и повећан ризик од појаве гојазности и  шећерне болести типа 2
• Поремећаји мишљења и пажње са порастом ризика од повреда на раду и саобраћајних удеса
• Смањена способност учења и памћења
• Повећана осетљивост на бол
• Поремећај физичке активности
• Смањен капацитет вежбања и отежан опоравак након вежбања
• Повећан ризик од срчаних проблема
• Повећан ризик од поремећаја расположења и понашања

Поспаност

Поспаност настаје услед рестрикције или поремећаја у структури спавања и услед промена у циркадијалним ритмовима организма.Последице поспаности су: пад концентрације, успорено време реаговања и доношењаодлука, као и неадекватна психомоторна координација. Код возача долази до прогресивног падаусмерености пажње на захтеве пута и саобраћаја, успорене и измењенереакције на ситуације у саобраћају, и у најгорим случајевима, успављивања и спавања у току вожње.Анализом карактеристика саобраћајних удеса, показано је да се поспаност у САД наводи као узрочник у скоро 20%, а у Великој Британији 25% од укупног броја удеса.

Офталмолог

ДЕЛАТНОСТ

• тестирање различитих видних функција, њихову процену тј. процену видне способности, као и процену радне способности са ергоофталмолошког аспекта;
• испитивање мотилитета очних јабучица, провидности очних медија уз помоћ биомикроскопа, преглед очног дна и мерење очног притиска;
• испитивање видних функција:
  • испитивање видне оштрине на даљину и близину,
  • испитивање акомодације и конвергенције,
  • тестирање бинокуларног вида (симултана перцепција, фузија и стереоскопски вид),
  • испитивање колорног вида (аномалоскопијом по Нагелу- битно за учеснике у саобраћају),
  • испитивање примарне адаптације на таму методом по Хеинсиусу,
  • испитивање адаптације на таму и светлост и реадаптације уз помоћ Никтомата по Shoberu, испитивање објективне оштрине вида методом по Catfordu.
• консултативно дијагностички офталмолошки прегледи у вези са професионалном оријентацијом и селекцијом, претходним и периодичним прегледима, циљаним прегледима у вези са посебним ризицима, професионалним обољењима, повредама на раду, болестима у вези са радом;
• судскомедицинска вештачења  из области офталмологије, посебно професионалне офталмологије.

Калцијум динатријум ЕДТА 5%

Међународна сарадња

1. Сарадња са Светском здравственом организацијом (СЗО)

а) Институт за медицину рада је центар сарадник за медицину рада Светске здравствене организације (СЗО) почев од 1. априла 1982. године до данас. Статус центра сарадника потврђиван је у више наврата, а последњи пут 2015. godine.

Координатори сарадње са СЗО из Института били су:

• 2009. године и даље проф. др Александар Миловановић
• 2008. -  2009.  година проф. др Петар Булат,
• 2002.  - 2008.  година др сци мед Срђан Борјановић,
• 1992. – 2002.  година прим. др сци мед Богољуб Перуничић,

2. Светска здравствена организација је на основу двогодишњег уговора са Министарством здравља Србије (2007-2008) организовала радионицу 07.11.2008. године у Београду посвећена транзицији служби медицина рада ка новом моделу предложеном од Светске здравствене организације и Међународне организације рада, на коме су  говорили проф. др Јорма Рантанен из Института за медицину рада у Финској и др Роко Ким (представник СЗО - координатор за медицину рада у оквиру СЗО за Европу).

3. Светска здравствена организација за Европу и Канцеларија Светске здравствене организације за Србију организовала је од 21. до 23. јануара 2010. и од 3. до 8. маја 2010. године консултативну мисију професора Јорме Рантанена о медицини рада у оквиру примене Двогодишњег уговора о сарадњи 2009 - 2010. године између СЗО за Европу и Владе Републике Србије. Циљ ове мисије био је да испита ситуацију у вези са медицином рада у Србији и предложе активности будућег развоја ради примене смерница које су сачињене у сарадњи са Канцеларијом СЗО за Србију. Након посете, а на основу двогодишњег уговора о сарадњи СЗО и Србије (2011-2012), Институт за медицину рада штампао је публикацију „Имплементација активности које представљају путоказ (смернице) за службе медицине рада у Србији“. Ваљево: La pressing,2012.

2. Сарадња са Међународном организацијом рада (МОР)

У току 2008. и 2009. године проф. др Петар Булат учествовао је у изради нове Листе професионалних болести Међународне организације рада.

3. Сарадња са Институтом за међународно здравље Државног универзитета Мичиген, САД

Сарадња са Институтом за међународно здравље Државног универзитета Мичиген, САД на пројекту  „Обука и истраживање у заштити животне средине и медицини рада“(“Internаtional Training and Research in Environmental and Occuational Health- The Balkans (ITREOH - TREHB)” који подржава Фогартијев међународни центар Националних института за здравље из Вашингтона започела је 2001. године до 2013. године (кроз три четворогодишња подпројекта). Носилац пројекта je др сци мед Богољуб Перуничић. Активности пројекта у Србији и Црној Гори одвијале су кроз радионице (посвећене различитим темама из медицине рада и заштите животне средине), теренских истраживања (на подручјима са балканском ендемском нефропатијом, на подручјима са непрофесионалном експозицијом азбестној прашини у Србији), краћим студијским боравцима стручњака Института у одговарајућим институцијама Државног универзитета Мичиген, на последипломском усавршавању и докторским студијама, као и учешћу стручњака Државног универзитета Мичиген на стручним скуповима у Србији (Симпозијум САНУ о балканској ендемској нефропатији).

4. Сарадња са  Факултетом за јавно здравље - Центром за међународно здравље на селу и у животној средини Универзитета у Ајови, САД

Сарадња је трајала од 2005. до 2011. године у оквиру „Међународног програма и истраживања у животној средини и медицини рада“ (носилац пројекта др сци мед Срмена Крстев). У оквиру програма обављени су једносеместрални боравци и краћи боравци, до 6 недеља, на Универзитету у Ајови, САД , летње школе, симпозијуми, учење на даљину и спровођење два пројекта:

• „Потребе за промоцијом здравља на радном месту“ (др Весна Бабић), 2010-2011. године;
• „Професионални ризици здравствених радника и како их превазићи“ (др сци мед Срђан Борјановић), 2011. године.

5. Мрежа за здравље радника југоисточне Европе (South East European Network on Workers’ Health)

Ова регионална мрежа окупља девет држава Југоисточне Европе (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Румунија, Србија и Турска) под покровитељством Светске здравствене организације за Европу. Србију представља Институт за медицину рада Србије. Циљ Мреже јесте да побољша здравље и благостање радника применом препорука СЗО, конвенција Међународне организације рада и принципа безбедности и здравља на раду Европске уније, као и Глобалног акционог плана СЗО за здравље радника и израда и примена Двогодишњег уговора о сарадњи са СЗО у области медицине рада у земљама југоисточне Европе.

До данас је одржано десет састанака:

• Десети јубиларни састанак „На путу ка бољој животној средини и здрављу у југоисточној Европи“, Београд, Србија, 9. април 2015. године;
• Девети састанак под називом „Стратегија имплементације Глобалног акционог плана за здравље радника“ одржан је у Букурешту, Румунија, јула 2012. године;
• Осми састанак, посвећен основним службама медицине рада, Истанбул, Турска, 2011. године;
• Седми састанак одржан у оквиру Трећег међународног конгреса о здрављу у пољопривреди у медитеранским и балканским државама, у Тирани, Албанија, септембра 2010. године;
• Шести састанак под називом „Јачање информационог система медицине рада на основу показатеља заснованих на доказима“, одржан је у Грожњану, Хрватска, јуна 2010. године;
• Пети састанак под називом „Национални профил и стратегија здравља радника у земљама Југоисточне Европе“, одржан је у Подгорици, Црна Гора, децембра 2009. године;
• Четврти састанак под називом „Посебно рањиви радници“, одржан је у Скопљу, Македонија, новембра 2008. године;
• Трећи састанак под називом „Заштита здравља радника: јачање система медицине рада“, одржан је у Грожњану, Хрватска, јуна 2008. године;
• Други састанак одржан је у оквиру Хрватског конгреса медицине рада, Дубровник, Хрватска, новембар 2007. године и
• Први састанак под називом „Јачање здравственог система у односу на професионалне ризике у југоисточној Европи“ одржан је у Скопљу, Македонија, децембра месеца 2006. године, на коме је регионална мрежа и формирана.

6. Академија радних места југоисточне Европе (South East Europe Workplace Academy- SEEWA)

Основана је у Загребу, Хрватска јуна 2011. године у организацији Мреже за здравље радника југоисточне Европе (South East European Network on Workers’ Health) и Школе за јавно здравље „Андрија Штампар“ из Загреба. Академији су се касније прикључиле институције медицине рада из југоисточне Европе (Аустрија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Србија и Турска).

• Први састанак од 27. јуна до 2. јула 2011. године био је посвећен теми: „Здрава радна места за здравствене раднике“ (Healthy Workplaces for Health Care Workers) и обухватио је обуку и едукацију стручњака у области медицине рада о основним службама медицине рада, као и имплементацији медицине рада и безбедности у здравствени сектор.
• Други састанак одржан је у Београду, 19. и 20. јуна 2013. године под називом „Ка елиминацији болести повезаних са азбестом у југоисточној Европи“ (Towards the Elimination of Asbestos-Related Diseases in South-East Europe).

7. Европско удружење школа медицине рада (European Association of School of Occupational Medicine- EASOM)

Стручњаци Института учествују у раду Европске асоцијације школа медицине. Састанци се одржавају заједно са Европском асоцијацијом лекара специјалиста (European Union of Medical Specialist/UEMS).

Стручни састанак: ''Штетни ефекти јонизујућег зрачења на здравље запослених''

Секцијaза медицину рада Српског лекарског друштва и

Институт за медицину рада Србије „др Драгомир Карајовић“

у  петак 22. фебруара 2013. године организују

СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА

Тема:Штетни ефекти јонизујућег зрачења на здравље запослених

Место одржавања: хотел М, Булевар ослобођења 56 а, Београд, сала „Best Western“

Време: 11,00  часова

ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА

1.      60 година Института за медицину рада Србије и 50 година цитогенетске лабораторије Института за медицину рада Србије – Уводно предавање

-          Проф.др Александар Миловановић , специјалиста за медицину рада

2.      Здравствени надзор над лицима професионално изложеним јонизујућим зрачењима

-          Прим. Др Слађана Вуковић, специјалиста медицине рада

3.      Мутагени ефекти јонизујућих зрачења

-          Бобан Ракић, дипл. биолог

4.      Молекуларне методе и методе цитогенетике у детекцији оштећења изазваних хемијским генотоксичним агенсима

-          Јелена Пајић, дипл. биолог

5.      Дискусија

6.      Разно

Састанак Председништва Секције одржаће се у анексу сале „Best Western“ у 10.30 часова.

Након секције Институт за медицину рада као организатор Вас позива на свечани коктел који ће се одржати у ресторану хотела „М“ у 13.30  часова.

Састанак је акредитован од стране Здравственог савета Србије

(Број одлуке  153-02-3563/2012-01 од 15.11.2012., евиденцини број А-1-3235/12)

са по 3 бода за предаваче и са по 2 бода за слушаоце.

При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.

Генерални секретар Секције                                               Председник Секције

Прим. ДрБранка Шуштран                             Проф. Др Александар П. С.  Миловановић

Прослава 60 година рада Института за медицину рада СРБИЈЕ «ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ» Београд

galerija|60_godina_imrs

ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗА УПИС СТУДЕНАТА НА СМЕР СТРУКОВНИ МЕДИЦИНСКИ РАДИОЛОГ (ВИСОКА СТРУКОВНА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА)

Пријем за преглед: понедељак-петак 07:30-10:00
Издавање извештаја-експертизе: дан по обављеном прегледу после 12 часова
Локација: Делиградска 29, 11 000 Београд, „Бела зграда“ II спрат, Амбуланта Одељења за медицинска испитивања-соба 47
Телефон: 011-36-18-703
Факс: 011-26-43-675

Канцеларијски материјал

Материјал за одржавање хигијене

Алергени за кожна тестирања

Услуге кетеринга

Технички и медицински гасови

ДАНИ МЕДИЦИНЕ РАДА ЗЛАТИБОР 2015

ДАНИ МЕДИЦИНЕ РАДА ЗЛАТИБОР 2015.

Српско лекарско друштво-Секција за медицину рада

Подружница лекара ИМР Србије

Златибор, Установа студентских одмаралишта  - П. Ј. „Ратко Митровић“,

 Конгресни  центар „ВИЛА РОМАНИЈА“

(од 30. 09. 2015. до 03. 10. 2015)

Поштоване колеге,

Ради организовања курса “Здравствени критеријуми за учеснике у саобраћају (возаче)” и курса

“Здравствени критеријуми за оцену способности радника за рад на висини” , молимо Вас да Ваше  пријаве за учешће шаљете на емаил office.luksim@gmail.com са следећим подацима: Име и презиме, адреса становања, емаил адреса и контакт телефон.

Генералне информације:

Времео државања: од 30.09. до 03.10.2015.

Место одржавања: Златибор, Установа студентских одмаралишта- П.Ј. “Ратко Митровић”

Организатор: Институт за медицину рада “Др. Драгомир Карајовић”

Програм у прилогу

Котизација од 8.000,00 РСД укључује:

● Коктел добродошлице

● Свечану вечеру

● Стручна предавања по програму Семинара

● Материјал за рад

● 2 кафе паузе дневно у току предавања

Цена свечане вечере за учеснике који немају котизацију: 2.000,00 РСД

Аутобуски превоз на релацији Београд- Златибор- Београд: 2.200,00 РСД

Полазак аутобуса је и зБеограда, испред Института за медицину рада “Др. Драгомир Карајовић”,

Делиградскабр. 29 , узмогућностприкључењаучесникаскупауместимадужИбарскемагистрале

СмештајнаЗлатибору:

Смештај је организован у Установи студентских одмаралишта ПЈ “Ратко Митровић” допопуне капацитета.

У случају попуне свих расположивих капацитета одмаралишта, у могућности смо да Вам понудимо

смештај и у другим објектима на Златибору.

1/1 соба- 3.600,00 РСД дневно по особи

1/2 соба- 3.120,00 РСД дневно по особи

1/3 соба- 3.000,00 РСД дневно по особи

БТО дневно по особи: 134,00 РСД

Доплатаза1/1 собу(кадасе1/2 собакористикао1/1): 624,00 РСДдневно

Начинп лаћања: Попредрачуну

Технички организатор скупа је:

ТА “Луксим”

Војводе Степе 353, 11010 Београд

Тел: 011/ 39 89 679, 39 89 672

Програм

30. 09. 2015.

01.  10. 2015. - ЧЕТВРТАК

КУРС -Здравствени критеријуми за учеснике у саобраћају (возаче)

*предавање, вежбе, семинар, рад у групи итд.

02.  10. 2015. - ПЕТАК

КУРС - Здравствени критеријуми за оцену способности радника за рад на висини

*предавање, вежбе, семинар, рад у групи итд.

Медицинскии лабораторијски потрошни материјал

Контакт

ИНСТИТУТ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ „Др Драгомир Карајовић“

Адреса

Делиградска 29, 11000 Београд, Србија

Контакт телефон

011/3400-900 

Факс

011/2643-675

Директор

Проф. др Александар П.С. Миловановић

Телефон: 011/2685-485; 011/3400-961

E-mail: direktor@institutkarajovic.rs

Помоћник директора за немедицинске послове

Прим др Зоран Шекуларац

Телефон: 011/3400-967

Технички секретар

Душанка Ћетковић

Телефон: 011/ 2685-485; 011/3400-961

Фаx: 011/2643 675

E-mail: tehnickisekretar@institutkarajovic.rs

Главна сестра – техничар

Јованка Вучковић

Телефон: 011/3400-929

E-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs

ЦЕНТАР ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ МЕДИЦИНЕ РАДА

ЦЕНТАР ЗА ДИЈАГНОСТИКУ И ЛЕЧЕЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ И БОЛЕСТИ У ВЕЗИ С РАДОМ

Начелник

Проф. др Александар П.С. Миловановић

Контакт телефон: 011/2685-485  011/3400-961

Главна сестра

Соња Ловић

Телефон: 011/3400-912

 ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПОЛИКЛИНИЧКУ И СТАЦИОНАРНУ ДИЈАГНОСТИКУ

Шеф одељења

Прим. др Бранка Шуштран

Телефон: 011/3400-969

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКУ ДИЈАГНОСТИКУ

Биохемичар

 mr ph. Елена Шовљански

Телефон: 011/3400-963

Аналитичар токсикологије

Александра Репић

Телефон: 011/3400 -939

E-mail: aleksandra.repic@institutkarajovic.rs

ЦЕНТАР ЗА РАДИОЛОШКУ ЗАШТИТУ

Контакт телефон: 011/3618-703

Начелник

др сци мед Јелена Пајић

Tелефон: 011/3400 976

E-mail: radioloska.zastita@institutkarajovic.rs; jelena.pajic@institutkarajovic.rs

Главна сестра

Јованка Вучковић

Телефон: 011 / 3400-929

E-mail: jovanka.vuckovic@institutkarajovic.rs

I  ОДЕЉЕЊЕ ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА

Шеф одељења:

Прим. мр сци др Слађана Вуковић

Телефон: 011/36 18 703

E-mail: medicinska.ispitivanja@institutkarajovic.rs; sladjana.vukovic@institutkarajovic.rs

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА БИОДОЗИМЕТРИЈУ И ЦИТОГЕНЕТИКУ

Технички руководилац

Бобан Ракић

Телефон: 011/3400-927

E-mail: boban.rakic@institutkarajovic.rs

II ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДОЗИМЕТРИЈУ

Лабораторија за личну дозиметрију и контролу извора зрачења

Шеф одељења и технички руководилац лабораторије: 

мр Зоран Мирков

Телефон: 011/3400930

E-mail: dozimetrija@institutkarajovic.rs; zoran.mirkov@institutkarajovic.rs

III ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАДИОЕКОЛОГИЈУ 

Лабораторија за испитивање радиоактивности

Технички руководилац лабораторије

др Сузана Богојевић

Контакт телефон: 011/34 00 978,

E-mail: radioekologija@institutkarajovic.rs; suzana.bogojevic@institutkarajovic.rs

ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ФИЗИОЛОГИЈУ РАДА

Начелник

doc dr Мартин Попевић

Контакт телефон: 011/3400-941

E-mail: martin.popevic@imrs.rs

ЦЕНТАР ЗА ОЦЕНУ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ

Начелник

Мр сци др Марјана Тркуља

Контакт телефон: 011/ 3400 -980 

Е-mail: marjana.trkulja@institutkarajovic.rs

Главна сестра- техничар

Весна Марић

Телефон: 011/3400-942

СЛУЖБА ЗА ПРАВНЕ, ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ, ОПШТЕ И ТЕХНИЧКЕ ПОСЛОВЕ

Економиста

Маријана Милашиновић

Телефон: 011/3400 -998

Референт за јавне набавке

Бранко Јокић

Телефон: 011/3400- 998

E-mail: javne.nabavke@institutkarajovic.rs; branko.jokic@institutkarajovic.rs

Наставна делатност

Наставна делатност Института одвија се у оквиру Медицинског факултета преко Катедре за медицину рада, а спроводе је, поред наставника и сарадника Медицинског факултета, и други стручњаци Института.

Облици образовних делатности у Институту јесу:

• редовна настава за студенте медицине;
• последипломска настава за лекаре на специјализацији медицине рада, опште медицине, интерне медицине, пнеумофтизиологије и радиологије;
• последипломска настава на ужим специјализацијама из оцене радне способности, професионалне токсикологије, клиничке токсикологије и радиолошке заштите;
• последиплом­ска настава за магистеријум из медицине рада;
• израда доктората;
• курсеви иновације знања;
• последипломско школовање виших медицинских сестара и техничара.

Настава за студенте медицине из области медицине рада почела је 1956. године,кадаје проф. др Драгомир Карајовић у оквиру наставе из интерне медицине започео предавања из области професионалних болести (тровањаоловом и угљенмоноксидом, силикозеи друге пнеумокониозе и сл).

Почетком 1958. године др Драгомир Карајовић је изабран за ванредног професора Медицинског факултета, када медицина рада постаје предмет у оквируКате­дре за превентивну медицину. Кроз активност тадашњег Центра за професионалне болести обезбеђује се и ванболничка настава, која подразумева посете студената привредним организацијама и њиховим диспанзерима и здравственим станицама медицине рада.

Од 1977. до 1984. године редовна настава из медицине рада се обавља кроз предмет и Катедру социјалне медицине са статистиком и медицином рада са фондом од 28 часова и испитима/колоквијумима из три одвојена дела овога предмета.

Медицина рада је посебан предмет и испит у оквиру редовних студија медицине од 1984. године. Првих година изучавана је на V години студија (X семестар) са 15 часова предавања и 15 часова вежби,а преласком на шестогодишње студије медицине изучава се у VI години (током XI семестра) са увећаним фондом часова (15часова предавања, 30 часова вежби и 15 часова изборне наставе).

ДОДИПЛОМСКА НАСТАВА

• Наставни програм додипломске наставе се састоји из следећих јединица:
• хигијена и физиологија рада,
• професионална пулмологија, токсикологија и остале професионалне болести,
• радиолошка заштита,
• трауматизам и оцена радне способности са основним прописима из закона о пензијско-инвалидскоми здравственом осигурању.

Од почетка наставе из медицине рада на Медицинском факултету у основној настави учествовали су следећи наставници и сарадници: проф. др Драгомир Карајовић, проф. др Драган Поповић, проф. др Милош Килибарда, проф. др Душан Панов, проф. др Велимир Поткоњак, доц. др Бранислав Јовичић, проф. др Огњан Адум, проф. др Даница Калић Филиповић, проф. др Слободан Додић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Петар Булат, проф. др Снежана Милачић, проф. др Александар Миловановић, асистент др сци мед Живорад Милосављевић, асистент др Жарко Николић, асистент мр сци др Весна Митић, асистент др сциДушан Вешовић, асистент мр сци др Никола Торбица, асистент мр сци др Мартин Попевић, асистент мр сци др Јелена Ђоковић, клинички асистент др сци мед Срђан Борјановић и сарадник у настави др Бојана Мандић.

Састав катедре при оснивању чинили су проф. др Драгомир Карајовић (шеф катедре), доц. др Милош Килибарда, доц. др Драган Поповић, доц. др Даница Калић Филиповић, асистент др Огњен Адум, асистент др сци мед Живорад Милосављевић и асистент др Жарко Николић.

Састав данашње катедре чине проф. др Александар Миловановић, проф. др Петар Булат, асистент мр сци др Мартин Попевић, асистент мр сци др Јелена Ђоковић, клинички асистент мр сци др Никола Торбица и клинички асистент др сци мед Срђан Борјановић.

Од 1984.године када је медицина рада постала самостална катедра шефови катедре били су: проф. др Милош Килибарда, проф. др Драган Поповић, проф. др Даница Калић Филиповић, проф. др Слободан Додић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Петар Булат и проф. др Александар Миловановић.

Додипломска настава на енглеском језику почела је 1999. године. У настави на енглеском језику учествовали су или учествују проф. др Александар Миловановић, проф. др Петар Булат, асистентдр сци мед Душан Вешовић, асистентмр сци др Никола Торбица, асистентмр сци др Мартин Попевић, асистентмр сци др Јелена Ђоковић,клиничкиасистентдр сци мед Срђан Борјановићи сарадник у настави др Бојана Мандић.

Уџбеници из медицине радаза додипломску наставу

• ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА, Београд: ЦИБИФ, 1998. Уредник: А. Видаковић, сарадници: П. Булат, С. Милачић, А. Миловановић, М. Павловић, Н. Торбица, Д.Вешовић
• МЕДИЦИНА РАДА И РАДИОЛОШКА ЗАШТИТА, Београд: ЦИБИФ, 1992. Аутори: А. Видаковић, С. Додић, Д. Калић-Филиповић, О. Адум, М. Килибарда, М. Павловић, Д. Панов, Д. Поповић, П. Булат, В. Митић, А. Миловановић.
• ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ, Београд: Меди­цински факултет 1981. Аутори: М. Килибарда, Д. Поповић, Д. Калић-Филиповић, В. Потко­њак, Б. Јовичић, Д. Панов, С. Додић, 0. Адум, А. Видаковић, М. Павловић.
• ПРАКТИКУМ ИЗ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ. Меди­цински факултет, Београд, 1978.Колектив наставника и сарадника Катедре медицине рада. 
• ОСНОВИ МЕДИЦИНЕ РАДА И РАДИОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ (скрипта за студенте), Београд: Медицински факултет, 1979.Аутори: М.Килибарда, Д. Поповић, Д. Калић-Филиповић, В. Поткоњак, Б. Јовичић, Д. Панов, С. Додић, О. Адум, А. Видаковић, М. Павловић.

ПОСЛЕДИПЛОМСКА НАСТАВА

Почеци последипломске наставе датирају од 1957. године када проф.др Драгомир Карајовић у заједници са Хигијенским институтом и стручњацима Српске академије наука (академиком Илијом Ђуричићем) почиње сакурсевимаи семинаримаза фабричке лекаре из Србије и других република. Кроз ове курсеве прошло је око 80 лекара од 1957. до 1965.године.Курсеви су трајали од 6 месеци до једне године.Поред ових упоредо су одржавани и други курсеви краћег трајања од 1 недеље до 3 месеца из различитих области медицине рада (радиолошка заштита, професионална токсикологија, хигијена рада и друго).

Увођењем специјализације медицине рада 1959. године, последипломска настава добија на квантитету и квалитету, инастава се свакодневно одвија током целе године.До сада је у Институту специјалистички испит из медицине рада положило преко 1100 лекара из Србије, Црне Горе,као и из других република бивше Југославије.

Последипломска настава за лекаре на ужим специјализацијама спроводи се од 1973. године. Од тада је ужу специјализацију из оцењивања радне способности завршило више од 40 лекара.

Магистарске студије из области медицине рада организују се почев од 1973. године. До сада је звање магистра из области медицине рада стекло преко 40 кандидата.

Чланови Катедре медицине рада и други сарадници Института обављају наставу из дела специјалистичког стажа других здравствених и ужих специјализација (интерна медицина, пулмологија, хематологија, општа медицина и др.).

Настава за стицање степена доктора медицинских наука такође се организује и спроводи у Институту; до сада је докторирао 41 лекар и стручњак других профила.

Шефови Катедре за последипломску наставу су били: проф. др Милош Килибарда, проф. др Даница Калић-Филиповић, проф. др Александар Видаковић, проф. др Милан Павловић, проф. др Снежана Милачићи проф. др Петар Булат.

Уџбеници за последипломску наставу које су написали или у чијој израдису стручњаци Института значајно учествовали:

• М. Павловић, А. Видаковић (уредници).ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНЕ СПОСОБНОСТИ.Београд: Елвод-принт, 2003
• А. Видаковић. ПРОФЕСИОНАЛНА ТОКСИКОЛОГИЈА.Београд: Удружење токсиколога Југославије, 2000.
• А. Видаковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА II.Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1997.
• А. Видаковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА I.Београд: Удружење медицине рада Југославије, 1996.
• Д. Станковић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА, III издање истог уџбеника, 1986.
• Д. Станковић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА, II издање истог уџбеника, 1982.
• Д. Станковић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА.Сарајево: Удружење медицине рада СФРЈ, 1978.
• И. Ђуричић (ур.).МЕДИЦИНА РАДА, II издање истог уџбеника.Београд-Загреб: Медицинска књига, 1970.
• И. Ђуричић (ур.). МЕДИЦИНА РАДА. Београд-Загреб: Медицинска књига,1958.

Поред поменутих уџбеника више стручњака Института аутори су поглавља у уџбеницима за последипломску наставу других грана медицине. Тако су у уџбеницима пулмологије аутори били проф. Д. Поповић, проф. В. Поткоњак, проф. С. Додић и проф. М. Павловић, а кардиологије (проф.др С. Додић и проф. др. М. Павловић).

Поред ове наставе катедра је обављала и наставу посвећену иновацијама знања из медицине рада. Ова настава се одвијала у периоду од 1990. до 1992. године, када јеодржано 5 кратких курсева у трајању од 3-5 дана за лекаре специјалисте медицине рада и друге стручњаке додирних подручја са медицином рада. Ови курсеви су одржавани у Београду, Бору, Неготину, Шапцу и Јагодини.Правци даљег развоја едукације у медицини рада усмерени су ка реализацији Конвенције бр. 161 Међународне организације рада и циљева Глобалне стратегије "Медицина рада за све" и обављају се путем наставе на факултетима, вишим и средњим школама и у облику курсева и иновације знања.

Едукација за медицинске сестре/техничаре одвија се путем течајева из медицине рада у трајању од четири, шест и осам недеља (завршило 215 слушалаца) и годину дана (завршило 57 слушалаца).

Поред последипломског двосеместралногшколовањавиших медицинских сестара и техничара и општих течајева из медицине рада, одржано је 48 циљаних курсева из разних области медицине рада, које је завршило 578 медицинских сестара/техничара.

У оквиру Савеза здравствених радника Србије основана је Секција за медицину рада медицинских сестара/техничара, у чијој активности велики удео имају медицинске сестре/техничари овог Института. Последипломско двосеместрално школовање виших медицинских сестара и техничара из медицине рада у организацији Института за медицину рада "Др Драгомир Карајовић" и Више медицинске школе завршило је 12 кандидата. Неколико медицинских сестара Института похађало је едукативне семинара из неурологије, оториноларингологије и офтамологије. Шест медицинских сестара Института је било на едукацији за ургентну токсикологију у трајању од 4 месеци.

Болести у вези са радом

Комисија екпсерата Светске здравствне организације (1985) дефинисала је болести у вези с радом као веома широк спектар болести, а не само препознате професионалне болести у ужем медико-легалном смислу, које су на неки начин, али не увек узрочно, повезане са занимањем и условима на раду. Етиологија болести увек је мултикаузална. Као најзначајније болести у вези с радом Комитет је навео:

• менталне болести (бихевиорални поремећаји и психосоматске болести),
• кардиоваскуларне болести (хипертензија, коронарна болест),
• хроничне неспецифичне респираторне болести и
• мишићно-коштане болести (лумбални и цервикални синдром, бол у рамену).

Фактори из радне средине који се наводе као најчешћи узрочници болести у вези с радом

су следећи:

• физички (прашина, бука),
• хемијска једињења,
• ергономски (подизање тешког терета, репетитивни покрети) и
• психосоцијални (преоптерећност послом, недовољно посла, сменски рад, прековремени рад, несигурно радно место, стрес на раду)

Закон о безбедности и здрављу на раду помиње болести у вези с радом, али дефиниција није дата нити је концепт детаљније разрађен.

Проф. др Александар Видаковић

Александар Видаковић је рођен 16. априла 1936. године у Београду. Медицински факултет је уписао 1953. године у Београду. У току студија био је сарадник и члан Редакције стручног часописа студената медицине Медицински подмладак, где је објавио и своје прве радове. Дипломирао је 1960. године.Специјалистички испит из медицине рада положио је 1967. године, а специјалистички испит из интерне медицине 1972. године. Блиско је сарађивао са професором Станојем Стефановићем, а богато искуство из области хематологије и  хепатологије успешно је примењивао у изучавању токсичних учинака професионалних хемијских нокси. Хабилитациони рад под насловом Прилог познавању поремећаја коагулације крви под утицајем угљен-дисулфида одбранио је пред Већем Медицинског факултета у Новом Саду 1970. године.

Докторску дисертацију под насловом Прилог познавању патогенезе анемије у хроничном тровању оловом одбранио је 1975. године на Медицинском факултету у Београду.

За асистента за предмет Медицина рада на Медицинском факултету у Београду изабран је 1971. године, а за редовног професора 1991. године.

Од 1961. године радио је на Институту за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић”. Налазио се на разним дужностима –био је шеф Одсека за професионалну токсикологију,шеф Клиничке лабораторије Института, начелник Клинике за професионалне болести, помоћник директора за научноистраживачки рад и наставну делатност, директор Института и саветник директора Института.

На Медицинском факултету био је шеф Катедре за последипломску наставу и шеф Катедре за редовну наставу предмета медицина рада.

Учествовао је као аутор поглавља у писању уџбеника Медицина рада (1978) у издању Удружења медицине рада СФРЈ и у писању другог прерађеног и допуњеног издања истог уџбеника (1984), затим у писању VI и VII  издања Дијагностичко-терапеутског лекарског приручника (1980,1992). У VII  издању је и уредник поглавља „Професионалне болести“. Такође је учествовао у писању скрипата и уџбеника Медицина рада за студенте медицине (1981) и Критеријуми за оцењивањерадне способности код професионалних обољења (1987), у издању Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања Београд. Главни уредник је последипломског уџбеника Медицина рада I (1996) и Медицина рада II (1997), у издању Удружења медицине рада Југославије и уџбеника за додипломску наставу Основи медицине рада (1998) у издању Медицинског факултета у Београду. Био је сарадник у писању књиге Медицински лексикон (1999), аутор је монографије Професионална токсикологија (2000), Судскомедицинско вештачење нематеријалне штете у случају професионалних болести и повреда на раду (2005) и један од главних уредника уџбеника Оцењивање радне способности (2003).

У земљи и иностранству објавио је 330 публикација.

Био је председник Председништва Секције за медицину рада, председник Удружења медицине рада Југославије и председник Удружења токсиколога Југославије. За ванредног члана Академије медицинских наука СЛД изабран је 1994. године, а за редовног 1996. године.

Био је ментор у изради 11 докторских дисертација, 10 магистарских теза и више супспецијалистичких радова, као и члан комисија за оцену и одбрану супспецијалистичких, магистарских и докторских радова.

Пензионисан је 2003. године.

Као самостални истраживач, водио је пројекте које су финансирали Републичка и регионалне заједнице наука о токсичним ефектима винилхлорида, бакра, алуминијума, живе, полихлорованих бифенила и пестицида. Резултати тих истраживања приказани су на више симпозијума и штампани су у посебним зборницима. Као руководилац студија, био је организатор симпозијума и главни уредник зборника; учествовао је у свим етапама рада, од планирања послова до финалне реализације и публиковања података. Зборници представљају својеврсне публикације у којима су, поред приказа сопствених резултата, сумирани подаци из домаче и светске литературе о токсичним ефектима ових хемијских материја које се врло широко употребљавају у бројним технологијама. Ове публикације су обогатиле, иначе скромну, домаћу литературу о професионалној индустријској токсикологији и медицинирада уопште.

У свом раду велику пажњу је, поред индустријске токсикологије, посветио клиничкој токсикологији. Био је организатор петнаестодневног курса из ургентне токсикологије, организатор и руководилац уже специјализације из клиничке токсикологије на Медицинском факултету, члан испитне комисије и уредник скрипата Ургентна токсикологија.

Иницијатор је оснивања Секције за токсикологију СЛД. Био је организатор VI, VII и VIII конгреса токсиколога Југославије. Био је организатор и руководилац 5 семинара о судскомедицинском вештачењу нематеријалне штете у медицини рада, са којих су штампани радови који представљају важну литературу за последипломско усавршавање лекара.

Ортопед

Делатност –Процена ризика – опште

Институт поседује:

Лиценцу за обављање послова испитивања услова радне околине – хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености (Министарство рада и социјалне политике, бр.164-02-00132/2009-01, 12.01.2010. год.);

Лиценцу  за обављање послова безбедности и здравља на раду (Министарство рада и социјалне политике, бр. 164-02-00084/2009-01, 23.09.2009. године).

Центар за хигијену и физиологију рада обавља следеће послове:

• Процену ризика на радним местима и у радној околини према сопственом методу (Борјановић С, уредник. Метод за процену ризика на радном месту и у радној околини. Београд: Еко центар, 2008);
• Утврђује „јединствене критеријуме за процену послова са повећаним ризиком у здравственим установама“. Стручњаци Центра су на захтев Министарства здравља Републике Србије, а на основу члана 146. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија (Сл. гласник РС бр. 36/10 и 42/10 – др. пропис), израдили и објавили Специјализовану методологију за процену ризика у здравственим установама (Борјановић С, уредник. Специјализована методологија за процену ризика на радним местима у здравственим установама. Београд: Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, 2011). Ова књига садржи наведене критеријуме.
• Испитивања услова на раду и у радној околини, према Правилнику о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине (Сл. гл. РС бр. 94 од 27. октобра 2006.) као и за потребе процене ризика;

Испитивања штетности и оптерећења на раду обављају се у лабораторијама (за хигијену рада и физиологију рада) или на терену (непосредно у току рада), чему је и прилагођена опрема Центра.

Испитивања вршимо најсавременијом опремом и по најновијим методама у домену физичких, хемијских и биолошких штетности. Испитивања обухватају:

• Микроклима
• Температура(Интегрисани дигитални инструмент за мерење микроклиматскх параметара ТСИ ВелоциЦалц Плус модел 8386-М-ГБ; Психрометар ВЕБ ЕАW Елецтрониц)
• Брзина струјања(Интегрисани дигитални инструмент за мерење микроклиматскх параметара ТСИ ВелоциЦалц Плус модел 8386-М-ГБ; Кататермометар ТWГ)
• Релативна влажност ваздуха(Интегрисани дигитални инструмент за мерење микроклиматскх параметара ТСИ ВелоциЦалц Плус модел 8386-М-ГБ; Психрометар ВЕБ ЕАW Елецтрониц)
• Топлотно оптерећење(Инструмент за одређивање WБГТ индекса МицроТхерм Хеат Стресс WБГТ; Глобус термометар)
• Хемијске штетности
• Гасови(Преносни гасни хроматограф Пхотовац Воyагер; Мултигасни анализатор МултиРАЕ ИР)
• Паре(Атомски асорпциони спектрофотометар Вариан АА280З; Атомски асорпциони спектрофотометар Пхилипс Сциентифиц ПУ9200X; Атомски асорпциони спектрофотометар ПYЕ Уницам СП90)
• Димови(Интегрисани дигитални аеросол монитор ТСИ Дуст Трак 8520)
• Прашина(Интегрисани дигитални аеросол монитор ТСИ Дуст Трак 8520; Атомски асорпциони спектрофотометар)
• Физичке штетности
• Бука(Инструмент за мерење буке Бруел&Кјаер 2250)
• Вибрације(Инструмент за мерење хуманих вибрација Бруел&Кјаер 4447)
• Штетно зрачење осим јонизујућег зрачења(Инструмент за мерење електромагнетних поља ниских фреквенција Нарда ЕФА-300; Инструмент за мерење електромагнетних поља високих фреквенција Нарда СРМ-3000; УВ/ВИС Спектрорадиометар Интернатионал Лигхт РПС900-Р)
• Осветљеност(Дигитални луксметар Тесто 545)
• Биолошке штетности(Тринокуларни фазно-контрастни микроскоп Олyмпус; Узоркивач ваздуха САС-Супер 180)

Референце

Испитивања услова радне околине

1. Завода за здравствену заштиту студената, Крунска бр. 57, Београд

2. МУП РС, Булевар Деспота Стефана бр. 107, Београд

3. СО Палилула, Таковска бр. 12, Београд

4. Погон топионице олова "Зајача", Јована Цвијића бр. 11, Зајача

5. Стари ДИФ, Делиградска бр. 25, Београд

6. Дом здравља "Др Ристић", Народних хероја бр. 38, Нови Београд

7. Музеј Историје Југославије, Ботићева бр. 6, Београд

8. ФОX телевизија, Аутопут бр. 22 , Београд

9. КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд

10. Медицински факултет у Београду, Др Суботића бр. 8, Београд

11. Дом здравља Раковица, Краљице Јелене бр. 22, Београд

12. Југоросгаз, Змај Јовина 8-10, Београд

Израда аката о процени ризика и утврђивање здравствених услова за рад на радним местима са повећаним ризиком

1. Окружни затвор у Београду, Бачванска бр. 14, Београд.

2. Специјална болница за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Вишеградска бр. 26 , Београд

3. Специјална болница за лечење цереброваскуларних болести "Свети Сава", Немањина бр. 2, Београд

4. Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд

5. Министарство здравља Републике Србије, Немањина 22-26, Београд

5. Министарство културе, информисања и информационог друштва, Влајковићева 3, Београд

8. Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља, Рударски басен "Колубара" д.о.о., Светог Саве бр. 1, Лазаревац

9. Градски завод за плућне болести и туберкулозу, Прешевска 33, Београд

10. Специјална затворска болница, Бачванска бр. 14, Београд

11. Завод за здравствену заштиту студената Београд, Крунска 57, Београд

Прегледи референце

Референце

Периодични и систематски лекарски прегледи запослених

1. „Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад, Народног фронта 12, Нови Сад
2. „ХЕ Ђердап” д.о.о., Трг Краља Петра 1, Кладово
3. Градски завод за плућне болести и ТБЦ, Прешевска 33, Београд
4. Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд
5. КБЦ Др. Драгиша Мишовић- Дедиње, Хероја Милана Тепића бр. 1, Београд
6. Привредна комора Београда, Кнеза Милоша 12, Београд
7. Народна банка Србије, Краља Петра 12, Београд
8. Први Партизан а.д.,  Милоша Обреновића 2, Ужице
9. Техничко-економски центар Клиничког центра Србије, Пастерова 2, Београд
10. Институт за вирусологију вакцине и серуме Торлак, Војводе Степе 458, Београд
11. Институт за испитивање материјала а.д. - Институт ИМС, Булевар Војводе Мишића 43, Београд

О Институту

Институт за медицину рада  Србије „Др Драгомир Карајовић” (Институт) је највиша стручна, наставна и научна установа у области медицине рада у Републици Србији.
Институт је центар сарадник Светске здравствене организације за медицину рада, наставна база Медицинског факултета Универзитета у Београду, седиште Републичке стручне комисије за медицину рада коју образује Министарство здравља, као и Секције за медицину рада Српског лекарског друштва.

Организационе јединице

Управа института;Центар за унапређење медицине рада;Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом, са стационаром; Одељење за поликлиничку и стационарну дијагностику са кабинетом за Sleep Apnea синдром; Одељење за лабораторијску дијагностику; Центар за радиолошку заштиту;  Одељење за медицинска испитивања;  Одељење за дозиметрију;  Одељење за радиоекологију; Центар за хигијену и физиологију рада; Центар за оцену радне способности; Служба за правне, економско-финансијске,опште и техничке послове

Стручни семинари Института

Кабинет за полисомнографију

Центар за полисомнографију Института за медицину рада Србије је основан у новембру 2012. године.

Центар се бави дијагностиком поремећаја спавања и испитивањем њиховог утицаја на радну и животну способност радно активне популације.

У основи рада Центра је дијагностика поремећаја дисања у спавању (пре свега синдрома опструктивне апнеје у спавању) и испитивање њиховог утицаја на способност управљања моторним возилом код возача професионалаца у циљу побољшања здравља возача и превенције саобраћајног трауматизма у Србији.

Мултидисциплинарним приступом омогућава се правилно сагледавање проблема са спавањем и њиховог утицаја на здравствено стање и радну способност пацијента.

Наш тим чине лекари специјалисти медицине рада и других специјалности, као и медицински техничари  обучени за испитивање поремећаја дисања у спавању.

Уколико се утврди постојање поремећаја спавања, наши стручњаци и сарадници врше процену последица на здравствено стање пацијента и препоручују адекватне терапијске мере, мере превенције и праћења у складу са савременим смерницама добре праксе.  

Процењује се утицај на радну способност пацијента, и дају препоруке за модификацију радних активности у складу са карактеристикама радног места и занимањем пацијента. 

Руководилац центра за полисомнографију је Проф. др Александар Миловановић.

Одговорна сестра Центра је ВМС Маја Мишовић.

Контакт телефон: 011/ 3400-954              066/ 8222- 954

Контакт е-маил: sleeplab@imrs.rs                          sleeplab@institutkarajovic.rs

Сан и карактеристике  сна

Дефицит спавања

Поремећаји спавања  

Синдром опструктивне апнеје у спавању

Дијагностика поремећаја спавања

Комплетна полисомнографија (ПСГ, Студија спавања)

Лимитирана полисомнографија (ПГ, портабилни мониторинг)

Вишекратни тест латенце успављивања

Тест одржања будности

Терапија поремећаја спавања

Поремећаји спавања

Поремећаји спавања су углавном здравствени проблеми који утичу на нормалан процес спавања, доводећи до редукције квалитета сна, количине сна са последичном појавом прекомерне дневне поспаности.

Најчешћи поремећаји спавања:

• Парасомније: обухватају абнормалне покрете, понашање, емоције, доживљаје и снове који настају као последица парцијалних буђења и прекида сна. У ову категорију спада ходање у сну (месечарење), ноћне море, шкрипутање зубима у сну, синдром немирних ногу и синдром периодичних покрета екстремитета у сну.
• Синдром апнеје у спавању: обухвата повремене прекиде дисања у току спавања праћене делимичним или комплетним буђењем. Прекиди у дисању могу трајати од 10 секунди до више минута и понављати се више стотина пута у току ноћи. Узрок прекида дисања може бити препрека у горњим дисајним путевима услед слабости мишића ждрела (синдром опструктивне апнеје у спавању) или поремећај централног нервног система (централна апнеја у спавању).
• Поремећаји циркадијалног ритма: настају када интерни биолошки сатзначајно одступа од социјално прихватљивих норми понашања- на пр. особа је будна до раних јутарњих часова, а има потребу за сном у поподневним часовима (синдром одложене фазе спавања). Уобичајени распоред рада и социјалних активности код ових пацијената доводи до дефицита спавања.
• Инсомнија (несаница):немогућност или смањена могућност заспивања или одржавања сна. Веома често представља манифестацију неког другог поремећаја спавања (типа синдрома немирних ногу)
• Нарколепсија: поремећај који карактерише прекомерна дневна поспаност, неконтролисано и нагло падање у сан уз парализу неких или свих мишића одговорних за кретање

Узроци поремећаја спавања

• Спољашњи узрочници (прекомерна употреба кафеина, лекова, одређених намирница, промена временских зона...)
• Унутрашњи фактори (структура лица, врата, меких ткива ждрела)
• Примарни (није утврђена веза са другим болестима и стањима)
• Секундарни (узроковани другим болестима, стањима или лековима за дато обољење)

Оториноларинголог

Психијатар

Синдром опструктивне апнеје у спавању

Поремећаји дисања у сну, пре свега синдром опструктивне апнеје у спавању (Obstructive sleep apnea syndrome – енг. OСАС) имајунајвећи утицај на појаву поспаности за воланом и саобраћајних удеса.

Синдром опструктивне апнеје у спавању се карактерише репетитивним прекидима у вентилацији током спавања, услед комплетног или парцијалног колапсафарингеалног дела дисајног пута праћеног падом сатурације оксихемоглобина кисеоником и/или буђењем.

Сматра се да особа болује од ОСАС уколико је Апнеа-Хипопнеа Индекс (АХИ; број апнеа и хипопнеа у току 1 сата спавања) већи од 5, и када постојиизраженадневнапоспаност или несаница.

Тежина обољења се утврђује на основу клиничке сликеи вредностиАХИ: ако је АХИ=5-15, то је блага до умерена, 15-30 умерена до тешка, а преко 30 -веома тешка форма ОСАС.

Узима сеу обзир ниво и дужинадесатурације оксихемоглобина, поремећајструктуре сна и присуство пратећих обољења.

Фактори ризика за појаву ОСАС су:мушки пол, узраст, гојазност централног типа, грађалица, хркање, конзумирање алкохолаи цигарета, менопауза, постојање претходних обољења(синдром полицистичних јајника, неуролошки и неуромускуларни поремећаји).

ОСАС је често присутан код особа које болују од артеријске хипертензије, срчане инсуфицијенције, аритмија, исхемијскебoлeсти срца. Постоји јасна корелација између присуства ОСАС и инсулинске резистенције,дијабетесмелитуса, депресије, гастроезофагеалног рефлукса и других обољења.

Према резултатима великих епидемиолошких студија спроведених у Европи, Азији, Америци и Аустралији,  око20% популације има благу до умерену форму ОСАС, а

6-7%има тешку и врло тешку форму ОСАС (АХИ преко 15). Сматра се да код 85% пацијената са израженом клиничком сликом обољења никада није постављена дијагнозаОСАС.

Учесталост ОСАС је значајно већа упопулацији професионалнихвозача, где јепреваленца 26% до 50% у зависности од студије. У различитим студијама је утврђено да возачи са ОСАС имају три до седам пута веће шансе да доживе саобраћајни удес у односу на остале возаче.Због тога се у одређеним земљама (САД, Велика Британија, Аустралија, Белгија, Шпанија...) ОСАС налази на листи обољења која су привремена или трајна контраиндикација за управљање моторним возилом. У периоду од 2011-2013.године очекује се хармонизација прописа везаних за издавање возачких дозвола у земљама Европске Уније. Према најавама из ЕУ, уводи се обавеза испитивања возача професионалаца на присуство ОСАС.

Правовременим постављањемдијагнозеОСАС и применомадекватне терапије као што је на пример,  континуирана примена ваздуха под повишеним притиском током спавања(ЦПАП- Continous positive air pressure) значајносесмањујеучесталости интензитет тегоба, смањују се манифестацијепратећих обољења, учесталост и тежинасаобраћајног трауматизма и трошковилечења.

У Србији не постоје епидемиолошки подаци о учесталости ОСАС у општој популацији. На основу података из Европе, претпоставља се да 400.000 људи у Србији има неки облик ОСАС, а да код 300.000 људи ОСАСније дијагностикован.

Проф. др Милан Павловић

Рођен 17.11.1943. године у селу Доње Недељице код Лознице. Основну школу завршио је у оближњем селу Брезјак, а гимназију у Лозници. Медицински факултет у Београду уписао је 1963. године а дипломирао 1969. године. У току студија био је две године демонстратор млађим студентима на предмету физиологија. Током 1969. и 1970. године, служио је обавезни војни рок у Санитетској официрској школи у Београду. По одслужењу војног рока обавља лекарски стаж током 1970. и 1971. године у Лозници и Београду. У Институт за медицину рада запошљава се првог маја 1971. године, прво око две године радио на одељењу токсикологије, а 1973. године прелази у јединицу за функционалну дијагностику кардио-респираторног система, где је био лекар, шеф јединице за функционалну дијагностику кардио-респираторног система, начелник Центра за оцену радне способности и директор Института од 2001. до 2009. године.

За стручног сарадника Медицинског факултета изабран је 1975. године, за асистента 1978. године, за доцента 1989. године, ванредног професора 1995. године и за редовног професора 2000. године. Одбранио је докторску дисертацију под насловом “Вентилацијска функција плућа индустријских радника” на Медицинском факултету у Београду 1988. године.

На Медицинском факултету у Београду био је шеф Катедре за последипломску наставу медицине рада у периоду 1995-2004. године, шеф катедре за редовну наставу медицине рада 2007-2009. године, члан комисије за полагање специјалистичког испита из медицине рада од 1989. до 2009. и председник ове комисије од 2004. до 2009. године. Такође, био је професор и члан комисија на последипломској настави ужих специјализација из оцењивања радне способности, пулмологије и саобраћајне медицине. Као хонорарни професор обављао је наставу медицине рада на медицинским факултетима у Подгорици и Приштини,  и након пензионисања у Фочи - Универзитет Источно Сарајево и у Бања Луци.

Усавршавао се у установама медицине рада и пулмологије у Берлину 1979., Љубљани 1980. и Манчестеру 1984. године. Био је у студијској посети Универзитету у Мичигену 2002. године. 

Био је председник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва од 1997. до 2001. године, председник организационог одбора два југословенска симпозијума о пнеумокониозама и другим бронхопнеумопатијама, члан организационих и редакционих одбора више конгреса за медицину рада,  домаћих и међународних симпозијума и конгреса из различитих области медицине рада.

Аутор или коаутор је у 312 радова публикованих у домаћим и страним часописима, зборницима и монографијама. Аутор је више поглавља у уџбеницима медицине рада за студенте 1979, 1992. и 1997. године и уџбеницима неурологије (2007) и хирургије (2009). У уџбеницима и монографијама за последипломску наставу аутор је више поглавља посвећених оцењивању радне способности и пулмологији и то: Тестови плућне функције, монографија из 1982. године, Медицина рада II, публикована 1997. године, Кардиологија, друго издање из 1994. год., Кардиологија, треће, публикована 2000. године и Пулмологија из 2000. године. Са професором Видаковићем био је уредник последипломског уџбеника “Оцењивање радне способности” 2003. године. Био је члан редакцијског колегијума часописа Свет рада у периоду од 2001. до 2009. године.

Био је носилац научноистраживачких пројеката финансираних од Министарства науке Србије и то: “Хронична опструктивна болест плућа и хиперактивност бронхијалних структура” 1981-1985. године са проф. В. Поткоњаком, “Стање плућних функција у рудара и радника неких индустријских грана са професионалним ризиком на респираторни тракт” 1986-1990. године са проф. А. Видаковићем и “Исхрана, физичка активност, физиолошки параметриц и апсентизам радника у три различита индустријска постројења” од 2001-2004. године.

Са стручњацима из Института и других установа медицине рада у Србији и Црној Гори учествовао је у изради стручнометодолошких упутстава, уредби и правилника значајних за рад службе медицине рада. Био је председник радне групе за израду Правилника о утврђивању професионалних болести и Правилника о утврђивању телесних оштећења 1996-1997. године који су на снази у Србији и Црној Гори и данас 2013. године. 

Ожењен је и има две ћерке. У пензији је од 1. октобра 2009. године.

Проф. др Александар Миловановић

Др Александар Миловановић рођен је 24.12.1963. године у Београду. Медицински факултет је уписао 1982. године, дипломираоје1987.године.

Магистарски рад из експерименталне физиологије и патолошке физиологије одбранио је 1992. године на Медицинском факултету у Београду под менторством проф. др Богомира Мршуље,под називом “Метаболизам биогених амина у исхемији мозга: утицај системске хипергликемије”. Специјалистички испит из медицине рада положио је 1993. године. Докторску дисертацију под називом “Утицај дуготрајног давања алуминијума, олова и кадмијума на оксидо-редуктивно стање мозга” одбранио је 1996. године под менторством проф. др Богдана Ђуричића.

У звање асистента приправникана Катедри медицине рада Медицинског факултета Универзитета у Београдуизабран је 1989. године, за асистента је изабран 1992. године, у звање доцента 1997. године, узвање ванредног професора изабран је 2008.године, а у звање редовног професора 2012. године. Године 1989.  запослио се као лекар на Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.На месту директора Института је од 2009. године.

У току асистентског и доцентског стажа био је учесник на бројним конгресима у земљи и иностранству. Учесник радионицеиз медицине рада у организацији Медицинског факултета из Мичигена 2003.године, учесник по позиву Међународне конференције на Универзитету у Питсбургу 2003.године. Председник је Секције медицине рада Српског лекарског друштва од 2009. године, председник Републичке стручне комисије за медицину рада при Министарству здравља Републике Србије од 2009. Године, члан колегијума директора колаборативних центара Светске здравствене организације од 2009. Године, члан уређивачког одбора домаћег научног часописа категорије М 24 „Српски архив за целокупно лекарство“, члан редакцијског колегијума доимаћег научног часописа категорије М 53 „Свет рада“.

Аутор је и коаутор у преко 150 стручних и научних радова, публикованих и приказаних на домаћим и страним састанцима, као иудомаћим и страним часописима.

Дијагностика поремећаја спавања

Људи су често свесни чињенице да лоше спавају на основу прекомерног умора који осећају током дана или нервозе коју осећају када не могу дуго да заспе током ноћи. Често особа са којом пацијент дели постељу може да пружи податке о карактеристикама тог поремећаја спавања.

Са друге стране, људи се често помире са чињеницом да лоше спавају и томе не придају одређени значај. Самим тим, не јављају се лекару, не траже терапију и не схватају колико дати поремећај спавања утиче на њихово здравствено стање, животну и радну способност.

Када се јавити лекару?

Уколико особа има једну или више од наведених тегоба које не може објаснити:

• Дуготрајно и/или изражено хркање
• Прекомерна дневна поспаност и поред нормалног трајања сна
• Буђење са осећајем умора, главобоље, малаксалости
• Потребно је више од 30 минута да заспите након одласка у кревет
• Често буђење у току ноћи уз отежано поновно заспивање
• Спонатно буђење у раним јутарњим сатима уз немогућност поновног заспивања
• Поспаност и заспивање у току дана у неадекватним околностима (током рада, јела,разговора)
• Осећај трњења, мравињања у ногама који се губи приликом хода и масирањем ногу
• Нагло настала слабост мишића при јаким емоцијама (бес, страх, смех)
• Осећај немогућности померања руку, ногу или тела приликом буђења
• Потреба за честим уносом стимуланса (кафе, чаја, енергетских напитака) ради очувања будности

Правилан избор терапије пре свега зависи од добро постављене дијагнозе. До дијагнозе се углавном долази путем адекватних упитника, вођења дневника навика спавања и објективних тестова тзв. студија спавања.

Упитници

Избор упитника за процену присуства и тежине поремећаја спавања зависи од већег броја фактора. Потребно је утврдити основне тегобе пацијента, затим посумњати на одређени тип поремећаја спавања и применити упитник који најбoље разјашњава наведене тегобе.

Поред основне оријентације при постављању дијагнозе одређеног поремећаја спавања, упитници се користе и за процену субјективног доживљаја болести, тежине поремећаја, утицаја на квалитет живота и рада, као и за процену ефикасноти примењене терапије.

Примери упитника у испитивању поремећаја спавања:

• Епвортова скала поспаности – Процена прекомерне дневне поспаности
• Берлин упитник – процена ризика од постојања поремећаја дисања у спавању
• СТОП-БАНГ -  процена ризика од синдрома опструктивне апнеје у спавању
• Питсбург индекс квалитета сна- процена навика спавања и квалитета сна
• Квебек упитник квалитета сна – процена квалитета сна код особа са синдромом опструктивне апнеје у спавању

Дневник навика спавања

У случају да постоји сумња да особа има неки поремећај спавања, веома корисно је водити писану евиденцију навика везаних за будност и спавање током периода од 7 или више дана.

Дневник навика спавања може помоћи у идентификацији одређених навика које су можда узроковале поремећај спавања.

Информације које је могуће регистровати у дневнику навика спавања су многобројне:

1.  Предвиђено време буђења – у колико сати је особа желела/планирала да се пробуди
2. Реално време буђења – у колико сати се особа пробудила
3. Начин буђења- спонтано буђење, помоћу сата са алармом или услед неке сметње у околини
4. Време устајања из кревета
5. Расположење и степен будности у току дана – често са оценом од 1-5 и дефинисаним узроком датог расположења ако је познат
6. Време посвећено дневном одмору – дремању/спавању
7. Време посвећено вежбању или физичким активностима
8. Време употребе лекова или суплемената са називом лека/суплемента и дозом
9. Време употребе кафе, чаја, алкохола
10. Време оброка са назнаком о обилности оброка
11. Опис активности у последњих сат времена пред одлазак у кревет (гледање ТВа, играње игрица, оброк, рекреација, дружење...)
12.  Време одласка у кревет ради спавања
13. Време када особа мисли да је реално заспала
14. Активности од времена одласка у кревет због спавања и реалног заспивања
15. Особине и трајање претпостављених буђења у току ноћи
16. Мишљење о квалитету сна
17. Мишљење о карактеристикама снова

Објективни тестови за дијагнозу поремећаја спавања

Дијагностичке процедуре које имају за циљ утврђивање присуства поремећаја спавања мерењем промена у телу које настају као последица датог поремећаја спавања.

Неуролог

Телефон: 011/ 3400

Е-маил:

• разговор са пацијентима-узимање анамнестичких података
• упознавање са подацима из личне и породичне анамнезе
• упознавање са медицинском документацијом коју пацијент прилаже
• неуролошки преглед:
  •  испитивање кранијалних нерава
  • испитивање кичменог стуба (регистровање деформитета и покретљивости)
  • испитивање пирамидног и екстра пирамидног система
  • испитивање церебеларних знакова
  • тестови за равнотежу и координацију
  • тестови на истезање
  • испитивање тремора
  • испитивање хода
  • регистровање поремећаја говора
• индиковање допунских дијагностичких процедура уколико је неопходно ради процене РС (ЕМГ, ЕЕГ, ЦТ, МРИ, ултразвучна дијагностика крвних судова главе и врата).

Комплетна полисомнографија

Полисомнографија је стандарна дијагностичка процедура која се користи као златни стандард у испитивању поремећаја дисања у спавању (синдрома повећаног отпора у горњим дисајним путевима, опструктивне апнеје у спавању, централне апнеје у спавању...), нарколепсије, парасомнија, поремећаја покрета у спавању и других обољења које утичу на квантитет и квалитет сна. Подразумева целоноћно испитивање пацијента и снимање више ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

1. Шта је Полисомнографија (ПСГ, студија спавања)?

Полисомнографија је неинвазивна безболна дијагностичка процедура којом се код пацијента региструју и прате различите телесне функције током спавања.

Изводи се у болничким условима, у адекватно опремељеним једнокреветним просторијама Центра за полисомнографију.

Најчешће се врши регистрација и праћење следећих параметара:

• Активност мозга – мождани таласи (преко електрода постављених на кожу поглавине)
• Активност срца –ЕКГ (преко електрода постављених на кожу грудног коша)
• Активност мишића покретача очију (преко електрода постављених на кожу изнад спољашњег угла десног ока и испод спољашњег угла левог ока)
• Активност мишића браде (преко електрода постављених на кожу браде и доње вилице)
• Активност ногу – ЕМГ (преко електрода постављених на кожу потколенице)
• Дисање –проток ваздуха (преко сензора постављених на кожу између носа и уста)
• Покрети грудног коша и стомака при дисању (преко еластичних појасева постављених око грудног коша и стомака преко гардеробе)
• Присуство хркања при дисању (преко микрофона постављеног на кожу врата)
• Ниво кисеоника у крви (преко сензора постављеног на кажипрст)

Постављање ових елетрода је сасвим безболно и траје око 30-45 минута

1. Зашто постоји потреба за регистровањем толико параметара истовремено?

Током спавања, наше тело се понаша другачије него у будном стању. Уколико постоји поремећај спавања, потребно је испратити да ли и у коликој мери тај поремећај ремети нормалне функције организма као што су рад мозга, рад срца, дисање,ниво кисеоника у крви, активност мишића. Поремећаји спавања не доводе само до прекомерне дневне поспаности, већ су често одговорни и за озбиљне здравствене проблеме као што су повишени крвни притисак, поремећаји срчаног ритма, коронарна болест, срчана слабост, шлог, поремећаји метаболизма шећера и масти, гојазност и сл. 

1. Да ли је постављање електрода болно или непријатно?

Не. Све електроде и сензори се постављају на површину коже путем лепљења специјалном пастом или фластером. Могуће су благе привремене промене на кожу у виду црвенила, или осећаја иритације уколико је особа осетљива на састојке пасте или фластера.

1. Како је могуће заспати и спавати са толико постављених сензора и електрода?

У већини случајева пацијенти немају проблема да заспе или спавају са сензорима за полисомнографију. Сви сензори се постављају тако да остављају простора за померање, окретање и чак устајање из кревета и ход. После краћег времена навикавања углавном се и не примећује да су сензори присутни на телу.

1. Да ли се могу користити лекови за смирење или спавање током студије спавања да би особа лакше заспала?

По правилу, употреба свих лекова и помоћних лековитих материја на дан полсиомнографског испитивања се договара са лекаром који води пацијента. Неопходно је избегавати употребу алкохола, кафе и намирница богатих кафеином најмање осам сати пре почетка студије спавања. 

1. Да ли је потреба другачији режим спавања вече пре или на дан студије спавања?

Потребно је да се особа придржава својих редовних навика спавања, али, ако је могуће треба избегавати дневно дремање или спавање. Полисомнографијом се испитује понашање организма приликом ноћног  спавања које је у складу са навикама које особа има. Дремање преко дана треба избећи јер може отежати заспивање на вече теста.

1. Да ли је потребно прекинути са узимањем редовне терапије на дан студије?

Не. Уколико постоји потреба за било каквим изменама у редовној терапији, то се решава у договору са лекаром који води пацијента. Нема потребе за прекидањем употребе лекова на своју руку. Редовну терапију пацијент користи у складу са налогом лекара и у временским интервалима које је прописао лекар специјалиста.

1. Да ли је дозвољено јести пре студије спавања?

Да. Особа може вечерати у време које обично вечерава, али је неопходно избећи употребу намирница и пића богатих кофеином макар 2 сата пре почетка теста.

1. Шта је потребно понети од ствари?

Пожељно је да особа понесе сопствену гардеробу за спавање у којој се осећа пријатно и удобно (пижама, шорц и мајица...) као и прибор за личну хигијену (четкица и паста за зубе, чешаљ, четка, бријач и пену за бријање и сл).

Уколико сматра да је потребно, особа може понети и преобуку за следећи дан.

Дозвољено је донети и сопствени јастук, уколико пацијент сматра да је потребно.

Потребно је понети све лекове које пацијент редовно користи.

1. Шта се дешава са добијеним записом полисомнографије?

Добијени запис се детаљно анализира од стране обучених лекара специјалиста према међународно утврђеним критеријумима. на основу података добијених од пацијента, прегледа пацијента и резултата испитивања, лекар специјалиста поставља дијагнозу одређеног поремећаја спавања и индикује даље истраживање (уколико је потребно) и терапијске опције.

Гинеколог

Рендген кабинет

Лимитирана полисомнографија

Лимитирана полисомнографија (портабилна кардиореспираторна полиграфија)  је стандарна дијагностичка процедура која се доминантно користи у испитивању поремећаја дисања у спавању (синдрома повећаног отпора у горњим дисајним путевима, опструктивне апнеје у спавању) који утичу на квантитет и квалитет сна.

Представља једноставнију верзију комплетне полисомнографије са фокусом на праћење поремећаја дисања у сну и не захтева примену великог броја сензора.

Подразумева целоноћно испитивање пацијента и снимање више ЕМГ, ЕКГ канала, уз праћење дисања, сатурације кисеоника, покрета грудног коша и абдомена, као и понашања пацијента.

1. Шта је Лимитирана Полисомнографија (ПГ, портабилни мониторинг)?

Лимитирана Полисомнографија је неинвазивна безболна дијагностичка процедура којом се код пацијента региструју и прате различите телесне функције током спавања.

Изводи се у болничким условима, у адекватно опремељеним једнокреветним просторијама Центра за полисомнографију.

Постоји могућност да се тестирање изврши у кућним условима пацијента, чиме се смањује нелагодност одласка у болницу и спавања у непознатом окружењу што може утицати на квлитет добијеног записа.

Најчешће се врши регистрација и праћење следећих параметара:

• Дисање –проток ваздуха (преко сензора постављених на кожу између носа и уста)
• Покрети грудног коша и стомака при дисању (преко еластичних појасева постављених око грудног коша и стомака преко гардеробе)
• Присуство хркања при дисању (преко микрофона постављеног на кожу врата)
• Ниво кисеоника у крви (преко сензора постављеног на кажипрст)
• Активност срца –ЕКГ (преко електрода постављених на кожу грудног коша)

Постављање ових електрода је сасвим безболно и траје око 10 минута.

1. Зашто постоји потреба за регистровањем толико параметара истовремено?

Током спавања, наше тело се понаша другачије него у будном стању. Уколико постоји поремећај дисања у спавању, потребно је испратити да ли и у коликој мери тај поремећај ремети нормалне функције организма као што су рад срца, дисање,ниво кисеоника у крви, активност мишића. Поремећаји спавања не доводе само до прекомерне дневне поспаности, већ су често одговорни и за озбиљне здравствене проблеме као што су повишени крвни притисак, поремећаји срчаног ритма, коронарна болест, срчана слабост, шлог, поремећаји метаболизма шећера и масти, гојазност и сл. 

1. Када се користи лимитирана полисомнографија?

Према стручним смерницама Америчке Академије за медицину сна (The American Academy of Sleep Medicine - AASM), лимитирана полисомнографија се може користити као део свеобухватног испитивања поремећаја дисања у спавању код следећих категорија пацијената:

• Пацијенти чије дотадашње испитивање указује на високу вероватноћу постојања синдрома опструктивне апнеје у спавању (ОСАС)
• Пацијенти без значајнијих пратећих обољења (умерене до тешке форме обољења -астма, хронична опструктивна болест плућа, плућна фиброза, цистична фиброза, застојна срчана слабост, неуромишићна обољења)
• Пацијенти без других поремећаја спавања осим ОСАС
• Пацијенти код којих није могуће урадити студију спавања  у болничким условима
• Пацијенти код којих се прате ефекти примене одређених терапијских мера