Према класификацији истраживања у вези са здрављем, медицина рада као научна област припада групи истраживања у јавноздравственим (превентивним) наукама.
Ова су истраживања мултидисциплинарног карактера и интегришу сазнања из више научних области ради заштите радника на раду.
Период од 2001. године
1. Министарствo науке
„Значај ране дијагностике синдрома опструктивне апнеје у спавању код возача професионалаца који управљају моторним возилима“ (проф. др Александар Миловановић), 2011-2014.
„Улога пероксидације липида у неуротоксичним ефектима професионалне експозиције мешавини органских растварача“ (проф. др Петар Булат), 2001-2004.
„Исхрана, физичка активност, физиолошки параметри и апсентизам радника у три различита индустријска постројења“ (проф. др Милан Павловић), 2001-2004;
2. Министарство здравља:
Програм утврђивања, пријављивања и регистрације професионалних болести (проф. др Петар Булат), 2013-2014.
Програм израде стручних основа за регистар повреда на раду (проф. др Петар Булат), 2013-2014.
Програм јавног здравља у функцији здравог радника (др сцимед Срђан Борјановић), 2012.
Израда специјализоване методологије за процену ризика на радним местима у здравственим установама(др сци мед Срђан Борјановић), 2010.
Израда стручних основа за регистар повреда на раду и концепт утврђивања, пријављивања и регистрације професионалних болести(проф. др Петар Булат), 2008-2012.
Израда специјализоване методологије за процену ризика на радним местима и у радној околини (др сци мед Срђан Борјановић), 2008-2010.
Израда критеријума за скраћење радног времена на радним местима са повећаним ризиком у здравственим установама (др сци Срђан Борјановић), 2008.
Израда здрaвствених критеријума за рад у ноћној смени (Прим. др Зорица Брајовић), 2008 - 2010.
Јонизујуће зрачење и здравље запослених (проф. др Милан Павловић), 2008.
3. Републичко министарство пољопривреде и водопривреде:
4. Министарство рада, запошљавања и социјалне заштите
1. У сарадњи са Министарством спољних послова Краљевине Норвешке проведен је током 2011. и 2012. године пројекат Унапређење безбедности и здравља на раду у Србији у коме је учествовао и Институт за медицину рада Србије (др сцимед Богољуб Перуничић и др сцимед Срђан Борјановић).
Циљ Радне групе 1пројекта био је побољшање безбедности и здравља на раду у грађевинској, дрвнопрерађивачкој и хемијској индустрији и то кроз изградњу капацитета лица задужених за безбедност и здравље на раду у наведеним делатностима путем обуке о примени европских и националних политика и стандарда везаних за безбедност и здравље на раду. Одржано је шест дводневних радионица од јуна до октобра 2011. године (по две у Београдуи по једнана Тари,у Вршцу и Доњем Милановцу). Представник Института и едукатор био је др сци мед Срђан Борјановић. Едукацију је завршило 113 особа. Као резултат пројекта штампана је публикација „Водич за обуку из области безбедности и здравља на раду за производне делатности“.
Циљ Радне групе 4 пројекта био је даприпреми „Студију изводљивости са смерницама за формирање центра за едукацију у области безбедности и здравља на раду, а ради системског приступа едукацији у области безбедности и здравља на раду“. Представник Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у радној групи био је др Богољуб Перуничић. У периоду 27. мај – 6. октобар 2011. године одржано је 8 (осам) састанака радне групе и реализована је студијска посета Аустрији у периоду 24-27. августа 2011. Радна група је употпуњена двојицом експерата из Аустрије, са којима су одржана четири састанка радне групе 4 у Палати Србије, у Београду, 12. и 13. јула и 20. и 21. септембра 2011. године. Резултати студије су публиковани.
2. У сарадњи са Краљевином Норвешке и Програмом Уједињених Нација за развој спроведен је пројекат Повећање конкурентности предузећа за стручно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом на отвореном (комерцијалном) тржишту Србије 2008. године. У радној групи „Приступачност радног места“ учествовао је и ИМРС „Др Драгомир Карајовић“ (др Богољуб Перуничић).
Пројектом су развијена 2-3 елемента за стандард просторне, програмске и технолошке приступачности радног места за особе са инвалидитетом као део политике запошљавања особа са инвалидитетом и унапређено схватање значаја приступачности на нивоу креатора политике као и на нивоу примене у самим предузећима.
координација послова из области регистроване делатности Института од значаја за Републику;
редовно праћење јавних позива органа државне управе и других институција за учешће на конкурсима за новепројекте из области регистроване делатности Института;
евиденција свихстручних и научнихпројеката који се изводе уИнституту;помоћ стручњацима Института при апликацији за нове пројекте;
спровођење одлука Стручног савета Института у вези са задацима Центра;
давање мишљења које захтевају Влада, министарстваили други државни органио важним питањима из области медицине рада и заштите здравља радника;
израда методологија и методолошких упутстава потребних за рад служби медицине рада;
израда стратегије и програма развоја Института;
прикупљање и анализирање података о здравственом стању запослених у Србији (професионалне болести, повреде на раду, трајна неспособност за рад, одсуство са посла због болести и слично);
припрема и спровођење програма континуиране медицинске едукације запослених здравствених радника и здравствених сарадника;
организација стручних састанака;
сарадња (међународна, са министарствима, са установама медицине рада);
вођење библиотеке(информациони систем, домаћа периодика, инострана периодика, инвентар публикација Института и публикованих радова радника Института итд);
вођење медицинске документације(вођење и архивирање целокупне медицинске документације везане за хоспитализованеболеснике Института; за амбулантно-поликлиничке пацијенте; за претходне и периодичне лекарске прегледеизузев запослених у зони јонизујућих зрачења);
праћење и организовање рада сталних тимова и тимова формираних за одређене пројектне задатке и извештавање управе Института о њиховом раду.
Matic MG, Coric VM, Savic-Radojevic AR, Bulat PV, Pljesa-Ercegovac MS, Dragicevic DP, Djukic TI, Simic TP, Pekmezovic TD. Does occupational exposure to solvents and pesticides in association with glutathione S-transferase A1, M1, P1, and T1 polymorphisms increase the risk of bladder cancer?The Belgrade case-control study.PLoS One. 2014 Jun 10;9(6):e99448. doi: 10.1371/journal.pone.0099448. eCollection 2014.
2013. godina
Aleksić A, Trkulja M, Cikota-Aleksić B, Aleksić D. Analysis of job stress in workers employed by three public organization in Serbia. Int J Occup Med Environ Health 2013;26(3):373-382.
J. F. Gehanno, P. Bulat , B. Martinez-Jarreta, E. A. Pauncu, F. Popescu, P. B. A. Smits, F. J. H. van Dijk, L. Braeckman. Undergraduate teaching of occupational medicine in European schools of medicine. Int Arch Occup Environ Health 2013; doi 10.1007/s00420-013-0878-5.
Pavlovic B, Djukic V, Milovanovic J, Tomanovic N, Milovanovic A, Trivic A. Morphometric analysis of Ki-67 and p16 expression in laryngeal precursor lesions. Eur Arch Otorhinolaryngol 2013;270:1405–1410. doi 10.1007/s00405-013-2383-6
Krstev S, Marinković J, Simić S, Kocev N, Bondy SJ. The influence of maternal smoking and exposure to residential ETS on pregnancy outcomes: A retrospective national study. Matern Child Health J 2013;17:1591-1598. doi 10.1007/s10995-012-1169-6.
Bulat Z, Dukić-Ćosić D, Antonijević B, Bulat P, Vujanović D, Buha A, Matović V. Effect of magnesium supplementation on the distribution patterns of zinc, copper, and magnesium in rabbits exposed to prolonged cadmium intoxication. Scientific World Journal 2012:572514. doi: 10.1100/2012/572514
Krstev S, Marinković J, Simić S, Kocev N, Bondy SJ. Prevalence and predictors of smoking and quitting during pregnancy in Serbia: results of a nationally representative survey. Int J Public Health 2012;57(6):875-883.
2011. godina
Stanković SJ, Janković SM, Borjanović SS, Tenjović LR, Popević MB, Barjaktarović MC.Rewarming curves and derived parameters in the diagnosis of hand-arm vibration syndrome.Med Lav 2011;102(5):445-454.
Bulat P, Ivić ML, Jovanović MB, Petrović SD, Miljus D, Todorović T, Miladinov-Mikov MM, Bogdanović M. Cancer incidence in a population living near a petrochemical facility and oil refinery. Coll Antropol 2011;35(2):377-383.
Popević MB, Kisić G, Dukić M, Bulat P. Work ability assessment in a patient with Wilson's disease. Arh Hig Rada Toksikol 2011;62(2):163-167.
Milovanović A, Nowak D, Milovanović A, Hering KG, Kline JN, Kovalevskiy E, Kundiev YI, Peruničić B, Popević M, Šuštran B, Nenadović M. Silicotuberculosis and silicosis as occupational diseases: report of two cases Srp Arh Celok Lek 2011;139(7-8):536-539.
Pajić J, Rakić B, Marinković O, Jovičić D, Prokić V. Occupational exposure in nuclear medicine. J Occup Environ Hyg 2011;8(10):D101-6.
Ainsbury EA, Bakhanova E, Barquinero JF, Brai M, Chumak V, Correcher V, Darroudi F, Fattibene P, Gruel G, Guclu I, Horn S, Jaworska A, Kulka U, Lindholm C, Lloyd D, Longo A, Marrale M, Monteiro Gil O, Oestreicher U, Pajic J, Rakic B, Romm H, Trompier F, Veronese I, Voisin P, Vral A, Whitehouse CA, Wieser A, Woda C, Wojcik A, Rothkamm K. Review of retrospective dosimetry techniques for external ionising radiation exposures. Radiat Prot Dosimetry 2011;147(4):573-592.
Žuvela M, Antić A, Bajec D, Radenković D, Petrović M, Galun D, Palibrk I, Đurić A, Stojković M, Milovanović J, Milovanović A, Šaranović Đ, Artiko V, Šobić D, Obradović V. Diagnosis of mesh infection after abdominal wall hernia surgery. Hepato-gastroenterology 2011;58:110-111.
2010. godina
Jovičić D, Milačić S, Vukov TD, Rakić B, Stevanović M, Drakulić D, Rakić R, Bukvić N. Detection of premature segregation of centromeres in persons exposed to ionizing radiation. Health Phys 2010;98(5):717-727.
Brown MJ, McWeeney G, Kim R, Tahirukaj A, Bulat P, Syla S, Savić Z, Amitai Y, Dignam T, Kaluski DN. Lead poisoning among internally displaced Roma, Ashkali and Egyptian children in the United Nations-Administered Province of Kosovo. Eur J Public Health 2011;20(3):288-292
Djoković JD, Milacić S, Nikolić VT, Popović NM, Torbica N, Djukić V, Bumbasirević V, Milovanović AM. Open fracture of the shin as an occupational injury and work capacity evaluation--case report. Acta Chir Iugosl 2010;57(1):131-133. (Serbian).
Pantelić G, Vuletić V,Mitrović R. Proficiency test of gamma spectrometry laboratories in Serbia. Appl Radiat Isot. 2010;68(7-8):1270-1272.
2009. godina
Milačić S.Granulocytes' enzymes as biomarkers of radiotoxicity in individuals occupationally exposed to low-level radiation.J BUON 2009;14(1):85-91.
Jovičić D, Milačić S, Milić N, Bukvić N, Vukov TD. Chromosomal aberrations in subjects exposed to ionizing radiation. J Environ Pathol Toxicol Oncol 2009;28(1):75-82.
Milačić S, Simić J. Identification of health risks in workers staying and working on the terrains contaminated with depleted uranium. J Radiat Res 2009;50(3):213-222.
Milačić S. Risk of occupational radiation-induced cataract in medical workers. Med Lav 2009;100(3):178-186.
Miladinović-Djukanović N, Djoković J, Torbica N, Popević M. Cryptogenic organizing pneumonia-case report. Srp Arh Celok Lek 2009;137(11-12):681-683. (In Serbian)
Mitrović B, Vitorović G, Vitorović D, Pantelić G, Adamović I. Natural and anthropogenic radioactivity in the environment of mountain region of Serbia. J Environ Monit 2009;11(2):383-388.
Bulat ZP, Dukic-Cosic D, Dokic M, Bulat P, Matovic V. Blood and urine cadmium and bioelements profile in nickel-cadmium battery workers in Serbia. Toxicol Ind Health 2009 Mar;25(2):129-135.
Djukić V, Milovanović J, Milovanović A, Stanković P, Pavlović B, Folić M, Blazić S. European laryngological society propose four types endoscopic supraglottic laryngectomy. Acta Chir Iugosl2009;56(3):85-8.
Milovanović J, Djukić V, Milovanović A, Djordjević V, Arsović N, Radosić N, Stevandić N, Slijepcević N.Bilateral vocal paralysis phonosurgery in adults.Acta Chir Iugosl2009;56(3):109-12.
Milovanović J, Djukić V, Milovanović A, Trivić A, Baljosević I, Vukasinović M, Milovanović A.Functional results of treatment of early carcinoma in the glottic region of the larynx. Acta Chir Iugosl2009;56(3):95-100.
Milovanović A,Djukić V, Milovanović J, Trivić A, Milovanović A, Arsović N, Corac A.Hearing damage caused by noise.Acta Chir Iugosl2009;56(3):77-80.
Djukić V, Milovanović J, Milovanović A, Baljosević I, Ugrinović A, Dragisić M, Jotić A.Laser surgery of malignant tumors of the glottic region of the larynx.Acta Chir Iugosl2009;56(3):101-7.
Milovanović A,Djukić V, Milovanović J, Krejović-Trivić S, Milovanović A, Keku D, Grajić M.Forensic importance of face, mouth, teeth, ear, throat, nose and labyrinth injuries. Acta Chir Iugosl2009;56(3):131-8.
Trivić A, Djukić V, Krejović-Trivić S, Milovanović J, Stanković P, Milovanović A.Postoperative morbidity and quality of live in patients after radical and modified radical neck dissectionActa Chir Iugosl2009;56(3):149-53.
SB. Krejović-Trivić, AS. Trivić, AV. Banko, AP. Milovanović, AB. Ugrinović, M. Vukašinović. Diagnostic algoritam in patients with cervical metastasis of malignant tumours unknown primary location Acta Chir Iugosl2009;56(3):17-21.
Arsović NA, Babić BB, Đukić VB, Mikić BM, Milovanović AP, Panović BM, Ugrinović AB. Preliminary results of applying the inverse stapedotomy Acta Chir Iugosl2009;56(3):23-27.
Janošević Lj, Dotlić J, Janošević S, Dudvarski Z, Milovanović A, Penđer I.Computerized rhinomanometry: a study of total nasal resistance normal values Acta Chir Iugosl2009;56(3):51-54.
2008. godina
Milenković B, Žizić-Borjanović S, Borjanović S, Rebić P. Home-based exercise training in chronic obstructive pulmonary disease. J Occup Health 2008;50(5):423-425. (In Serbian)
Janković S, Stanković S, Borjanović S, Tenjović L, Bogdanović M. Cold stress dynamic thermography for evaluation of vascular disorders in hand-arm vibration syndrome. J Occup Health 2008;50:423-425.
Žarkovic M, Ignjatovic S, Dajak M, Ćirić J, Beleslin B, Savic S, Bulat P. Cortisol response to ACTH stimulation correlates with blood interleukin 6 concentration in healthy humans. Eur J Endocrinol 2008;159(5):649-652.
Bulat P, Potkonjak B, Dujić I. Lipid peroxidation and antioxidative enzyme activity in erythrocytes of workers occupationally exposed to aluminium. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):81-87.
Bogdanović M, Bulat P. Biliary function in workers occupationally exposed to aluminum dust and fumes. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):136-139.
Bogdanović M, Janeva AB, Bulat P. Hystopatological changes in rat liver after a single high dose of aluminium. Arh Hig Rada Toksikol 2008;59(2):97-101.
Bulat ZP, Djukić-Ćosić D, Malićević Z, Bulat P, Matović V. Zinc or magnesium supplementation modulates cd intoxication in blood, kidney, spleen, and bone of rabbits. Biol Trace Elem Res 2008;124(2):110-117.
Bulat P.Occupational medicine in the basic curriculum.TBV 2008;16:432-436.
Rajković MB, Lačnjevac CM, Ralević NR, Stojanović MD, Tošković DV, Pantelić GK, Ristić NM. Identification of metals (heavy and radioactive) in drinking water by an indirect analysis method based on scale tests. Sensors 2008;8:2188-2207.
Pham MK, Sanchez-Cabeza JA, Povinec PP, Andor K, Arnold D, Benmansour M, Pantelić G. A new certified reference material for radionuclides in Irish Sea woodhead (IAEA-385). Appl Radiat Isotopes; 2008;11:1711-1717.
Krstev S, Ji BT, Shu XO, Gao YT, Blair A, Lubin J, Vermeulen R, Dosemeci M, Zheng W, Rothman N, Chow WH. Occupation and Chronic Bronchitis Among Chinese Women. J Occup Environ Med 2008;50(1):64-71.
Milačić S.Health investigations of depleted uranium clean-up workers. Med Lavoro 2008;99(5):366-370.
Milačić S. The incidence of malignant neoplasms in individuals working in areas of ionizing radiation in hospitals. J BUON 2008;13:377-384.
Milačić S, Simić J. Case report: Iridium 192-health effects during 20 years after irradiation. Kobe J Med Sci 2008;54(2):E108-113.
Milačić S. Cataract in occupationally exposed workers. Hungarian Medical Journal 2008;2(4):583-592.
Milačić S. Aberrations of Genetic Material as Biomarkers of Ionizing Radiation Effects. Hungarian Medical Journal 2008;2(4):381-389.
Čemerikić D, Nešović-Ostojić J, Popadić D, Knežević A, Dragović S, Milovanović A, Milovanović J. Low micromolar concentrations of cadmium and mercury ions activate peritubular membrane K+ conductance in proximal tubular cells of frog kidney.Comp Biochem Physiol A Mol Integr Physiol2008;149(3):267-74. DOI: 10.1016/j.cbpa.2007.12.006.
Novaković M, Babić D, Milovanović A, Tiosavljevic-Marić D, Novaković R, Novaković M. Anthropological aspect of death in dialyzed patients.Coll Antropol 2008;32(2):587-94.
Jovanović D, Jakovljević B, Paunović K, Grubor D, Milovanović A. Changes and variations of body weight as risk factors for coronary heart disease. Med Pregl 2008;61(5-6):274-80.
Milovanović A,Dotlić J, Jakovljević B, Milovanović J, Petković S, Ćorac A, Blagojević T. Comparative analysis of gynaecological status of workers from textile and metal industry. Srp Arh Celok Lek 2008;136(3-4):131-135.
2007. godina
Milovanović A, Jakovljević B, Milovanović J, Paunović K, Ilić D, Torbica N, Ćorac A, Samardžic S, Blagojević T. Morbidity patterns of workers employed in pharmaceutical-chemical industry. Srp Arh Celok Lek 2007;135(3-4):184-190. (Serbian).
KrstevS, Ji B-T, Shu X-O, Blair A, Zheng W, Lubin J, Vermeulen R, Hauptmann M, Rothman N, Gao Y-T, Dosemeci M, Chow W-H. Occupation and Adult-Onset Asthma Among Chinese Women in a Population-Based Cohort.Am J Ind Med 2007;50:265-273.
Krstev S, Stewart P, Rusiecki J, Blair A. Mortality among shipyard Coast Guard workers: a retrospective cohort study.Occup Environ Med. 2007;64(10):651-658.
Čemerikić D, Nešović-Ostojić J, Popadić D, Knežević A, Dragović S,Milovanović A, Milovanović J. Absence of KCNQ1-dependent K+ fluxes in proximal tubular cells of frog kidney. Comp Biochem Physiol A Mol Integr Physiol 2007;148(3):635-44.
Torbica N, Krstev S. World at work: Dental laboratory technicians. Occup Environ Med 2006;63(2):145-148.
Milovanović A, Milovanović J, Torbica N. Work ability evaluation in neurosarcoidosis--a case report. Srp Arh Celok Lek 2006;134(5-6):238-240.[Article in Serbian]
Bulat P, Somaruga C, Colosio C. Occupational health and safety in agriculture: situation and priorities at the beginning of the third millennium. Med Lav 2006;97(2):420-429.
Obradović V, Artiko V, Petrović M., Stefanović B, Krivokapić Z, Žuvela M, Stojković M, Stefanović B, Milovanović A, Vlajković M. Immunoscintigraphy of colorectal carcinomas with radiolabeled monoclonal antibody fragments.Hepatogastroenterology 2006;53(70):526-30.
2005. godina
Krstev S, Dosemeci M, Lissowska J, Chow W.H, Zatonski W, Ward M. Occupations and risk of stomach cancer in Poland. Occup Environ Med 2005;62:318-324.
Borjanović S, Janković S, Pejović Z. ECG changes in humans exposed to 50 Hz magnetic fields. J Occup Health 2005;47:391-396.
Milačić S. The frequency of chromosomal lesions and damaged lymphocytes of workers occupationally exposed to X-rays. Health Physics 2005;88(4):334-339.
Rajković M.B, Stojanović M.D, Pantelić G.K,Tošković D.V. Determination of inorganic compounds in drinking water heater scale. Part 2. Application of fractional extraction method for the determination of uranium origin. APTEFF 2005;36(1-266):135-141.
Droste J, Vermeire P, Van Sprundel M, Bulat P. Braeckman L, Myny K, Vanhoorne M. Occupational exposure among bakery workers: impact on the occurrence of work-related symptoms as compared with allergic characteristics. J Occup Environ Med 2005;47(5):458-465.
2004. godina
1. Vuković S, Krstev S, Maksimović M. Oboljenja lokomotornog sistema kod radnika zaposlenih u šumarstvu. Srp Arh Celok Lek 2004;132:246-249.
2. Milačić S, Petrović D, Jovičić D, Kovačević R, Simić J. Examination of health status of population from uranium contaminated regions. Environ Res 2004;95(1):2-10.
3. Milačić S. Changes in leukocytes caused by tritium contamination. Health Phys 2004;86(5);457-9.
4. Krmar M, Ganezer K, Pantelić G, Krstonošić P. Endpoint energy of linear medical accelerators. Nuclear Instruments and Methods in Physics Research 2004;532:533-537.
5. Bulat P, Myny K, Braeckman L, van Sprundel M, Kusters E, Doekes G, Pössel K, Droste J, Vanhoorne M. Exposure to inhalable dust, wheat flour and alpha-amylase allergens in industrial and traditional bakeries. Ann Occup Hyg 2004;48(1):57-63.
2003. godine
Krstev S, Peruničić B, Farkić B, Banićević R. Neuropsychiatric effects in Workers with Occupational Exposure to Carbon Disulfide. J Occup Health 2003;45:81-87
Jokić V, Borjanović S. Neural conduction impairment in forestry workers exposed to vibration and in lead-exposed workers. CEJOEM 2003;9(1):13-22
Milačić S, Jovičić D, Kovačević R. Cytogenetic and clinical laboratory investigation of participants in the decontamination of depleted uranium - contaminated terrain in Serbia and Montenegro. CEJOEM 2003;8(4):270-276.
Ursulović D, Janošević L, Janšević S, Dukić V. Efekti topijske primene beklometazon dipropionata na simptome hroničnog rinitisa. Vojnosanit Pregl 2003;60(1):29-34.
Krstev S, Peruničić B, Vidaković A. Work practice and some adverse health effects in nurses handling antineoplastic drugs. Med Lav 2003; 94(5): 432-439.
Droste J,Myny K, Van Sprundel M, Kusters E, Bulat P, Braeckman L, Vermeire P, Vanhoorne M. Allergic sensitization, symptoms, and lung function among bakery workers as compared with a non-exposed work population. J Occup Environ Med. 2003;45(6):648-655.
Mikov I, Bulat P, Prokes B. Occupational lead poisoning.Arch Environ Health2003;58(11):721-722.
2002. godina
Vešović D, Borjanović S, Marković S, Vidaković A. A strenuous exercise and action of antioxidant enzymes. Med Lav 2002;93(6):540-550.
Bulat P,Daemen E, Van Risseghem, De Bacquer D, Xiaodong T, Braeckman L, Vanhoorne M. Comparison of Occupational Exposure to Carbon Disulphide in a Viscose Rayon Factory Before and After Technical Adjustments. Appl Occup Environ Hyg 2002;17(1):34-38.
Ursulović DD, Janošević Lj, Janošević S. Hronični rinitis - efekti lokalne primene kortikosteroidnih lekova na eozinofilne leukocite. Srp Arh Celok Lek 2002;130(7-8):243-246.
2001. godina
Vešović D, Borjanović S.Comparison of certain biochemical changes during exercise tests on treadmill and bicycle-ergometer with equal workload intensity. Med Lav 2001;92(2):130-136.
Kotseva K, Braeckman L, De Bacquer D, Bulat P, Vanhoorne M. Cardiovascular effects in viscose rayon workers exposed to carbon disulfide. Int J Occup Environ Health 2001;7(1):7-13.
Pavlović M, Spasojević M, Tačević S, Tasić Z. Bronchial hyperactivity in bakers and its relation to atopy and skin reactivity. The Science of the Total Environment 2001;270:71-75.
Rajković M, Pićurić-Jovanović K, Laličić J, Kovačević D, Pantelić G. Petrović I. The investigations of quality of vegetable oil delivered as "humanitarian aid”. Journal of Agricultural Science 2001;46(2):149-161.
Rajković M, Pantelić G, Petrović G. Determination of uranium contents in the soils. Journal of Agricultural Science 2001;46(2):163-174.
Секцијa за медицину рада Српског лекарског друштва и
Дом здравља Крушевац - Служба за здравствену заштиту радника
у петак 20. јуна 2014. године организују
СТРУЧНИ САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА
Тема: Анализа здравственог стања запослених у различитим делатностима
Место одржавања: Крушевачко позориште, Видовданска 26. Крушевац
Време:11,00 часова
ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА
Поздравна реч
Евалуација упоредног морбидитета радника са повећаним ризиком Здравственог центра Крушевац - Прим др Љубица Андрејић, специјалиста медицине рада, Дом здравља Крушевац, Служба за здравствену заштиту радника
Изненадна срчана смрт спортиста- Прим др Слободан Стојиљковић, специјалиста медицине спорта, Дом здравља Крушевац
Анализа периодичних прегледа радника гумарства- Прим др Славица Стојиљковић, специјалиста медицине рада, Дом здравља Крушевац, Служба за здравствену заштиту радника
Поремећај стања свести- дијагноза и третман - Доц др сци Снежана Филиповић Данић, неуролог, Медицински факултет Приштина са седиштем у Косовској Митровици
Дискусија
Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.
После секције ће бити одржан пригодан коктел.
Организован је аутобуски превоз из Београда за Крушевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова 20. 06. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.
Састанак је акредитовано длуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1494/14за лекаре и фармацеуте са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.
При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.
За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а и остале слушаоце потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.
Ген. секретар Секције Председник Секције
Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран Проф др Александар Миловановић
Актуелни проблеми у примени средстава и опреме за личну заштиту на раду - Душан Ракић,дипл инж.заштите на раду, ЗЗЗЗР Крагујевац
Sy Carpal tunel као професионално обољење-приказ случаја - Прим др Весна Глишић, специјалиста медицине рада, ЗЗЗЗР Крагујевац
Дискусија
Састанак Председништва Секције ће се одржати у 10.30 часова.
После секције ће бити одржан пригодан коктел.
Организован је аутобуски превоз из Београда за Крагујевац. Аутобус креће испред Института за медицину рада Србије у 08:00часова 30. 05. 2014. Заинтересовани за превоз треба да се јаве секретарици Душанки Ћетковић на телефон 3400-961.
Састанак је акредитованодлуком Здравственог савета Србије број 153-02-1979/2014-01 под бројем А-1-1477/14за лекаре, стоматологе, биохемичаре и здравствене сараднике са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце.
При уласку на састанак молимо слушаоце да попуне упитник са личним подацима.
За чланове СЛД-а потврда о учешћу је бесплатна и шаље се поштом, а за лекаре који нису чланови СЛД-а потврда се плаћа 1000,00 динара у СЛД-у приликом преузимања потврде.
Ген. секретар Секције Председник Секције
Прим.мр. сци. др Бранка Шуштран Проф др Александар Миловановић
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ВЕРИФИКАЦИЈУ ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ
Програм континуиране едукације "Критеријуми за верификацију професионалних болести" одржаће се у Студентском одмаралишту "Ратко Митровић" у вили "Романија" на Златибору у конгресној сали I за лекаре од 25. до 27. септембра 2014. године, а за медицинске сестре у конгресној сали II 26.09.2014. године.
Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос.
Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада:
Међународна организација рада ове године обележава Међународни дан жена под слоганом „Жене и будућност рада“. Истовремено обележава се 20 година од доношења историјске Пекиншке декларације и акционог плана коју је потписло 189 држава света и која наводи кораке у остваривању права жена. Иако је отада много постигнуто, многе тога је још неостварено. Ово је прилика да подржимо достигућа која су жене оствариле, препознамо проблеме и посветимо већу пажњу правима жена и родној равноправности и мотивишиме све људе да дају свој допринос.
Више о овој теми можете прочитати на сајту Међународне организације рада: http://www.ilo.org/gender/Events/international-women-day/2015/lang--en/index.htm
Међународна организација рада обележава Светски дан безбедности и здравља на раду 28. априла 2015. године
Тема кампање у 2015. години је: “Придружите нам се да изградимо културу превенције у безбедности и здрављу на раду”.
Национална култура безбедности и здравља на раду је она која поштује право на безбедну и здраву радну средину на свим нивоима, где држава, послодавци и радници активно учествују у обезбеђивању сигурне и здраве радне средине, тако што дефинишу права, одговорност и обавезе који имају приоритет у превенцији.
Ове године, Међународна организација рада 28. априла слави Светски дан безбедности и здравља на раду како би унапредила превенцију повреда и болести на раду. То је кампања која би требало да подигне свест са циљем да се скрене пажња међународне јавности на растуће трендове у безбедности и здрављу на раду и на обим насталих повреда, болести и смртних исхода на раду у целом свету.
Свим запосленим, незапосленим и будућим запосленим радницима желимо сретан Први мај међународни празника рада!
Први мај, међународни празник рада, обележава време грађанских протеста крајем XИX века када су радници индустријских земаља демонстрирали тражећи боље услове на раду, веће плате и фиксирано најдуже дневно радно време (8 сати) и најдужу радну недељу. Против многих демонстраната била је примењена сила. Права за која су се демонстранти тада борили истакнута су у преамбули првог Устава Међународне организације рада и данас су актуелни и за многе недостигнути.
Више информација може се наћи на сајту Међународне организације рада: http://www.ilo.org/public/english/support/lib/about/mayday.htm
Српско лекарско друштво-Секција за медицину рада Подружница лекара ИМР Србије Златибор, Установа студентских одмаралишта - П. Ј. „Ратко Митровић“, Конгресни центар „ВИЛА РОМАНИЈА“ (од 30. 09. 2015. до 03. 10. 2015)
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ О ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ ПАЦИЈЕНАТА СМЕШТЕНИХ У КОВИД ЦЕНТАР ИНСТИТУТА ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ "ДР ДРАГОМИР КАРАЈОВИЋ" ЈЕ 066-8-222-820
Институт је здравствена установа која обавља здравствену делатност на више нивоа. Oбавља високо специјализовану специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност и послове из области заштите од јонизујућих и нејонизујућих зрачења, у складу са законом. У складу са законом, на Институту се спроводи образовна и научноистраживачка делатност.
У оквиру своје делатности Институт:
1) прати и проучава услове рада, организовања и спровођења информационог система прикупљања података и праћења епидемиолошке ситуације на територији Републике Србије у области професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду и предлаже мере за њихово спречавање и смањивање;
2) планира, организује, спроводи и евалуира мере, активности и поступке у области заштите здравља на раду, утврђује стручно-медицинске и доктринарне ставове у области медицине рада, промоције здравља на раду и пружа стручно-методолошку помоћ у њиховом спровођењу;
3) обавља дијагностику и лечење професионалних болести;
4) обавља дијагностику болести у вези са радом;
5) унапређује организацију и рад здравствених установа у области заштите здравља на раду и координира њихов рад;
6) утврђује јединствену методологију и поступке у програмирању, планирању и спровођењу мера превентивне здравствене заштите радника;
7) уводи и испитује нове здравствене технологије, као и примену нових метода превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације у области медицине рада;
8) прати савремена достигнућа у области организације медицине рада и предлаже здравствене стандарде за унапређење и развој;
9) изучава све факторе професионалних ризика и врши њихову идентификацију, квалификацију и процену;
10)врши мерења физичких, хемијских и биолошких штетности у области испитивања услова на радном месту и радној околини, као и у области заштите животне средине;
11)обавља стручно-медицинске поступке и активности у вези са утврђивањем радних места са повећаним ризиком, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;
12)врши израду акта о процени ризика на радном месту и у радној околини;
13)предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком;
14)прати и проучава здравствено стање и обавља здравствену контролу запослених у зони јонизујућих и нејонизујућих зрачења и осталог становништва и проуочава стање и узроке специфичног морбидитета:
15)прати и контролише ниво радиоактивне контаминације радне и животне средине, обавља дозиметријску контролу извора зрачења и личну дозиметријску контролу лица која раде у зони јонизујућих зрачења;
16)предлаже и примењује критеријуме за оцену способности за управљање моторним возилима;
17)оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последица повреда на раду и ван рада, врши оцену радне и опште животне способности, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу запослених;
18)предлаже и примењује критеријуме за оцену здравствене способности која се налаже другим прописима;
19)обавља и друге послове, у складу са законом.
У обављању здравствене делатности Институт (специјалистичко консултативна и у стационару) пружа превентивне, дијагностичке, терапијске и рехабилитационе здравствене услуге из области професионалних болести и болести у вези са радом и повреда на раду. Институт обавља делатности из следећих области здравствене заштите, односно грана медицине: медицине рада, офталмологије, психијатрије, неурологије, радиологије, гинекологије, ортопедије, оториноларингологије, пнеумофтизиологије, интерне медицине, медицинске психологије, физикалне медицине и рехабилитације, медицинске биохемије, епидемиологије, као и ужу специјалистичку делатност из области оцене радне способности, професионалне токсикологије, радиолошке заштите, саобраћајне медицине, кардиологије, пулмологије, алергологије и др.
Рођен је 14. маја 1899. године у Чукојевцу код Краљева. Медицински факултет започео је у Прагу, а завршио 1927. године у Грацу. Од 1928. до 1941. године радио је као лекар Уреда социјалног осигурања у Краљеву.
Као уредски лекар Фабрике авиона, Фабрике вагона у Краљеву и Топионице олова у Сирчи сусрео се са проблемима професионалне патологије и почео их изучавати.Од 1930. године је радио на сузбијању професионалног тровања оловом, анилинским бојама, органским растварачима и тротилом, код радника на делаборацији старе топовске муниције. Био је учесник Првог курса медицине рада који је одржан у Централном Хигијенском заводу у Београду 1940. године.
У јуну 1941. године бива принуђен да напусти Краљево и склони се у Београд. Почиње да ради у Уредском антитуберкулозном диспанзеру и Централном антитуберкулозном стационару, где остаје до 31.октобра, када је ухапшен и задржан три и по месеца у затвору Гестапоа на Бањици. По изласку из затвора радио је на II и IIIИнтерној клиници и био ангажован у амбуланти Београдске трговачке омладине.
Од априла 1944. године, три месеца ради као руководилац Заразне болнице за пегави тифус на терену Вардиште-Вишеград. Затим је у својству санитетског руководиоца организовао здравствену службу на територији Санџака и сузбијање пегавог тифуса.
Управник Клиничке болнице у Београду постаје 1947. године и спроводи обједињавање тадашње Државне болнице и Медицинског факултета.
Поред стручномедицинског рада, узима активно учешће и у друштвеном и политичком раду. Био је посланик савезне уставотворне скупштине и предедник Окружног одбора у чачку. Два пута је биран за посланика Народне скупштине НР Србије. У периоду 1948,-1950, био је Министар народног здравља у влади НР Србије.
Од 1950. године ради на Iинтерној клиници. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1951.године. Ради усавршавања у области професионалне патологије борави 7 месеци у Немачкој, 3 месеца у Шведској и по неколико недеља у Холандији и Аустрији. За време боравка у Немачкој највише је учио и радио у Хаму на Клиници чувенг прфесора Баадера-оснивача прве клинике за професионалне болести у свету у Берлину. Боравио је и у Совјетском Савезу, Француској и Пољској.
По повратку 1953. године на његову иницијативу оснива се Клинички центар за професионалне болести при Медицинском факултету у београду и катедри за интерне болести, који 1959. године прераста у Институт за медицину рада. У Центру организује амбулантно-поликлинички рад, клиничка испитивања, епидемиолошки рад на терену и усавршавања фабричких лекара. Професор Медицинског факултета за предмет Медицина рада постаје 1958. године. Залагао се да се организација здравствене заштите радника што адекватније оформи и доследно спроводи. Један је од поборника увођења медицине рада као посебне медицинске гране и псоебног предмета и специјализације на Медиицнском факултету. Савезним законом из 1959. године медицина рада је издвојена из хигијене у посебну специјалност.
Био је активни учесник на многим интернационалним конгресима (Напуљ, Хелсинки...). У два наврата биран је за члана Интернационалне сталне комисије за медицину рада.
Због заслуга на пољу медицине рада 1962. године изабран је за дописног члана Немачког удружења за медицину рада.
Један је од оснивача и први предесдник Секције за медицину рада Српског лекарског друштва и Удружења за медицину рада Југославије. чији је први председник, а касније доживотни почасни предедник. У периоду 1960-1961. године био је предесдник Српског лекарског друштва.
Био је члан Савезне комисије за медицину рада, члан Савета Института за нуклеарна истраживања „Борис Кидрич“ у Винчи, члан Одбора за организацију радиолшке заштите, члан савета Медицинског факултета Универзитета у Београду, члан редакције часописа „Социјална политика“ и члан Саветодавног одбора стручног часописа „Архив за хигијену рада и токсикологију“.
На дужности управника Центра за професионалне болести, а затим директора Института за медицину рада СР Србије остаје све до смрти 08.07.1964. године.
За дугогодишњи пожртвован рад на организацији и унапређењу здравствене службе одликован је Орденом заслуга за народ Iреда и Орденом рада Iреда.
Написао је велики број радова из области професионалне патологије-токсикологије, пулмологије, нарочиито из области пнеумокониоза. Дуге и плодне консултације са проф. др А. Радосављевићем имале су видног удела у његовом студијском раду на пољу професионалне пулмологије. Укупно је објавио 43 рада из области професионалне пулмологије, токсикологије, организације заштите здравља радника и радиолошке заштите. Сматрао је да је проучавање професионалне патологије могућно само у тиму стручњака, па је почео да окупља колеге и координира рад. Сарађује са свим клиникама Медицинског факултета, Институтом за туберкулозу, хигијенским заводима и другим установама и организацијама које се баве заштитом здравља радника. Значајна је његова сарадња са стручњацима који су радили на откривању пнеумокониоза: М. Стојадиновић, Б. Миљић, Бранисављевић, Пече, Марокини, Книш и др. Већ 1954. године дошло је до првог састанка у Љубљани на коме је разматран проблем класификације пнеумокониоза и уједначавање методе рада на њиховом откривању. Није било рудника у Србији у који није сишао и већина рудара га је лично упознала. Захваљујући његовим напорима пнеумокониозе су биле тема на IIконгресу лекара Србије 1955. године. На Конгресу су изнети резултати рада установа које су тимски радиле на истраживању пнеумокониоза (Хигијенски институт НР Србије, Центар за професионалне болести при Медицинском факултету, Српска академија наука-Одељење физиологије рада, АТД у Врњачкој Бањи).
Међу првима је прихватио нове концепције о патогенетском дејству прашине на дисајне органе, залагао се за увођење испитивања функције плућа, за оснивање истраживачких установа у области пнеумокониоза, за кориговање Листе професионалних болести.Ангажовао се и у области радиолшке заштите и професионалних алергијских обољења.
Након смрти др Драгомира Карајовића, на иницијативу запослених, Институту је дато име оснивача: Институт за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“. И данас, после толико година, Институт је препознатљив по имену „Институт Карајовић“.
Лабораторије за припрему и мерење узорака из животне средине
Референтне листе од 2010. године
Мониторинг радиоактивности Србије 2010 (Агенција за заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност Србије)
Мониторинг радиоактивности Србије 2011-радиоактивност млека, животних намирницаи хране за животиње, (Агенција за заштиту од зрачења и нуклеарну сигурност Србије)
Мониторинг радиоактивности Града Београда (Градски секретаријат за заштиту животне средине, Београд)
Испитивање концентрације радона у Београду , Градски секретаријат за заштиту животне средине, Београд)
МерењерадиоактивностирекеДунав(Србијаводе)
Контрола радиоактивности у радној и животној средини ТЕ ” Никола Тесла А и Б”, ТЕ “Колубарa”, ТЕ “Морава”, ТЕ “Костолац”
Кардиолошки преглед - клинички преглед и процена кардиолошког статуса и ординирање кардиолошке терапије хоспитализованим (по потреби и амбулантним) пацијентима;
Центар за дијагностику и лечење професионалних болести и болести у вези са радом са стационаром
Делатност:
дијагностика, лечење и праћење професионалних болести и болести у вези са радом у стационарним и амбулантним условима,
оценапостојања и величинатрајних последица професионалних болести, повреда на раду и повреда ван рада по захтеву фондова осигурања, послодаваца, запослених судских органа и сл.;
експертизно оцењивање радне способностиу амбулантними стационарним условима у виду експертизе обраде по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења), служби запошљавања, судских органа, појединаца и сл.;
одређивање концентрације хемијских материја (тешких метала, органских растварача, пестицида и сл.) и њихових метаболита или биомаркера ефекта у биолошком материјалу по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења),судских органа, појединаца и сл.;
проценапостојања и величину телесних оштећења услед присуства професионалне болести, болести у вези с радом, повреде на раду или ван рада,по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења),судских органа, појединаца и сл.
1. Одељење за поликлиничку и стационарну дијагностику са кабинетом за Sleep Apnea синдром
Делатност:
дијагностика, лечење и праћење професионалних болести и болести у вези са радом у стационарним и амбулантним условима,
оценапостојања и величину трајних последица професионалних болести, повреда на раду и повреда ван рада по захтеву фондова осигурања, послодаваца, запослених судских органа и сл.;
процену постојања и величину телесних оштећења услед присуства професионалне болести, болести у вези с радом, повреде на раду или ван рада по захтеву фондова осигурања, послодаваца (пре и током запослења), судских органа, појединаца и сл.
Кабинет за полисомнографију (делатност):
дијагностика поремећаја спавања и испитивање њиховог утицаја на радну и животну способност радноактивне популације;
дијагностика поремећаја дисања у спавању (пре свега синдрома опструктивне апнеје у спавању) и испитивање њиховог утицаја на способност управљања моторним возилом код возача професионалаца, у циљу побољшања здравља возача и превенције саобраћајног трауматизма у Србији;
процена последица на здравствено стање пацијента и препорука за адекватне терапијске мере, мере превенције и праћења у складу са савременим смерницама добре праксе;
процена утицаја на радну способност пацијента и препоруке за модификацију радних активности у складу са карактеристикама радног места и занимањем пацијента
идентификација и квантификација јонизујућих зрачења у радној и животној средини (ваздух, вода, тло, храна), идентификација и мерење експозиције јонизујућим зрачењима;
праћење и проучавање здравствених ефеката професионалне и опште изложености јонизујућим зрачењима;
оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења;
сарадња са државним органима на изради прописа, норматива и стандарда у области заштите од јонизујућих зрачења;
евалуација постојећих и увођење нових метода у свим областима делатности;
Поједина испитивања у оквиру мониторинга (О2-5/2012 „Службени гласник РС”, бр. 55/2012 „Службени гласник РС”, бр. 52/2013)
Гамаспектрометријска испитивања
Испитивање укупне алфа и укупне бета активности
Испитивање стронцијума-90 и
Испитивање концентрације радона
Мерење јачине амбијенталног еквивалента дозе и
Мерење амбијенталног еквивалента дозе H*(10)
Оспособљавање професионално изложених лица и лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења (О6-2/2012 „Службени гласник РС”, бр. 55/2012)
Оспособљавање професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења при раду са уређајима који производе јонизујућа зрачења и затвореним изворима јонизујућих зрачења.
Оспособљавање лица одговорних за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења.
Спровођење периодичне обнове знања за лица која могу бити оспособљавана према 1.1. и 1.2.
АКРЕДИТАЦИЈЕ
Лабораторије Центра за радиолошку заштиту акредитоване су од стране националног акредитационог тела (АТС) за испитивања која су предмет делатности Центра, према стандардима SRPS ENISO15189и SRPS ISO/IEC17025
здравствена контрола лица која раде у зони јонизујућих зрачења у оквиру претходних и периодичних лекарских прегледа, у складу са законском регулативом ;
проучавање утицаја радиоактивности на здравље људи
професионална оријентација лица која се школују за рад у зони јонизујућих зрачења;
проучавање и примена биодозиметријских и цитогенетичких тестова у циљу одређивања примљене дозе јонизујућих зрачења и утврђивања оштећења изазваних дејством јонизујућих зрачења и других мутагених агенаса на хумани геном.
Медицина рада схвата се као медицинска специјалност која се бави:
· изучавањем и проценом утицаја услова на раду и радног процеса на здравље радника,
· оценом стања здравља и радне способности радне популације (и радника појединаца) и
· примарном, секундарном и терцијарном превенцијом болести у радној популацији.
Медицина рада представља основу за очување и унапређење здравља на раду, чији су задаци дефинисани још 1950. године на првом састанку Заједничког комитета Међународне организације рада и Светске здравствене организације, а редефинисани на 12. заседању 1995. године и која се фокусира на следеће:
1. очување и унапређење здравља радника и радне способности,
2. унапређење радне средине спровођењем мера безбедности и здравља на раду и
3. развој организације рада и радне културе пружањем подршке здрављу и безбедности на раду, и на тај начин, унапредити позитивну социјалну климу, олакшати рад и повећати продуктивност рада.
Приоритетни циљеви медицине рада, према нацрту Стратегије медицине рада Републике Србије (2013) су следећи:
1. Обухватање службама медицине рада свих радника (запослених и незапослених, укључујући и пољопривреднике регистрованих домаћинстава).
2. Очување и унапређење здравља радника на радном месту, као и здравља радне средине.
3. Превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези с радом.
4. Професионална оријентација, професионална селекција и оцена радне способности.
5. Промоција здравља на радном месту.
6. Дијагностика и лечење професионалних болести.
7. Промоција, развој и подршка акцијама за унапређење здравственог стања осетљивих група радноактивне популације.
8. Праћење, евалуација и анализа здравствених потреба и очекивања радноактивног становништва - праћење здравственог стања, детерминанти здравља и неједнакости у здрављу.
9. Реоријентација (етапна) служби медицине рада са претежно куративног на доминантно превентивни рад.
10. Реорганизација медицине рада у складу са документима – стварање интегрисаних служби медицине рада.
11. Развој и едукација људских ресурса у области медицине рада.
12. Подршка развоју приступачне и квалитетне службе медицине рада.
Светска здравствена организација усвојила је Глобални акциони план за здравље радника 2008 - 2017. године на 60. заседању Генералне скупштине Светске здравствене организације, 23. маја 2007. године. У Акционом плану наводе се следећи циљеви за наведени период:
(1) обезбеђење и имплементација политичких инструмената за здравље радника;
(2) заштита и унапређењездравља на радном месту;
(3) побољшање перформанси и приступа службама медицине рада;
(4) обезбеђење и дисеминација доказа за деловање и практичне активности и
(5) инкорпорисање здравља радника у друге националне стратегијеи политике.
Институт за мед.рада почео је са радом 1953.год. и било је седам запослених, а међу њима је била и једна медицинска сестра.То је био почетак, камен темељац развоја сестринског рада у медицини рада и успостављања једне нове гране у превенцији и неговању оболелих.Како су се процеси рада мењали и постављали нови захтеви у индустрији и другим делатностима, потреба за проширењем делокруга рада је била је све већа, па Институт добија на значају, а самим тим се јављају потребе за упошљавањем медицинских сестара. Они који су желели, у то време, могли су постати болничари или неговатељи захваљујући шестомесечним курсевима и практичним обукама. Сестре су радиле као лекарски помоћници, асистирале су лекарима при дијагностици и прегледима, делиле оралну и парентералне терапију, узимале биолошки материјал, а болничари су били задужени за негу болесника.
Из сачуваних историја болести види се рад и труд медицинских сестара и њихова савесна улога у нези оболелих рудара од пнеумокониозе, туберкулозе и других тешких болести.Кроз те записе, можемо пратити рад и развој целокупне медицине рада и рада медицинске сестре у нези оболелих. Крајем педесетих Институт има тридесет постеља, и оболеле о којима брине девет сестара, односно болничара.
Прва школована медицинска сестра која је постављена на место главне сестре била је Мирјана Бјеговић, једна је од првих која је у то време завршила вишу медицинску школу. Када се Институт преселио у нову зграду почетком 1970.год., број постеља се повећао, (око сто), а самим тим и број упослених се повећава.Отварају се нове специјалистичке службе и проширује се рад на терену, а то захтева више рада и стручности, баш у раду медицнске сестре.
Мирјана Бјеговић је медицинска сестра која је створила Институцију мед.сестре у мед.рада. Била веома активна на свим пољима.
Као члан Савеза здравствених радника Србије, видела је шансу и основала Секцију медицинских сестара из медицине рада, и постала први председник Секције.
Учествовала је у организацији многих стручних скупова, симпозијума из области заштите радника и организације сестринских служби у различитим местима у Србије. За свој рад добила је многа признања, и то 1974год. повељу, од Савеза здравствених радника Србије, а 1989.год. медаљу за изузетна залагања и организацију заштите здравствених радника, као и за развој секције медицине рада.
1968.год. је била ангажована испред Светске здравствене организације, као сестра експерт испред бивше државе, и добила студијско путовање у Финску и Велику Британију, где је боравила шест месеци и одакле је публиковала стручне радове и извештаје за Светску здравствену организацију.
Између осталог залагала се за школовање медицинских сестара и стално стручно усавршавање, и сматрала да су једини стручни профил, медицинске сестре, без могућности даљег школовања, од вишег образовања, да треба отворити академске студије, и тако дати шансу медицинској сестри да буде потпуно образована.Борба за струку је доминирала у њеном раду, што је дало подстрек другим медицинским сестрама.
Милош Килибарда је рођен 19.9.1921. године у Зајечару. Дипломирао је 1951.год. на Медицинском факултету у Београду. Специјализовао се у Школи народног здравља „Андрија Штампар” у Загребу, где је положио специјалистички испит из хигијене рада 1958. год. Године 1960. на Медицинском факултету у Београду одбранио је хабилитациони рад Прилог познавању силикозе у руднику злата „Благојев Камен”.Магистрирао је 1961. године, одбранивши тезу Инвестигатион оф тхе Инфлуенце оф Цистеамин гивен афтер Ирадиатион ундер Хyпотхермиа ин yоунг Мале Ратс, на Универзитету у Бирмингему. Године 1980. на Медицинском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију Проучавање утицаја радона на етиопатогенезу оштећења респираторног система рудара.
Био је на усавршавању на Институту за хигијену рада Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Из области радиобиологије усавршавао се у Бирмингему, В. Британија (1960–1961), дозиметрије у Нуклеарном центру Фонтенаy-ауx росес, Парис, Француска.
Усавршавао се и у институцијама за медицину рада у СР Немачкој, као и у скандинавским земљама. Бавио се научноистраживачким радом у области професионалних болести и радиолошке заштите. Прошао је сва наставничка звања на Медицинском факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1981. године. Био је шеф Катедре за медицину рада, директор Института за медицину рада (од 1964), експерт СЗО и стални предавач на последипломским курсевима из Медицине рада.
Коаутор је уџбеника Основи медицине рада и радиолошке заштите (1979, 1981) и аутор појединих поглавља у уџбеницима Медицина рада и Општа медицина.
Објавио је око 120 научних и стручних радова у земљи и иностранству.
Био је ментор супспецијалистичких, магистарских и докторских теза. Био је председник и члан у комисијама за оцену и одбрану супспецијалистичких, магистарских и докторских теза, претежно из области медицине рада и радиолошке заштите.
Био је члан Секције за медицину рада СЛД, потпредседник Удружења за медицину рада и Удружења за радиолошку заштиту Југославије и редовни члан Медицинске академије СЛД од њеног оснивања 1976. године. Носилац је Ордена рада са златним венцем и добитник бројних награда и других признања. Умро је 1995. године.
Човек проведе скоро трећину живота у сну, али разлог зашто спавамо и карактеристике сна и даље нису сасвим познате. Спавање није карактеристично само за људску врсту – све животиње у природи спавају.
Научници су дуго година проучавали понашање различитих животињских врста и човека у вези са спавањем. Оно што је једино утврђено са сигурношћу је да спавање представља период одмора и опоравка организма.
Основнефункције сна
Очување енергије – током спавања наше тело и ум су у фази одмора и утрошак енергије је много мањи у поређењу са будним стањем.
Опоравак и раст- током сна тело мирује, чиме се смањује шанса од повређивања, а истовремено се ослобађају хормони који су неопходни за регенерацију и раст ткива и оптималну функцију виталних органа
Учење и когнитивне функције- током сна долази до реорганизације и сазревања неуронских мрежа у мозгу укључених у процес памћења и учења
Колико нам је сна потребно?
Бебе – 14 – 15 сати
Мала деца – 12 – 14 сати
Деца школског узраста – 10 – 11 сати
Одрасли – 7 – 9 сати
Неки од додатних фактора којиодређују количину снасу:
Трудноћа – у овом периоду је повећана потреба за сном услед промена у телу жене.
Старење – Како старимо, потреба за сном се мења и мења се начин на који спавамо. Што смо старији имамо лакши сан и будимо се чешће па се јавља и потреба за поподневном дремком.
Претходно ускраћивање сна – ако због нечега нисмо спавали довољно, повећава се количина сна који нам је потребан; мозак има способност да прати периоде будности/сна и по неколико дана у назад и након дужег периода неспавања то надокнађује продуженим спавањем
Квалитет сна – ако нам се сан често прекида или ако се раније будимо него што би требало то значи да наш сан није квалитетан, а квалитет сна је подједнако важан као и квантитет.
Постоје људи који тврде да им је довољно само неколико сати сна у току ноћи и да се буде потпуно одморни, али истраживања потврђују да те особе показују лошије резултате у извођењу сложених менталних задатака у односу на оне који спавају око 7 сати у току ноћи.
узимање биолошког материјала (крв, урин и друго) за хематолошке, биохемијске и токсиколошке анализе;
одређивање хематолошких и биохемијских параметара у биолошким узроцима (крви и урину) стациоарних и амбулантних пацијената у склопу стационарног или амбулантног испитивања, као и одређивању истих код извођења претходних, периодичних, циљаних и систематских лекарских прегледа радника;
динамско праћење хематолошких, биохемијских и /или имунолошких параметара у биолошком материјалу током процене стања и функције органа или органских система (тестови оптерећења, клиренси и сл.);
одређивање концентрације хемијских материја (тешких метала, органских растварача, пестицида и сл.) и /или њихових метаболита или биомаркера ефекта наведених хемијских материја у биолошком материјалу (крви урину, коси и сл.) по захтеву фондова осигурања,послодаваца (пре и током запослења), судских органа, појединаца и сл.
Одељење поред наведеног учествује:
у изради и извођењу стручних и научних пројеката из области медицине рада за министарство здравља, министарство науке и друге државне органеРепублике Србије;
у организацији и извођењу континуиране медицинске едукације из области медицине рада и /или токсикологије на свим нивоима (конгреси, симпозијуми, секције, курсеви и др.).
Стручњаци одељења учествују у раду Центра за унапређење медицине рада ИМРС.
здравствена контрола лица која раде у зони јонизујућих зрачења у оквиру претходних и периодичних лекарских прегледа, у складу са законском регулативом ;
проучавање утицаја радиоактивности на здравље људи
професионална оријентација лица која се школују за рад у зони јонизујућих зрачења;
проучавање и примена биодозиметријских и цитогенетичких тестова у циљу одређивања примљене дозе јонизујућих зрачења и утврђивања оштећења изазваних дејством јонизујућих зрачења и других мутагених агенаса на хумани геном.
*овде можете преузети Упутство за пацијенте Одељења/Лабораторије (УПУТСТВО ЗА ПАЦИЈЕНТЕ МЕД ОДЕЉЕЊЕ-ЛБЦ)
*овде можете преузети Референтну листу Одељења/Лабораторије од 2010.године (РЕФЕРЕНТНА ЛИСТА ОДЕЉЕЊА ЗА МЕДИЦИНСКА ИСПИТИВАЊА)
Кариотип човека садржи 46 хромозома (23 хромозомска пара), од којих 22 чине аутозоми и један пар чине полни хромозоми (XX код жене, XY код мушкарца).
кариотип жене је, 46,XX
кариотип мушкарца 46,XY
Хромозоми се налазе у ћелијском једру, где заузимају одређену територију. На хромозомима се налази између 20 и 25 хиљада гена који имају различите, тачно одређене улоге у животним процесима.
За анализукариотипакористе се различите методе. Најчешће се комбинују: класична цитогенетска метода, Г-банд, флуоресцентна in situ хибридизација (FISH). Постнатално се цитогенетски тестови најчешће се раде из периферне крви, а анализе дају информације о нумеричким и структурним променама хромозома које захватају више милиона базних парова и које могу бити наследне или узроковане мутагеним агенсима.
Биодозиметрија је кванититативна процена апсорбоване дозе јонизујућих зрачења на основу приноса нестабилних структурних хромозомских аберација које представљају биомаркере деловања јонизујућих зрачења.
Из лимфоцита периферне крви, анализом хромозомских аберација и микронуклеус тестом може се одредити апсорбована (примљена) доза јонизујућег зрачења и утврдити оштећења генома настала деловањем јонизујућих зрачења.
Биодозиметријски цитогенетички тестови се примењују:
Пре ступања у рад у зони јонизујућих зрачења или у прва 3 месеца у почетка рада
Ако се на редовном периодичном здравственом прегледу утврде поремећаји крвне лозе или други поремећаји које ординирајући лекар сматра индикатвиним
Уколико се личном дозиметријском контролом /контролом извора зрачења утврди одступање од референтних вредности
Уколико дође до инциденталног озрачивања испитаника са или без података физичке дозиметрије
Јубилеј Института за медицину рада Србије «Др Д . Карајовић» Београд
САЛА ЈДП - a 7. НОВЕМБАР 2013. г. - Почетак у 20 часова
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ПРОСЛАВЕ: Александар П. С. Миловановић
Богољуб Перуничић
Петар Булат
Бранка Шуштран
Срђан Борјановић
Милан Спасојевић
Срмена Крстев
Маја Еремић Савковић
Мартин Попевић
Весна Јокић
Зоран Николић
Весна Васић Бен Сасси
Маја Мишовић
Јованка Вучковић
Душанка Ћетковић
ПРОГРАМ
ИНТОНИРАЊЕ ХИМНИ
1. «Боже правде»
2. «Гаудеамус»
Водитељи: Ивана Жигон и Слободан Ћустић
ПОЗДРАВНА РЕЧ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА МИЛОВАНОВИЋА - ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА
ДОДЕЛА ПЛАКЕТА:
1. Министарству здравља Републике Србије
2. Амбасади НР Кине
3. Фонду «Б – 92»
4. Предузећу «Сика»
5. Д.О.О. «ИОН»Београд
6. Др Богољубу Перуничићу
ФИЛМ О ИНСТИТУТУ ЗА МЕДИЦИНУ РАДА СРБИЈЕ «Др Д. Карајовић» Београд
УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ:
Мерима Његомир: «Где си душо, где си рано» - по тексту Бранка Радичевића, компоновао Даворин Јенко
ОБРАЋАЊА ГОСТИЈУ
1. Министарка здравља Републике Србије: проф. др Славица Ђукић Дејановић
2. Министар просвете Републике Србије: проф. др Томислав Јовановић
3. Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду: проф. др Небојша Лалић
USE2015 -Conference on Understanding Small Enterprises
Организација: Hanze Univeryity of Applied Sciencies Groningen
Подршка: International Social Security Association (ISSA), International Council for Small Business (ICSB), European Agency for Safety and Health at Work (EU-OSHA), European Network for Workplace Health Promotion (ENWHP)
Контакт:
Hanze Univsersity of Applied Sciences Zernikeplein 7 9747 AS Groningen, The Netherlands, Room T2.05
Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења
Курсеви оспособљавања професионално изложених лица за спровођење мера заштите од јонизујућих зрачења одржавају се 26. и 27.02.2014. са почетком у 9 часова у просторијама Института.
КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА
Институт за медицину рада Србије
„Др Драгомир Карајовић“
11000 Београд, Делиградска бр. 29
Тел. 011/3400-900; факс: 011/2643-675
КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА
Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.
Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.
Курс ће се одржати у BestWesternхотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:
19, 20. и 21. март 2014. године.
Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.
Пријава за курс је на телефон 011/2685-485, или факс 011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Tel: + 381 11 30 90 505; + 381 11 30 95 505;
КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА
Tродневни курс из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Курс ће се одржати у Best Western хотелу M, Булевар Ослобођења 56 а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је: 19, 20. и 21. март 2014. године.
28. април - Светски дан безбедности и здравља на раду
Међународна организација рада
Тема овогодишњег Светског дана безбедности и здравља на раду јесте “Безбедности и здравље при коришћењу хемијских материја на раду“. Хемијске материје су и даље значајне у савременом начину живота и наставиће да се производе и користе на радним местима. Удруженим напорима државе, послодаваца и радника и њихових организација може се постићи добра контролае хемијских материја како би се успоставила равнотежа између користи коју доноси употреба хемикалија и превентивних мера које се спроводе ради спречавања могућег штетног утицаја на раднике, радно место, заједнице и животну средину.
Зашто су хемијске материје значајне на радном месту и шире?
Хемијске материје су кључни елементи здравог живота и модерног начина живота. Оне обухватају пестициде који побољшавају обим и квалитет производње хране, фармацеутска средства која лече болести и средстава за чишћење која омогућавају хигијенске услове живота. Хемијске материје су такође веома значајне у индустријским процесима којима се добијају производи значајни за општи стандард живота.
Међутим, државе, послодавци и радници и даље се боре да би контролисали изложеност хемијским материјама на радним местима, као и са ограничавањем њиховог ширења у животну средину.
Које су највеће претње које потичу од хемијских материја
Хемијске материје су одговорне за настанак великог броја различитих штетних ефеката, почевши од малигних болести код изложенох особа, настанка пожара услед њихове запаљивости, до штетних ефеката у животној средини, као што је распрострањена контаминација и токсичност у воденом свету. Многи пожари, експлозије и друге несреће могу настати звог неодговарајуће контроле хемијских материја.
Да ли је учињен напредак у бољој контроли хемијских материја?
Значајан напредак је начињен у регулацији и руковању хемијским материјама у области безбедности и здравља на раду, али још увек је потребно урадити много. Озбиљни акциденти се и даље дешавају и још увек постоји негативан утицај и на људе и на животну средину. Радници који су директно изложени опасним материјама требало би да имају право на безбедну и здраву околину и право да буду добро обавештени, обучени и заштићени.
Можемо ли једноставно проценити утицај хемијских материја на здравље људи?
Тешко је одредити обим здравствених ефеката на радном месту услед изложености хемијским материјама. Због комплексне процене мешавина хемијских материјама, превенција штетних експозиција се углавном фокусира на индивидуалне хемијске материје. Ово се додатно компликује чињеницом да се ове супстанце могу наћи у мешавинама на већини радних места и веома се ретко процењују или тестирају у облику мешавина. Стандарди за индивидуалну експозицију најчешће се односе на једну појединачну хемијску материју. Међутим, у стварности радници могу бити изложени великом броју хемијских материја, па овај приступ којим се процењује свака појединачна супстанца одвојено никада неће моћи адекватно да их заштити. Већина радника је изложена мешавинама, а не само једној хемијској материји, па је према томе контрола мешавине хемијских материја значајна за примену адекватних програма заштите. Поред тога, покушаји да се утврди повезаност између изложености хемијским материјама у прошлости, на пример пре 20 година, и настанка малигног обољења данас отежани су недостатком података о ефектима хемијске експозиције. Подаци који се чувају о ефектима услед експозиције хемијским материјама такође морају бити усавршени.
Које су најзначајније препоруке у извештају?
Захтева се од држава, послодаваца, радника и њихових организација да сарађују при изради и примени националне политике и стратегије са циљем чврсте контроле хемијских материја на радном месту. Ови документи би требало да истовремено обухвате аспекте здравља, безбедности и заштите живтне средине у односу на производњу и коришћење хемијских материја. Основна идеја је да се националном и међународном акцијом задрже користи које доноси производња и употреба хемијских материја уз истовремено максималне смањивање експозиције радника, као и емисије хемијских материја у животну средину.
Усклађен одговор човечанства неопходан је ради координације научног и техничког напретка, пораста производње хемијских материја и промена у организацији рада. Потребно је, такође, унапредити наше могућности и средства, како би се добиле брзе информација о штетностима и ризицима хемијских материја и одговарајућим превентивним и заштитним мерама које се могу применити.
Шта су хемијске материје?
· У Конвенцији Међународне организације рада о безбедности при коришћењу хемијских материја на раду (број 170, 1990), термин „хемикалија“ се односи на хемијске материје и једињења, било природне или вештачке, добијене у току производног процеса.
· Опасне хемијске материје се класификују према врсти и степену њихових здравствених и физичких ризика. Опасна својства мешавине хемијских материја састављених од две или више хемијских материја одређене су на основу процене о својствима хемијских материја у мешавини.
II КУРС ИЗ ПОМОРСКЕ МЕДИЦИНЕ ЗА ОВЛАШЋЕНЕ СПЕЦИЈАЛИСТЕ МЕДИЦИНЕ РАДА
Позивамо Вас да присуствујете тродневном курсу из поморске медицине за овлашћене специјалисте медицине рада који организује Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“. Циљ курса је едукација специјалиста медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца према Правилнику о здравственој способности помораца („Службени гласник РС“, бр. 9/2014). Учесници ће се упознати са: специфичностима поморске медицине, поморском пловидбом, метеорологијом и океанографијом, радном средином помораца, поморским правом, међународним конвенцијама, законодавством, правилима и прописима у Републици Србији, стандардима здравствених прегледа, ограничењима за обављање послова и дужности поморца, пружањем прве помоћи на броду и основама епидемиологије заразних и тропских болести од значаја за поморце.
Курс из поморске медицине траје три дана са укупно 25 часова предавања. Укључена је провера знања на крају у виду теста. Полазницима који положе тест издаје се потврда о завршеном курсу из поморске медицине, на основу које специјалисти медицине рада, полазници курса, постају овлашћени специјалисти медицине рада за обављање здравствених прегледа помораца.
Курс ће се одржати у БестWестернхотелу М, Булевар Ослобођења 56а, Београд, у сали Београд са почетком у 9 часова. Регистрација учесника почеће од 8,15 часова. Предвиђени датум одржавања је:
21, 22 и 23. мај2014. године.
Котизација за учешће је 50.000,00 динара и уплаћује се на текући рачун Института 840-789667-61, Трезор Народне банке Србије.
Пријава за курс је на телефон 011/2685-485, или факс011/2643-675, Института за медицину рада Србије, контакт Душанка Ћетковић. Број учесника је ограничен на 20. За резервације преноћишта и смештаја контактирати хотел М Тел: + 381 11 30 90 505; + 381 11 30 95 505;